Ponovo radi bioskop! (“Partizan”)

Zamislite scenu od pre recimo 30-40 godina, gde čuveni “montipajtonovci” sede i smišljaju novi skeč. Grejem Čepmen, Erik Ajdl, Teri Gilijam, Teri Džouns, Džon Kliz i Majkl Pejlin se tako dobro poznaju da ideje lako nastaju i primaju se, a od zamisli do prve improvizacije skeča, put je neverovatno kratak.

Genijalci!

Genijalci!

Jednom od njih, recimo Gilijamu, budućem uspešnom, remda ekscentričnom reditelju, na pamet pada bizarna scena, u kojoj se parodira pojava o kojoj se priča praktično od vremena od kada je crkva i nastala – homoseksualnosti sveštenika. OK, sama homoseksualnost nije ništa neobično i neprirodno, ali već dugo služi kao sjajna podloga za karikiranje i prostodušno ismevanje umišljenih, lažnih autoriteta.

Naravno, na udaru su uvek aristokratija iliti konzervativna državna uprava, vojska i crkva, ti bastioni uštogljenosti i lažnog morala.

Ovaj put, Gilijam zamišlja scenu u kojoj uštogljeni, bahati biskup, recimo neka ga igra Kliz, već duže vreme uživa u “zabranjenim igrama” sa lokalnim “lakim” momcima. Njegove igrarije postaju predmet nagađanja i urbanih legendi među parohijanima svih okolnih mesta, a igrarije u njegovom dvoru dobijaju epitet “Salominih zabava”. Uštogljenko za to vreme u javnosti izigrava moralnu veličinu bez mane i mrlje, gorljivo kritikujući bizarne nedostatke koje uočava kod svog stada. Tako kritikuje dugu kosu i mini-val jednog pobožnog momka (recimo da je to Ajdl), crveni ram za naočare drugog parohijana (na primer, Pejlina), lažne trepavice gradonačelnikove žene (eto, na primer Gilijam), manikirane nokte lokalnog bankara (neka bude Čepmen) i najlon čarape sa “intarzijom” bakalinove žene (naravno, neizostavno Džouns).

Staramajka

Staramajka

Gotovo urlajući, biskup priziva sećanje na Sodomu i Gomoru dok preti vernicima u katedrali sudnjim danom, ako se ne pokaju za svoje grehe i ne isprave svoje rđave, silno rđave navike. Dok biskup podvikuje, kamera švenkuje do iza isturene govornice, gde se vidi da on sam ispod mantije nosi crne najlonke sa halterima i crvene, lakovane ženske cipelice sa visokom štiklom.

Dok se smeju zamisli, “pajtonovci” razrađuju priču još dalje, dopunjujući jedan drugog. Pejlin tako ubacuje zamisao o jednom od momaka koji se kod biskupa “ispovedaju”, a koji bi želeo da od čitave igrarije nešto i ućari. Recimo da je to, donekle maskirani Gilijam. On se dogovara sa svojim drugarom, podjednako pohlepnim, ali manje razvratnim lokalcem kojeg će recimo igrati došminkani Pejlin, da ovaj iz potaje snima jednu od zabava.

Ponesen idejom, sada se ubacuje i Kliz, koji nabacuje zamisao da momci kasnije dolaze na ispovest kod moćnog, zbilja konzervativnog ali ambicioznog biskupa susedne biskupije (prerušeni Čepmen) i tokom svetog tajnovitog čina mu nude pogodbu – 100’000 funti za snimak nepodopština pohotnog biskupa. Željan širenja uticaja i sklanjanja opasne konkurencije, ovaj dabome pristaje i dogovara se razmena. Sve ima da se obavi u jednom od karakterističnih taksija, čiji vozač (recimo ponovo Džouns) dobija zadatak da vozi u krug oko katedrale, dok u kolima Gilijam, Pejlin i Čepmen dovršavaju posao, sa sve razmotavanjem trake (ipak se sve dešava pre par decenija) i stavljanjem onog uveličavajućeg juvelirskog monokla, kojim se Čepmen uverava u originalnost snimka.

Na kraju, prekrsti taksistu, zakune ga na ćutanje ili mu sledi posebni krug pakla, kog je Dante namenio onima čije genitalije će biti roštiljane kroz čitavu večnost.

Momci odlaze sa novcem, a biskup slavodobitno odnosi polurazmotani film pod miškom, pravo na biskupsku konferenciju. Tu, pred samim kanterberijskim nadbiskupom (hmmmm… recimo, u starijeg zabrađenog godpodina maskirani Pejlin), vadi traku kao dokaz protiv svog kolege, čija nadobudnost se krcka u prah, dok ispod haljine i dalje vire lakovane cipelice.

Nakon kratkog muka i uzdaha, nadbiskup lagano ustaje, potom skida kapu, a onda naglim pokretom zbacuje nadbiskupsku odeždu, ostaje u karakterističnom kožnom S&M kompletu, povlači ručku pored svog trona i viče, “Braćo! Zabavimo se kao da je 1657. godina!”

Sa plafona se spušta platno, umesto posude sa svetom vodom, koja se spušta u pod, izlazi projektor, svetla se gase i kreće snimak, praćen klavirskim sekcijama, kao u vreme nemog filma, dok ceo kadar odlazi u fejd, uz prateći nasnimljeni smeh.

Zadovoljni “pajtonovci” se smeju ovoj ideji i improvizaciji, ali u moru ideja, ova ostaje privremeno ad akta… privremeno, eto već decenijama.

U svakoj šali, ima i zbilje

U svakoj šali, ima i zbilje

Zanimljiva zamisao, zar ne?

Uvek su se tako dobro poigravali sa stvarnošću, karikirajući je do granica prepoznatljivosti, zadržavajući ipak mali dodir sa njom, tek toliko da se gledalac lakše identifikuje sa junacima skečeva.

Ali, šta se dešava lada skečevi siđu sa papira, trake i platna u svakodnevni život, novine i vesti?

Mislite da je to nemoguće? Ko bi još zaista poverovao u prodavca koji “uvaljuje” mrtvu aru, deprimiran svojim životom i neostvarenom željom da bude gej drvoseča. Kako poverovati u viteza koji se bori i dok ostaje bez svih udova redom? Kako i pomisliti da bi u vojsci na egzerciru, vojnici vežbali izvodeći feminizirane pokrete, pred zbunjenim i ljutim starešinom. Ko bi… dobro, razumeli ste.

A onda, kao omanja medijska bomba, ne u Engleskoj, nego u Srbiji, osvane prvo priča o privatnom porno snimku vladike, odnosno episkopa zvorničko-tuzlanskog Srpske pravoslavne crkve (SPC), Ljubomira Kačavende, poznatog i kao “Vasilije”, a potom i priča o pokušaju preprodaje istog snimka, da bi sve kulminiralo cešću da je pomenuti snimak pušten na sednici Sinoda SPC, da bi se čelnici SPC zaista uverili da je to istina.

Pitomi pastirski pogled

Pitomi pastirski pogled

OK, kao prvo, već duže vreme, odnosno godinama unazad, kolaju priče o razvratu pomenutog Kačavende. Što čisto materijalnom razvratu, oslikanom u “besnom” dvoru koji vredi kao pola Bijeljine, što čisto seksualnom, tj. homoseksualnom razvratu i episkopovim navikama da ugošćuje lokalne i globalne stripere, ali i da spopada druge momke i dečake koji su mu u okruženju. Priče su išle od opisa orgija, pokušaja zlostavljanja, pa do pretnji i priča o ubistvima momaka koji su se vladici odupirali ili od njega bežali, pričajući o zlosrećnim iskustvima.

Uhvati mi levi profil, taj je bolji

Uhvati mi levi profil, taj je bolji

Na sve te priče je Kačavenda odgovarao ili ćutanjem, ili banalnim negiranjem, zatvarajući se još više u svoj, kako često njegovu rezidenciju nazivaju, “srpski Versaj”, prepun skupocenog, pozlaćenog nameštaja, najfinijeg porecelana, ručnih radova, zlatnih ikona, nakita i sitnih drangulija, kao i prefinjenog stilskog nameštaja i lovačkih trofeja.

Ma, to je u stvari sa buvljaka...

Ma, to je u stvari sa buvljaka…

To ostavila neka deca pred vratima... šta ja znam...

To ostavila neka deca pred vratima… šta ja znam…

Sve do prošle godine, kada je, činilo se, priča već bilo previše, u sve užem krugu oko vladike. Tada je Sinodu i ponudio da se povuče u penziju, a oni su ga nekako, mora biti uz mnogo muke, umolili da na tom odgovornom i osetljivom mestu ostane još malo, takoreći do daljnjeg. A ko je on da protivureči?

A onda se pojavila priča o snimku orgije vladike Kačavende sa četiri mladića, koja je i pre nego što je do demantija i novog zida ćutanja moglo i da dođe, eksplodirala u pokušaju preprodaje. Naime, jeromonah Nikolaj Stamatović je za 100’000 evra pokušao da proda Bojanu Jovanoviću, momku koji Kačavendu tereti za seksualno zlostavljanje, jednoipočasovni privatni porno film, u kom vladika oralno i analno zadovoljava četovricu mladića, a potom se svi zajedno tuširaju.

Žrtva i svedok saradnik

Žrtva i svedok saradnik

Dobro de, teško da neko može da kaže da je strašno, neverovatno iznenađen seksualnim igrarijama, ali i snimkom. Ako je samo pola priča o Kačavendi tačno, taj snimak je jedna od benignijih stvari vezanih za njega.

Tek, u dogovoru sa policijom, nakon ritualnih pozdrava “pomaže bog!” i “bog ti pomogao!”, upada policija i zaplenjuje laptop na kom se nalazi sporni snimak. Tamo-ovamo, tek eto priče i u medijima, uz brdo pretpostavki, poneku nadogradnju sasvim izvesno, ali i uz maštovite zaplete koji mogu uslediti.

Jedan ipak nisu predvideli.

Danas je, nakon one prve bombe, koja sada deluje više kao petarda, odjeknula prava “pajtonovska” nuklearka. Naime, saznali smo da je snimak još u novembru došao i do Sinoda SPC, te da su sve same visokopočitajeme vladike i episkopi, prisustvovali privatnoj projekciji devedesetominutnog filmskog ostvarenja pomenutog Kačavende, u prigodnom mraku same srpske Patrijaršije.

Požuri! Počinje za 5 minuta!

Požuri! Počinje za 5 minuta!

Znam, skoro da i ne verujete ovome što ste pročitali, a ukoliko vam je prva asocijacija ona scena iz “Varljivog leta”, gde osoblje suda na čelu sa Batom Stojkovićem pregleda soft-erotiku koju je vlasnik kafane prikazivao proverenoj klijenteli, tek ste zagrebali površinu.

Kačavendin snimak je izgleda puni hard-core, Sinod mu zaista dođe neki sud, a dodatnu notu ironiji daje podatak da je na pomolu obnavljanje priče o još jednom već znanom licu iz (maloletničkih) seksualnih afera, Tomislavu Gačiću, alijas vladici Pahomiju.

Pa sad, kako god ko želeo da to razume, neko bi rekao da jedna nesreća nikada ne ide sama, a neko da jedno zlo ne ide nikada samo.

Tek, zamislite samo scenu gde uz pogašena svetla, u sali sede jedan do drugog, pristojno ili nepristojno blizu, Miroslav Gavrilović, aktuelni patrijarh SPC, poznat i kao “Irinej”, Vaso Vadić, bosanski krajišnik na privremenom radnom mestu episkopa sremskog, pod imenom “Vasilije”, čuveni Mirko Bulović, božiji ratnik protiv zla turijskih kobasica, dečijeg smeha i laganih šansona, poznat i kao “vladika bački Irinej”, zatim Jovan Mladenović, korisnik mermernih dvora sa titulom “episkopa šumadijskog”, zatim je tu i ne toliko eksponirani episkop budimljansko-nikšićki Joanikije Mićović, njegov kolega Sladojević, episkop dalmatinski, ali i limar i wannabe bokser, episkop zahumsko-hercegovački Mladen Jevrić-Durić, u narodu poznat i kao “Grigorije”, dok se za valjanost beleški i utisaka brine glavni sekretar Sinoda, protojerej-stavrofor Savo Jović. Dakako, projekciji je prisustvovao i sam glavni glumac, te je sve imalo štimung prave ekskluzivne, VIP premijere.

Kažu mediji da je Kačavenda tada “suočen sa svojom ulogom” u snimku. Kako? Da li je morao da objasni tehniku, dijaloge ili prilagođavanje scenografiji? Da li je pitan o metodama koje koristi za bolji ulazak u ulogu? Da li je metoda Stanislavskog spominjana?

Javnost gori od želje za detaljima.

Sa' ću da te isprskam!

Sa’ ću da te isprskam!

Kažu i da je Sinod pregledao i fotografije i izjave mladića.

Čoveče, pravi “CSI Sinod”, a detalja nigde!

Nije fer, dajte da saznamo ko je bio Horejšio, ko Delko, Trip i Volf, ili je neko bio komotniji kao zanosna detektivka Dukesn ili Natalija Boa Vista? Da li je inspiracija bio tim iz Majamija, ili je sve bilo malo hladnije, poput ekipe Meka Tejlora iz mračnog Njujorka, ili pak možda sa malo više nagoveštaja greha, kao u avanturama D. B. Rasela i opake ekipe iz “grada greha”, Las Vegasa?

Ne znam, ja sam fan Majamija, pa onda Njujorka i tek na kraju Vegasa, a opet, šta ja znam o privatnim pornićima sa momcima željnim zabave?

Ispovedi mi se...

Ispovedi mi se…

A i Horejšio, Mek i Rasel su ljudi racionalisti, ono… samo kažem…

Da sve bude još ironičnije, Kačavenda koji je prvo tražio da ide u penziju, u međuvremenu je u svojoj eparhiji organizovao potpisivanje podrške sa kojom namerava na Saboru da spreči penzionisanje. E sad, zašto bi to činio?

Pa jednostavno, penzionisan više nije dovoljno uticajan da sprečava priče i slike o sebi i svojim aktivnostima, a aktivan je sve samo ne bogougodan. Stoga je kao takav i jedna od sigurnih tačaka dnevnog reda predstojećeg sabora SPC, odnosno događaja koji će okupiti sve velikodostojnike ove verske zajednice na jednom mestu… premda se i dalje ne zna da li će mesta biti numerisanja u slučaju povećanih zahteva za reprizom projekcije kućnog videa vladike Kačavende.

Možda jedan deo publike budu činili oni koji odobravaju “ekstrakurikularne” aktivnosti držećeg vladike, premda kolaju priče da je i podrška koju Kačavenda skuplja po eparhiji često iznuđena pretnjama i ucenama. Kažu sveštenici, koji naravno žele da ostanu anonimni, da će im biti ugrožena egzistencija i da će ostati na ulici, ako ne potpišu… e moja Republiko Srpska, nikada ti nećeš biti kao majka Srbija, koja svoje najvrednije stanovnike, sveštenike, plaća, hrani i oblači, darujući im novac nas koji moramo da radimo da bismo dobili platu i eventualno kupili hranu i odeću.

Hoće li biti nagrada za najbolje odglumljenu scenu, najboljeg epizodnog glumca, scenario, scenografiju, najbolji ugao hvatanja pozlaćene ikone ili kandila ili pak kakve plakete za najbolji odabir pozlaćenih kupatilskih slavina za scenu zajedničkog tuširanja nakon seksa?

I gde je dovraga sada Risto Radović, među stadom poznat i kao “Amfilohije”, najgorljiviji protivnik LGBT prava na šetnju glavnim gradom države koja je i njihova? Gde je Njegošev naslednik sada, da pozove na porodične vrednosti i borbu protiv Sodom(ij)e i Gomore?

Da se razumemo, apsolutno sam za sva prava LGBT populacije, zato i mislim da je nedopustivo ćutanje crkve, koja očigledno ima u svojim redovima jednog tako naprednog sveštenika, spremnog da prihvati ljudske različitosti i sopstvenu prirodu… ovaj… recimo, a?

Pre neki dan, češki pravoslavni sveštenik je podneo ostavku jer je pravio decu, onako, krajnje heteroseksualno. O tome se digla dreka, a o ovome tišina?

Detalji, dajte detalje!

Gde su reakcije?

Pa mi vas plaćamo, zato nema ćutanja!

Šta, "Hari Poter" je gotov? A taman sam se spremio za ulogu...

Šta, “Hari Poter” je gotov? A taman sam se spremio za ulogu…

Kao krajnji eufemizam potom zvuči napis da je njegovo penzionisanje gotovo nemoguće izbeći, “jer Sinod poseduje obilje dokaza o vladičinom angažmanu koji nije crkvene i duhovne prirode.”

Vau! Ma je li to moguće uopšte nekako blaže reći? Ono, kako spakovati kućni pornić, crkvene aktivnosti i duhovni angažman u jednu misao, a da to ne zvuči kao sjajan vic ili bolesna ironija?

Kako bi bilo da se koriste pozitivne, umesto negativnih odredbi i da se stvari nazivaju pravim imenom?

Kako bi bilo da informacija zapravo glasi da Sinod poseduje obilje dokaza o vladičinim finansijskim malverzacijama, seksualnim zlostavljanjima, pretnjama, ucenama i kriminalnim radnjama?

Zvučalo bi iskrenije, zar ne?

Ali pobogu, šta će crkvi iskrenost…

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s