Ja, antiteista

Ne mali broj puta moram ljudima da objasnim šta je to antiteista i zašto sam i ja jedan od njih. Neko razume, neko ne razume, neko makar želi da razume, neko uopšte ne želi da razume. Neko ne želi ni da razgovara… ima i toga.

Da budem iskren, ne marim… ne mislim da je u životu presudno to koliko će me ljudi razumeti ili možda podržavati, da ne kažem voleti, ali je ipak dobro da znaju ko sam i šta sam. Čist račun, duga ljubav… ili bar duga i široka praznina između nas.

Da bih onome ko želi da sasluša, eventualno i razume, objasnio zašto sam antiteista, moram obično prvo da objasnim šta je uopšte antiteista, a neretko i šta sve nije antiteista.

Antiteista je, najkraće rečeno, ateista koji se pride i suprotstavlja, protivi delovanju organizovanih religija, odnosno prepoznaje ih kao nešto štetno za čovečanstvo…. i o tome uglavnom ne ćuti.

U redu, ali to nije dovoljno… neophodno je da objasnim i šta je to ateista. Nije prvi put, a ponavljanje samo može da pomogne da se neke predrasude razbiju.

Ateista je dakle, najjednostavnije i jedino ispravno posmatrano, suprotnost od teiste. Kako je teista osoba koja veruje u neko božanstvo, ateista je neko ko ne veruje ni u jedno teističko božanstvo. Nadam se da je malo jasnije… ako nije, mogu da budem i slikovitiji.

Dakle, to što ne verujem ni u jedno teističko božanstvo konkretno znači da ne verujem ni u Jahvea, ni u Alaha, ni u Odina, Zevsa, Tora, Mut. Hator, Lokija, Artemidu, Demetru, Junonu, Freju, Atinu, Neptuna, Plutona, Tritona, Višnu, Seta, Raa, Peruna, Vesnu, Dažboga, Sekmet, Hejmdala, Valkire, Triglava, Hretu, Sigin, Anua, Enkija, Seta, Ozirisa, Izidu, Ninlilu, Ptah, Horusa, Nanabožoa, Ceresa, Atum, Koatlikve, Izanagija, Virokoču, Hefesta, Apolona, Manitua ili Merkura… i još par desetina hiljada drugih viših ili nižih božanstava koje su ljudi izmislili u poslednjih nekoliko hiljada godina da bi uobličili svoje strahove, sumnje i neznanje.

Izaberite... platiš jednog, dobiješ dva!

Izaberite… platiš jednog, dobiješ dva!

Nakon ovog osnovnog opisa šta ateista i antiteista jeste, mislim da je neophodno da objasnim i šta sve ateista i antiteista nije. Deluje vam čudno? Da se susrećete gotovo svakodnevno sa morem predrasuda, shvatili biste zašto je i to tako potrebno.

Dakle, antiteista nije sektaš. Sektaš je pripadnik sekte, dabome, a sekta je podgrupa neke verske zajednice, političke grupe ili čak filozofskog sistema verovanja, a antiteista niti je vernik, niti se bavi politikom kao opredeljujućom delatnošću, niti je antiteizam filozofija. Šta više, hrišćanstvo je sekta judaizma, pravoslavlje je sekta hrišćanstva, a takozvano “svetosavlje”, odnosno učenje Srpske pravoslavne crkve (SPC) je sekta pravoslavlja… ovo stavlja stvari u drugu perspektivu, zar ne?

Još ako vam kažem da današnje hrišćanstvo ima oko 33’000 sekti, odnosno denominacija, može da vam se i zavrti u glavi.

Gruba podela hrišćanstva

Gruba podela hrišćanstva

Potom, antiteista nije satanista. Satanisti su obožavaoci Satane, jednog od niza božanstava koje su ljudi izmišljali, a kako antiteista nije vernik, ne veruje ni u Satanu, taman kao što ne veruje ni u Jahvea ili Zevsa.

Onda, antiteista nije komunista. Komunizam je politički, revolucionarni socijalistički pokret, zasnovan na idejama besklasnog društva sa zajedničkom svojinom nad materijalnim dobrima, što nema apsolutno nikakve veze sa onim što je antiteista. Samo zato što je bilo (i biće) komunista i socijalista koji se smatraju ateistima i antiteistima, ni na koji način ne implicira da su i ateisti i antiteisti komunisti.

I ne, ja nisam komunista.

Dalje, ateisti i antiteisti nisu vernici, vernici koji veruju da bog ne postoji. Logički je sasvim pogrešno brkati onoga ko ne veruje da nešto postoji, sa nekim ko veruje da nešto ne postoji. Čak i ako neko ne razume prostu definiciju da je a-teista samo i jedino ne-teista, odnosno ne-vernik, ne treba da pravi logičke vratolomije i da pokušava da “dokaže” da je i ateista ili antiteista vernik. Ako je koncept boga komplikovan za razmatranje u tom kontekstu, preporučujem da zamislite sledeće dve konstrukcije i u njima lako pronađete nesaglasje – “Ja ne verujem da imaš zmaja u svojoj garaži” i “Ja verujem da nemaš zmaja u svojoj garaži”. Prvi iskaz je puko neverovanje, bez vrednosnog suda o istinitosti postojanja zmajeva, čak i nekakvih čudesnih zmajeva koji su “imuni” na bilo kakvo racionalno testiranje njihovog prisustva, dok drugi povlači prividno dublje razmatranje, nagoveštaj nekakvog “znanja” i pretpostavku da zmaj postoji, sve to zasnovano samo na slepoj veri.

Da bih dodatno zakomplikovao, moram da kažem da postoje i takozvani hrišćanski ateisti. Da, da, dobro ste pročitali, hrišćanski ateisti. To su ateisti koji veruju da je postojao čovek, a ne bog, Isus iz Nazareta, čije moralne vrednosti su nešto što je vredno poštovanja i usmeravanja sopstvenog života u tom pravcu. Deluje bezopasno, gotovo humano, zar ne? Ipak, čak i među njima postoje sekte, pa tako ima i onih hrišćanskih ateista koji veruju da je bog nekada postojao, ali da je umro, kako to Niče opisuje. Blesavo, priznajem, ali ljudska mašta nema granice.

Zatim, antiteisti ne veruju u nauku. U nauku se ne veruje, zato što za time nema potrebe. Nauku razumete ili ne razumete i to je to. Takođe, ne možete razumeti ČITAVU nauku, ali možete razumeti određene principe, odnosno zakonitosti na kojima se zasniva. A ako i ne razumete, a želite da saznate, to je svakako bolji pristup nego da samo klimate glavom i govorite da vam je jasno, dok u stvari samo slepo verujete da je to što ste čuli ili pročitali tačno.

Pa onda, antiteisti ne negiraju postojanje boga… bilo kog boga. Ne, mi smo zaista beskrajno sumnjičavi što se toga tiče, ali ostavljamo mogućnost da bog, neki od bogova, stvarno i postoji, iako uporno odbija da se samo jednom, makar na kratko javi i time uništi ateizam i antiteizam na vrlo lak način. Prosečan ateista i antiteista samo daje beskrajno malu mogućnost tome da bog postoji, ali nema znanje (gnosis) o tome, kao uostalom i prosečan vernik, te smo po tome, i mi antiteisti kao i vernici, agnostici.

Iskreno, ja bih baš voleo da bog postoji i da se javi da popričamo, imao bih štošta da ga pitam… ili nju. Ali eto, pokondirio se ili se pokondirila nešto u poslednjih par hiljada godina.

E, a onda i ono takođe jako važno, antiteisti se ne zalažu za fizičko nasilje prema vernicima ili za uništavanje verskih objekata. Naprotiv, kao što želimo da naše neverovanje bude prihvaćeno, nemamo apsolutno ništa protiv bilo čijeg verovanja u šta god želi. Dokle god to verovanje ne nameće meni ili bilo kome drugom, svaki vernik je potpuno prihvatljiv kao sagovornik, prijatelj, kolega. Takođe, kao antiteista, ja sam siguran da bi se sredstva koja se izdvajaju za izgradnju verskih objekata mnogo pametnije iskoristila za izgradnju škola, vrtića, pozorišta, biblioteka, bioskopa, kanalizacionih čvorišta ili za uređenje parkova, ali ukoliko vernici žele da sami sakupljaju sredstva i daju ih crkvi za izradu bogomolja, meni je to sasvim OK. Ja samo ne želim da na bilo koji način budem obavezan da plaćam za verske objekte, niti želim da država moje poreske doprinose na taj način arči.

Da dodam, čak i istorijski, nije bilo zločina činjenih u ime ateizma ili antiteizma, ali ih je bilo i te kako mnogo, činjenih u ime religije. Bilo je zločina koji su činjeni u ime ideologija koje su propagirale između ostalog i ateizam, ali su ti zločini, poput onih u bivšem SSSR-u, činjeni uvek zbog protivljenja ideologiji ili “velikom vođi”, a ne zbog ateizma. Da je bilo zločina zbog ateizma, ne bi najveći broj Staljinovih žrtava došao upravo iz Komunističke partije, niti je Komunistička partija nastala iz ateizma, već iz želje za promenom državnog uređenja i uklanjanjem klasnih razlika.

Širenje ljubavi...

Širenje ljubavi…

Ako ubijaš svoje neprijatelje u ime boga, onda je OK

Ako ubijaš svoje neprijatelje u ime boga, onda je OK

Ako smo razrešili te osnovne stvari, mislim da možemo da idemo dalje, uz opasku da ateista zaista nije ništa više od osobe koja samo i jedino ne veruje ni u jedno teističko božanstvo.

Tačka.

Neko će reći da je sasvim dovoljno biti nevernik, odnosno ne verovati ni u jedno teističko božanstvo, a da se sve ostalo svodi na “ne diram te, ne diraj me” princip.

Teoretski, to je zaista tako. U praksi, ne baš uvek ili ne baš često, ili pak ne uopšte, naročito u Srbiji.

U Srbiji, zemlji da prevrne i da druga postane sudija, da se epski izrazim, mnogo toga nije onako kako bi trebalo da bude. Ništa novo, reći ćete, možda uz poslovično sleganje ramenima, obaranje pogleda ili uzdah. Znam… ali u moru stvari koje ne funkcionišu onako kako bi trebalo, pokušaću da ostanem skoncentrisan na ono što se odnosi na moju odluku da budem antiteista, ne negirajući time masu drugih problema srpskog društva.

Republika Srbija je nominalno sekularna država. Kada kažem “nominalno”, mislim na to da je najviši državni pravni akt, Ustav Republike Srbije, tako definiše.

Član 11 tog Ustava vrlo je precizan:

Svetovnost države

Član 11.

Republika Srbija je svetovna država.

Crkve i verske zajednice su odvojene od države.

Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Deluje beskrajno jednostavno, vrlo očigledno i sa malo prostora za nagađanje, zar ne?

Da?

Ne?

Možda?

Rekao bih da je Ustav jasan, ali bi me praksa tragično demantovala. Naime, stvarno stanje je takvo da je Republika Srbija samo formalno svetovna država, da su skoro sve crkve i verske zajednice odvojene od države i da se skoro nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna. Uz ovu, naizgled eufemizaciju, stvari počinju da dobijaju svoj pravi oblik.

Krenimo redom:

Republika Srbija je svetovna država – ukoliko je Republika Srbija svetovna država, onda visoki funkcioneri verskih zajednica ne mogu obavljati poslove u državnoj administraciji u svojstvu visokih funkcionera svoje verske zajednice. Sa druge strane, mogli bi da obavljaju svaki državni posao za koji su kvalifikovani, u svojstvu tako kvalifikovane osobe, bez obzira na i bez pozivanja na položaj u svojoj verskoj zajednici. Međutim, u Srbiji imate potpuno drugačiji slučaj, gde je na čelu Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Prvoslav Perić, u svojstvu i sa titulom “vikarnog episkopa jegarskog” i sa imenom “Porfirije”, koje je zakonski validno samo u okviru njegove verske zajednice, Srpske pravoslavne crkve (SPC), odnosno za državu ima značaj kao i bilo čiji nadimak. (link ka sajtu RRA: http://www.rra.org.rs/cirilica/episkop-jegarski-dr-porfirije-peric-predsednik-saveta)

Članove Saveta RRA bira Skupština Republike Srbije, pa se stiče utisak da ako greška postoji, ona ide “na dušu” poslanika, ali čak i da je tako, sam Zakon o radiodifuziji je jasno prekršen, kao i Ustavom zagarantovan princip svetovnosti države. Naime, u tom Zakonu, u njegovom članu 22, jasno se navode kriterijumi za članstvo u Savetu RRA:

Sastav Saveta

Član 22

Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).

Prvoslav Perić, svršeni student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i doktor teologije, koji je to zvanje stekao odbranom doktorske teze „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta“, na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini, jednostavno nije niti obrazovan niti kvalifikovan za člana Saveta RRA, a kamoli za njegovbog predsednika. Onima koji se pozivaju na to da je on jedan od onih “drugih” iz pomenutog člana Zakona, moram razvejati iluzije – to “drugi” se odnosi na prethodno navedeno, a u vezi sa, citiram Zakon, “uglednim stručnjacima iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije”. A Prvoslav Perić, čiji doktorat se bavi temom koja bi na Elektrotehničkom fakultetu recimo odgovarala podsmešljivoj, sumanuto hipotetičkoj doktorskoj tezi “Razmišljanja Nikole Tesle o struji prema tumačenju Džordža Vestinghausa”, svakako nije obrazovan i kvalifikovan za tako odgovoran posao. Napokon, sadržaji i kvalitet TV programa u Srbiji vrlo očigledno govore o diletantskom pristupu kako Perića, tako i ostatka Saveta RRA.

Onim vernicima koji njegovu poziciju brane što time da je izabran po zakonskoj proceduri, što time da je on “vladika i kada jede i kada spava i kada sedi u Sinodu i kada predsedava RRA”, postavio bih pitanje da li bi bilo u redu da neki drugi član neke druge NVO (kako se SPC predstavlja kada joj to odgovara), to svoje zvanje i uniformu, iliti haljinu koristi tokom obavljanja državne službe? Zamislite da je na mestu predsednika Saveta RRA, “Njegovo preuzvišeno svedržiteljstvo, prvi ministar treće oblasti galaktičkog saveta za međuplanetarnu saradnju, visokouvaženi protektor prstena radosti i zaštitnik granica Mlečnog puta, Ksigibul III”, inače svršeni frizer Milojko Čeperković, sa završenim doktoratom iz “Metodologije brze ondulacije i ćaskanja sa mušterijama” u “Frizerskoj akademiji Panjković”, obučen u mantil sa šarenim frizerskim printovima.

Da sam hirurg, bio bih u zelenom mantilu sa maskom preko lica, u čemu je problem?

Da sam hirurg, bio bih u zelenom mantilu sa maskom preko lica, u čemu je problem?

Bilo bi smešno? Ne, bilo bi tragično, podjednako kao što je i postavljenje neobrazovanog sveštenika SPC na mesto predsednika Saveta RRA.

Crkve i verske zajednice su odvojene od države – pa sad, neke jesu. Zapravo, skoro sve jesu. U stvari, sve osim jedne suštinski jesu!

Prema uticaju koji ima na dnevnu politiku, SPC svakako nije odvojena od države. Uz već pomenuto stolovanje RRA, tu je i veronauka u državnim školama, vojni sveštenici pri oružanim snagama (većinski sveštenici SPC), osobađanje od poreza, megalomanska zahvatanja iz budžeta države i lokalnih samouprava, od države sponzorisana izgradnja verskih objekata SPC, plaćanje penzionih i zdravstvenih doprinosa sveštenicima (opet većinski SPC), čiji prihodi su inače izvan poreskog sistema, postavljanje bogomolja u krug državnih bolnica, savetovanje sa predstavnicima SPC oko državnih pitanja, prednost pri restituciji i niz drugih primera iz svakodnevnog života.

Valjevska bolnica... ne, crkva... ne, bolnica... ma ne, crkva!

Valjevska bolnica… ne, crkva… ne, bolnica… ma ne, crkva!

Zvuči potpuno neverovatno Ustavna odredba po kojoj su crkve i verske zajednice odvojene od države, u situaciji u kojoj izabrani predstavnici naroda nakon izbora idu po “blagoslov” kod čelnika SPC, deluje zaista samo kao mrtvo slovo na papiru. Čak i da je taj čelnik SPC zaista čovek izuzetnih znanja i mudrosti, izabrani državni službenici ne bi smeli da se savetuju sa njim, a kada znamo da je u pitanju neobrazovana osoba koja širi samo predrasude i stravično neznanje, stvari postaju prilično tragične. Koliko zaista vredi “blagoslov” i podrška osobe koja smatra da je homoseksualnost bolest, da je vreme stalo 1912. godine i toleriše pedofiliju, kao i tu istu homoseksualnost koju smatra bolešću, ali i finansijske malverzacije u sopstvenoj verskoj zajednici? Ne vredi ništa, šta više, sramotna je.

De-de, biće bolje... čim nam uplatiš još koje milionče, stiže sajam automobila...

De-de, biće bolje… čim nam uplatiš još koje milionče, stiže sajam automobila…

Kako je to SPC odvojena od države, ako ta ista država nameće svim građanima, bez obzira na versko (ne)opredeljenje, obavezu plaćanja doplatnih markica za izgradnju svojevrsnog “Skadra na Bojani”, hrama sv. Save na Vračaru, koji već 28 godina nikako da bude dovršen, a u koji je uložena neverovatna suma novca, dovoljna da verovatno svaka škola u Srbiji dobije savremeni računarski kabinet, direktan brzi Internet ili makar mokri čvor. Kao poređenje, navešću samo da je Aja Sofija, dugo vremena najveća pravoslavna crkva na svetu, u današnjoj veličini u potpunosti izgrađena u periodu od februara 532. godine do decembra 537. godine, dakle za manje od šest godina, bez danas dostupne tehnologije i savremenih građevinskih materijala.

Crkva ili "Diznilend"?

Crkva ili “Diznilend”?

Kao višnju na tortu, dodaću i to da svake godine, SPC iz budžeta Srbije, na račun toga što se na tom hipotetičkom šalteru pojavljuje u svojstvu NVO, uzima 2-4 puta više novca od jednog Crvenog krsta Srbije. Kada svemu tome dodate i neprestano mešanje u državnu politiku, od zaštite haških optuženika i osvedočenih krvnika, pa do pritisaka vezanih za kosovske pregovore, a sve iz lagodne pozicije nedodirljivog, premda pervertiranog, lažnog moralnog autoriteta, dobijate pravu sliku “odvojenosti” crkve od države. Zapravo, država je odvojena od crkve i ne meša se u njena unutrašnja pitanja, što je jedan deo principa sekularnosti, ali je crkva i te kako umešana u državna pitanja, čime je princip sekularnosti potpuno pogažen.

Ko je čiji gost?

Ko je čiji gost?

Crkva u čelu stola, državi šta dopadne

Crkva u čelu stola, državi šta dopadne

Jedina razdvojenost crkve i države je ona u kojoj crkva ne polaže nikakav račun za svoje finansijske malverzacije, a često ni za krivična dela definisana državnim zakonima, gde naprasno iz svojstva NVO, SPC postaje “institucija”, “duša naroda”, “majka crkva”.

Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna – zvuči sjajno, zar ne? Divna civilizacijska odredba koja nas direktno razdvaja od mračnog Srednjeg veka, savremenih islamističkih džamahirija i štetne prakse državne religije, kao pokrića za sprečavanje svakog napretka.

Da, zvuči sjajno… na papiru.

U stvarnosti pak, u Srbiji je, što na mala, što na velika vrata, pravoslavlje kakvo promoviše SPC uvedeno kao de facto, delimično i de iure državna religija. Nakon uvođenja veronauke u državni školski sistem, što je uzgred budi rečeno, uz zanemarivanje izveštaja o ugroženosti sopstvene bezbednosti, jedan od najtragičnijih poteza Zorana Đinđića, stvari su se otele kontroli. Tako je uskoro nakon tog nasilnog našivanja stranog, nekroznog tela na najbitnije zdravo tkivo jedne države, na njenu mladost, Pravoslavni bogoslovski fakultet, kao oličenje svega što obrazovanje nije, priključen Univerzitetu u Beogradu. Visoko školstvo je tako degradirano i unazađeno, sve uz scenografiju koju čini prava inflacija proslavljanja seoskih, opštinskih, gradskih i prigradskih Slava, ali i Slava državnih firmi i institucija, naravno, budžetskim sredstvima.

Slava svih stanovnika bogorodičinog grada

Pravoslavna Slava svih stanovnika hrišćanskog bogorodičinog grada… seems legit…

Tako se ponovo svi građani Republike Srbije primoravaju da budu finansijeri jedne verske zajednice, naravno SPC, te da ovako ili onako učestvuju u njenim verskim obredima i proslavama. Od “školske slave”, odnosno proslavljanja sv. Save u školama na način koji je iz godine u godinu sve više isključivo verski obojen, pa do procesija, odnosno litija na ulicama Beograda, Niša, Novog Sada ili Kragujevca tokom proslavljanja “gradske slave”, svi građani Srbije postaju prisilni učesnici u obredima samo jedne verske zajednice. U zvaničnom kalendaru praznika u Republici Srbiji (link ka sajtu Ministarstva: http://www.minrzs.gov.rs/latinica/drzavni-i-verski-praznici-republike-srbije.php), među 15 dana koji se što radno, što neradno slave, čak 7 su praznici SPC, dok im treba dodati i nezaobilaznu Slavu, koja za katolike, Jevreje i muslimane ipak ima predviđeni neradni pandan. Nadalje, svi građani Republike Srbije, kao poreski obveznici, finansiraju direktno i vojne sveštenike, njih za sada 15, od kojih 13 čine sveštenici SPC, ali i doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje 2’000 sveštenika, gde ponovo SPC ima značajnu prednost od čak 1’700 privilegovanih kadrova.

Dan duhovnosti ili verski obred?

Dan duhovnosti ili verski obred?

Možda to i ne bi bilo toliko tragično, da ta ista SPC makar na neki minimalan način vraća ono što dobija i uzima. Ali to izgleda više nije deo crkvenih učenja, uprkos patetičnim, bezmalo bezobraznim porukama koje uoči svih većih crkvenih praznika, njeni čelnici šalju javnosti, u kojima pozivaju na solidarnost, međusobnu pomoć, deljenje, saosećanje. Kada vas na deljenje i saosećanje poziva neko ko jedva stoji pravo pod teretom zlatnih lanaca na sebi, ili po Srbiji putuje u luksuznom automobilu kakav možete da vidite samo u VIP sekciji sajma automobila, ne možete da ne osetite gađenje.

Mmmmm... volim da se budim uz miris zlata...

Mmmmm… volim da se budim uz miris zlata…

Ukoliko shvatate na koliko beskrupuloznih načina je taj jedan, vrlo kratki i sasvim jasni član Ustava prekršen, nadam se da će vam biti jasnije i zašto sam antiteista, sve i da ne pričam o tome koliko je zla organizovana religija načinila čovečanstvu i slobodi misli samo u poslednjih 2’000 godina.

Ne verujem u boga, niti jednog od svih njih nekoliko desetina hiljada, a verske zajednice vidim kao nazadne strukture, namenjene indoktrinaciji, zaluđivanju, sticanju bogatstva, štetočinskom političkom delovanju, širenju neznanja, širenju mržnje, predrasuda i licemerja, sve pod maskom božanskog nadahnuća, milosti i predodređenosti.

Nema ničega božanskog u pedofiliji koja hara crkvom, nema ničeg ljudskog i moralnog u ogromnom bogatstvu izgrađenom na bedi naroda u koji se crkva kune, nema ničeg rodoljubnog u guranju sopstvene zemlje u nove sukobe i dalje od mirenja i saradnje, nema ničeg uzvišenog u sveštenicima podvodačima, popovima sa puškomitraljezima, blagosiljanju ubica, promovisanju ideologije krvi i tla.

Kako pobogu imati i jednu lepu reč o crkvi koja blagosilja “Škorpione” i zločin u Srebrenici, kako poštovati versku zajednicu koja za svece odabira Nikolaja Velimirovića i Milorada Vukojičića “Macu”, paradigme svega lošeg što možete zamisliti? Kako voleti organizaciju koja promoviše antisemitu, protivnika kulture, nauke i higijene u sveca i koja mu rame uz rame stavlja osvedočenog ubicu čiji nadimak samo naizgled ukazuje na nežnost, a zapravo je tek eufemizam za macolu kojom je ubijao svoje žrtve?

Kako ne biti protiv jedne takve grabežljive, samožive, štetočinske interesne grupe?

Zapravo, kada se malo bolje pogleda, tu crkvu već odavno ne čine ljudi… tu je samo gomila staraca, frustriranih svojim straćenim životima, przničnih i bestidnih, agresivnih, besprizornih i nedostojnih.

Došli smo po pare, duše nam ne trebaju... može i neki dečkić pride...

Došli smo po pare, duše nam ne trebaju… može i neki dečkić pride…

I štetnih, jako štetnih.

Mislite o tome ako me budete pitali zašto sam antiteista…

I da se razumemo, da sam Italijan ili Španac, najviše bih zamerki imao na Rimokatoličku crkvu, da sam Englez, kritikovao bih najviše Anglikansku crkvu, da sam Jevrej, ne bih štedeo judaizam, da sam Arapin, najviše bih govorio o štetnosti islama… ali nisam, iz Srbije sam i zato kritikujem najviše SPC, kao najveću versku zajednicu u mojoj državi.

Ako žele najviše privilegija, onda moraju da imaju i najviše odgovornosti.

To treba da traže od njih pre svega vernici, od kojih žive i koje uspešno teraju od sebe dan za danom.

O tome ne moram da govorim samo ja… ja, antiteista.

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

245 Responses to Ja, antiteista

  1. Niko says:

    Mi, ljudi, treba da imamo onaj pravi zar ljubavi da bi mogli izdrzati stvari koje nam se ne svidjaju da bi postali boljim ljudima. Neki kazu da postoji bolji nacin, no da li on zaista postoji? Odustati od ljubavi to sigurno nije bolji nacin. Ustrajati u ljubavi, to je Bozji nacin i ako stvari cinimo na Bozji nacin, onda ne postoji bolji nacin.
    Za vreme Isusovih najmracnijih sati bio je ponizavan, progonjen, udaran, proboden, napusten. Bio je sam, ali nikad nije izgubio srcanost i ljubav. Do samog kraja on je verovao Bogu. “Oce oprosti im ne znaju sta cine.” Isus nam daje poruku da ne odustanemo kada sve izgleda crno, da ne izgubimo srcanost i ljubav. On nam je pokazao put, istinu i zivot. On je svetlo sveta.
    Rimsku imperiju nije srusio gvozdeni mac vec ljubav i drveni stub.

    • markoek says:

      Rimsko Carstvo su srušili korupcija, nepotizam i nadmoćnost germanskih plemena… doduše, tačno je, korupcijom, netolerancijom i nepotizmom su i hrišćani tome doprineli.

  2. milanuruguay says:

    Eh, pokušavam da se “ubacim”, ali … nekako ne ide!? Dok ne “savladam i ovaj medij” pozdrav iz Urugvaja!

  3. Lejla88 says:

    Čitam tekst, čitam komentare. O tekstu ne bih previše govorila, ukratko slažem se od prvog do zadnjeg slova. No, skrenuli su mi pažnju komentari pojedinih vernika ( pretpostavljam da jesu zbog agresivnog komentarisanja ). I tako čitajući, po hiljaditi put dokazujem da takvi vernici ( čast izuzecima ) ne znaju argumentovano da vode raspravu, a iz toga se može videti nedostatak znanja i svesti. Kao i svi ateisti i ja nemam ništa protiv verujućih ljudi. Ali ovakvi nastupi, koji se mogu videti na svakom tekstu čija je ovakva tematika, samo dodatno me uveravaju u svu ispraznost njihove priče. Čak ih više i ne žalim, a ni rasprave odavno nemaju svrhu.
    Vama Marko svaka čast na mudrom odgovaranju na provokativne komentare, ali pre svega na zdravom ( razumnom ) stavu koji ste pokazali u svom postu. Pozdrav.

    • markoek says:

      Hvala, još samo kada bi oni radikalni među vernicima shvatili da niko od nas ne želi da im ruši crkve i da ih na bilo šta prisiljava, gde bi nam kraj bio…

  4. Lejla88 says:

    Tako je, ali mi je nekako najtužnije što ih toliko brane, a ne vide/ne shvataju da su izmanipulisani do krajnjih granica. Prosto rečeno narod jedva sastavlja kraj sa krajem, a oni se ubiše da dokažu uzvišenost SPC. I to najčešće ”dokazuju” napadom na neistomišljenike, koji samo kažu ,,ne verujem” i ,,eventualno ne želim da učestvujem na bilo kakav način u održavanju te kvaziinstitucije”.
    Ja sam svakako odustala od svake dalje rasprave sa takvima, a imala sam ih hiljadu. Ipak utešno je videti i pročitati i stavove ”naše” strane.

    • Nikola7 says:

      Prvo, Bog postoji, al Bog nije crkva i sve ono sto danas predstavljaju crkve. Drugo, nisi sigurno nastala slucajno… Iz tzv. “Big Benga”… (A ako kazes, da su te stvorili “tvoji roditelji”, pa ako te pitam ko je njih stvorio? reci ces, da su njih stvorili njihovi roditelji… I to tako moze do beskonacnosti da ide, po tebi i tebi slicnima) a tako ipak nemoze. A da si nastala kao sto sam rekao vec, slucajno, tj, iz eksplozije, gliste itd… Onda te je bas neko izmajmunisao, kao recimo Darvin i njemu slicni…

      • markoek says:

        Preporučujem udžbenik biologije za 7. i 8. razred osnovne škole. Katastrofalne rupe u znanju možeš donekle dopuniti odatle, pa ćeš tada eventualno razumeti koncept evolucije i abiogeneze.

        Za tvrdnju o postojanju boga, morao bi da predočiš objektivne, proverljive i ponovljive rezultate ispitivanja. Bez toga, tvrdnja je samo smešna i podjednako je primenljiva na nevidljivog ružičastog jednoroga, Zevsa, Manitua, Odina, Višnu, itd.

  5. Dragan1969 says:

    Pročitao sam dosta teksta ovde i morao sam i da ispoljim neka svoja mišljenja. Kao prvo dali verujem u Boga moram priznati da verujem u neko uzvišeno biće moglo bi se reći Boga, stim da više verujem u Boga i Isusa opisum iz knjige Dena Broauna (Dan Brown) Davinčijev kod, nego po opisu Vatikana ili SPC. Neminovno je istorijske činjenice da je bukvalno od dolaska “Hrišćanstva” na vlast u Rimskoj imperiji pa do dana danas u ime Boga crkva vodila razne ratove, uništavanja, genocide …… Da krenemo od najstarijeg datuma uništavanje Aleksandrijske biblioteke (preporučujem da se pogleda film Agora), ubijanje i proganjanje neistomišljenika (pagana, muslimana, jevreja…). U današnje vreme se Islam pomoviše kao neki bauk, do hiljadite godine naše ere Islamske škole (Medrese) su imale po 40-tak hiljada knjiga iz kojih su učenjaci mogli da uče, dok najveće hrišćanske katedrale su imali jedva 1000 naslova. Ljudi su spaljivani na lomači zato što su rekli da je zemlja okrugla, a još u Aleksandriskoj biblioteci je dokazano da je zemlja okrugla, I da ne nabrajam još u novijoj istoriji šta se radilo u ime Boga, krsta i crkve.

  6. Casper says:

    Najiskrenije sam odusevljen tekstovima i odgovrima! Komunikacija sa Ljubisom-Buljisom me je nasmejala do suza 🙂

  7. drago says:

    Uostalom mislim da ateiste i antiteiste, te aveti mrznje i zla od kad je sveta i veka, treba demontirati i to odmah, jer pokazalo se kroz istoriju da kada se ta stvar ostavi za kasnije uvek bude kasno i zastrasujuce visokom cenom, merena milionima zrtava biva placena.

  8. Filip says:

    Zdravo Marko,
    Da li ima neke razlike u uticaju religije na bilo koju drugu drzavu na svetu u poredjenju sa Srbijom, ukoliko se izuzmu Severna Koreja, Kina i slicnih komunistickih drzava gde je kult vodje dignut na nivo na koji je dignut?
    Da li je bolji covek koji veruje u Boga, koji veruje u nebesku pravdu, koji veruje da ako dobro cini dobro ce mu se i vratiti, koji veruje da ce ga Bog kazniti za lose postupke od onoga koji ne veruje u Boga (kako god ga nazivali) i radi sve prema svojoj savesti koju ima ili nema?
    Dopadalo se to nekome ili ne, hriscanstvo je osnova sadasnje zapadne kulture kojoj pripadamo i mi i Rusi itd.
    Da li je religija zloupotrebljavana kroz istoriju – jeste.
    Da li su u ime zeligije pocinjeni brojni zlocini – jesu.
    Da li su u borbi antiteista protiv religije pocinjeni brojni zlocini – jesu.
    Sto se tice velikih antiteista navescu samo dvojicu Lenjin, Staljin.
    Rusili Crkve, ubijali monahe i to na hiljade pod izgovorom da je religija opijum za narod.

    • markoek says:

      Ima razlike, naravno. U nekim zemljama je sekularnost više od mrtvog slova na papiru, što je slučaj u Srbiji. U nekim zemljama postoji crkveni porez koji je dobrovoljan, a ne obavezni namet za sve građane. U nekim zemljama postoji porez koji verske zajednice plaćaju na imovinu i na svoje poslovne poduhvate, dok su u Srbiji verske zajednice (onih 7 iz zakona) oslobođene plaćanja poreza i na imovinu i na poslovanje. U nekim zemljama postoji krivična odgovornost sveštenika, umesto složnog državno-crkvenog zataškavanja, pa tako negde u svetu crkve plaćaju odštetu za pedofilsko zlostavljanje od strane sveštenika, a u Srbiji se političkim igrama pedofili oslobađaju. U malo kojoj zemlji su svi građani obavezni da evo već 28 godina plaćaju izgradnju hrama jedne verske zajednice, uprkos tome što je u VI veku, Aja Sofija recimo kompletno dovršena za nepunih 6 godina. I tako dalje.

      U zemljama u kojima postoji kult vođe, nema naročite razlike u odnosu na bilo koje versko organizovanje. Čitava scenografija i ponašanje nakon smrti Kim Il Sunga i Kim Džong Ila je to pokazala u Sev. Koreji. Šta više, pozivali su se upravo na razne mitološke i stare verske običaje iz tih krajeva.

      Čovek koji veruje u boga nije a priori bolji od onog koji ne veruje. Moral nije izum crkve (bilo koje), niti crkve imaju tapiju na moral. Problem je doduše u tome kada ljudi uprkos sposobnosti da koriste savest, veruju da je moral koji propisuje crkva jedini ispravan, s obzirom na to da iz takvog poimanja morala mogu nastati i brojni zločini, o čemu svedoče brojni ratovi vođeni u ime verske “istine” i “pravde”.

      Osnova sadašnje zapadne kulture su pre svega prosvetiteljstvo, humanizam i renesansa, odnosno pokreti koji su upravo uprkos verskim dogmama, ponudili čovečanstvu izlaz iz mračnog Srednjeg veka, koji se naziva mračnim upravo zbog najcrnjeg verskog dogmatizma.

      Ipak, lični osećaj religioznosti nije ni najmanje sporan. Šta više. Problem je u nametanju svima jednog modela ponašanja, upodobljenog verskom modelu jedne ili više verskih zajednica. Onda kada religioznost sa ličnog biva preseljena na državni, sistemski nivo, dobijamo zloupotrebu a često i potpuno sumanutu devijaciju nekadašnjih običaja, pa se tako danas u Srbiji slave i slave državnih ustanova, izmišljaju se gradske slave, pod pritiskom huligana koji podršku dobijaju iz vrha jedne od verskih zajednica se guše ljudska prava i slobode, odnosno nameće se zaostali, anahroni pogled na svet jedne verske zajednice, koja čak ni kalendar ne želi da upodobi, čak i ne svetu, već onome što je vrsni naučnik, Milutin Milanković, naučnom metodom inovirao.

      Dakle, lična verovanja nisu sporna, sistemsko nametanje jednog modela verovanja svima jeste.

      Lenjin i Staljin nisu bili antiteisti, nego politički oportunisti. U SSSR-u je bilo periodičnih sistematskih monstruoznih progona religije, ali i periodične sistematske harmonije između crkve i države, onda kada je to vlastodršcima bilo oportuno. Primera radi, kada su nacisti napali SSSR, Staljin je pozvao crkvene velikodostojnike da kroz Moskvu šetaju ikonu bogorodice, da bi moral naroda bio podizan, potom je 1943. obnovio Moskovsku patrijaršiju, a jedan od potonjih patrijarha, Pimen, bio je jedan od najodlikovanijih građana SSSR-a, odlikovan dabome svetovnim, sovjetskim odlikovanjima. Dakle, ne postoji crno-beli pogled čak i na prilike u SSSR-u, već je u pitanju najobičniji oportunizam i pragmatičnost vlastodržaca. A svakako jedan zločin nije opravdanje za drugi zločin.

      Zločini sovjetskih vlasti prema sveštenicima i vernicima ne mogu biti opravdani i u istom su rangu monstruoznosti kao i inkvizitorsko delovanje u Španiji Srednjeg i Novog veka, ili svojevrsnoj ruskoj inkviziciji XVIII i XIX veka.

      Uzgred, gledajući po tome koliko je koga ubio, Staljin je pre bio antikomunista, jer je istrebio ogroman broj komunista… on je jednostavno bio psihopata, nema to veze sa religijom ili ateizmom.

      • Filip says:

        Pa iz ovoga sto si sam gore napisao moze se izvesti sledeci zakljucak:
        Problem nije u veri ili religiji vec u coveku samom. Da li se slazes?
        – Ono sto je radjeno u Nemackoj u drugom ratu nema veze sa religijom vec sa jednim bolesnim covekom ili grupom
        – Ono sto je radjeno u SSSR-u ima slicnu konotaciju
        – Ono sto je radjeno u Americi posle drugog rata (npr. namerno izlaganje crnaca sifilisu i pracenje razvoja bolesti i smrti ljudi) takodje nema veze sa religijom
        – Zlocini katolicke crkve kroz istoriju (od genocida u Svetoj Zemlji u prvim krstaskim ratovima, preko napada na Konstantinopolj, preko genocida u Juznoj Americi, inkvizicije, podrske Franku u Spaniji ili desavanja u NDH u drugom ratu) su opet bili rukovodjeni zeljom jednog ili vise ljudi za vlascu a ne verom u Boga
        – Zlocini u stogodisnjem ratu u Nemackoj (izmedju katolika i protestanata, u kome su inace pocinjeni najgori zlocini u istoriji evrope) su takodje bili vodjeni zbog zelje za vlascu ne zbog Boga
        – Sukob u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi koji je po obimu ipak bio daleko iza inkvizicije, mada
        po surovosti verovatno nije, je opet bila borba za vlast.
        Da li ti ne prihvatas koncept Boga, a ako sam pravino citao ovo sto si gore napisao ti si protiv koncepta organizovanih religija a ne Boga kao tvorca?
        Kako se moze procitati u Kratkoj istoriji vremena od S. Hokinga, nista sto je do sada nauka postigla ni na jedan nacin ne negira tvorca, vec samo definise trenutak kada se tvorac umesao. Ako je na pocetku bila jedna cestica beskonacne gustine iz koje je sve postalo, postavlja se pitanje odakle ta cestica koja je izazvala veliki prasak? Na ovo nauka nema odgovor.
        Ako razgovaramo o organizovanim religijama danas, SPC definitivno nije ni priblizno upletena u politiku drzave koliko je Katolicka crkva u pojedinim zemljama, kao sto je Austrija npr. ili cak Nemacka u kojo zivis. Italija je takodje pod veikim uticajem Katolicke crkve.
        E sada ono sto me pomalo ljuti je tvoja recenica da se boris protiv Boga.
        Da li shvatas da se ovo moze tumaciti samo na sledece nacine:
        – ili si previse umisljen da sebe stavljas na nivo tvorca na kome sigurno niko od nas nikada nece biti
        – ili sebe stavljas u poziciju da si pametniji od svih ostalih jer najveci svetski umovi (poput S.Hokinga) nisu u stanju da dokazu da Bog ne postoji
        Reenica da moral nije definisala religija – cista zabluda.
        Univerzalni moral zapadne kulture kojoj i mi pripadamo je zasnovan na hriscanstvu.
        U Staroj Grckoj ili Rimu su mnoga trenutna moralna nacela bila negirana, blud je bila mnogo vise rasprostranjena itd.
        Dopadalo ti se to ili ne tako je.
        Danasnji moral se u korenu zasniva na konceptu smrtnih grehova.

      • markoek says:

        Kako bi rekao fizičar Stiven Vajnberg – Religija je uvreda za ljudsko dostojanstvo. Sa ili bez nje, dobri ljudi bi radili dobre stvari a loši ljudi loše. Ali da bi dobri ljudi radili loše stvari, moraš da imaš religiju.

        Tako, religija i od dobrog čoveka može da napravi zločinca, ukoliko on odluči da se vodi “verskim moralom”. Religija sama po sebi podrazumeva zanemarivanje zdravog razuma, pa jeste štetna. Instruiranje i indoktrinacija verskim dogmama su štetni, naročito kada je to indoktriniranje sistematsko, podržavano od strane države. Dabome, isto važi i za ideološka indoktriniranja. Kada ljude koji su vernici ubediš da su zbog svoje vere bolji od drugih ljudi, otvaraš vrata za zločina počinjene u ime vere. Kada takve ljude ubediš da je bogougodno da urade nešto u ime svoje vere, onda si ih uspešno izmanipulisao. I da, sve vreme se radi o organizovanim religijama i njihovoj štetnosti, a ne o bilo čijem privatnom osećanju. Dakle, još jednom, nemam ništa protiv da veruje ko god hoće u kog god od oko 100’000 bogova hoće, ali kada se to sistematski i sistemski zloupotrebljava i šteti celom društvu, tiče se i mene.

        Ja ne mogu da budem protiv ideje boga kao tvorca, zato što je to isto kao da sam protiv ideje Spajdermena kao zaštitnika slabih ili Crvenkapice kao devojčice koja voli svoju baku i beži od zlog vuka. Svi ti koncepti (i mnogi drugi) nemaju nikakvo utemeljenje u stvarnosti, a boriti se protiv bajki je besmisleno. Nisam nigde napisao da se borim protiv boga, zato što ne mogu da se borim protiv proizvoda ljudske imaginacije.

        Takođe, dokazivanje negacije je još jedna logička greška. Teret dokaza je na vernicima. Ako bog postoji, morali bi za to da postoje objektivni, ponovljivi i proverljivi dokazi, a njih nema. Dakle, ja ne moram da dokažem bilo šta, a posebno ne da dokazujem negaciju. Dokaz pozitivne tvrdnje (“bog postoji”) ne postoji, tako da je besmisleno da dokazujem da ne postoji bog. Posebno što se nismo dogovorili koji bog – Zevs, Manitu, Višnu, Perun ili neki drugi od njih 100’000 je u pitanju.

        Kratka istorija vremena je napisana 1988. godine, a u međuvremenu je Hoking odustao od tog deističkog koncepta i danas ga smatra utemeljeno besmislenim. U jednom novijem dokumentarcu (“Radoznalost – Da li je bog stvorio univerzum”) objašnjava da je pojam tvorca potpuno nepotreban za stvaranje. Samim tim što nauka za sada nema odgovor na nešto, ne implicira se da je odgovor bog… ma koji od oko 100’000 bogova u opticaju. To je logička greška i naziva se “God of the gaps”.

        Pitanje stepena upletenosti SPC u poslove države, ne podnosi gradaciju kada je u pitanju sekularno društvo. U sekularnom društvu (a Srbija je po Ustavu sekularna) nema mešanja države i crkve. Po mom mišljenju, SPC je nedopustivo mnogo umešana u rad države Srbije, a u Nemačkoj, u kojoj privremeno boravim, crkva nije ni približno umešana na način kao u Srbiji. Šta više, u Nemačkoj građani imaju slobodno pravo da odluče da li će plaćati porez crkvi, dok su u Srbiji svi građani obavezni da plaćaju prinadležnosti sveštenika (penzije i doprinosi za zdravtsveno osiguranje, markice za hram sv. Save, itd.), dok crkva ne plaća porez ni na šta. Pozivanje na druge države je takođe logička greška, jer se za primere sekularnog društva moraju uzimati takva, a ne ona koja na papiru to jesu, a u praksi nisu.

        Što se morala tiče, potpuna je i notorna glupost da bez religije nema morala. Tvrdnja da je blud bio rasprostranjeniji u antičko vreme nego danas je poprilično smešna, posebno imajući na umu koliko su bludničenju skloni upravo sveštenici, koliko bludnih sadržaja je dostupno u medijima i kako se ljudi inače ponašaju. Da podsetim, prema verskom moralu supružnici u brak treba da ulaze nevini, a tvrditi da je danas to pravilo, vrhunski je smešno.

        Gledajući današnju civilizaciju, ona se zapravo zasniva na negaciji “smrtnih grehova”, koji su sami po sebi besmislica, posebno ako navodno dolaze od boga ogrezlog u krv, nasilje, genocid, ljubomoru i ponašanje koje bi ga u kliničkoj praksi okarakterisalo kao psihopatu.

        Šta bi uopšte bio “pravi koncept boga”? Ulaženje u tu priču opet vodi ka novoj logičkoj grešci – No true Scotsman.

        Uloga SPC, onako kako si je ti definisao, nema naravno veze sa stvarnošću. SPC nije nastala da bi narod opstajao kroz strašna iskušenja koja je imao. Šta više, istorija nas uči da je hrišćanstvo nametano Srbima kroz IV stoleća (od IX do XIII veka) na izuzetno brutalan, krvav način. Dakle, upravo je hrišćanstvo, satirući stara verovanja, narod izlagalo iskušenjima. S obzirom na nasilje koje je sprovođeno i potonje oportuno i pragmatično ponašanje crkve, moralne vrednosti su bile zadnja rupa na svirali, kako tada, tako i kroz dalju istoriju SPC. Hrišćanstvo je upravo uništavalo tradiciju predaka, jer su preci, da podsetim, verovali u Peruna, Vesnu, Dažboga itd., što je sasvim suprotno hrišćanstvu, koje se donekle prilagodilo tako što je asimiliralo neke od običaja, nakon što nije uspelo da ih uništi ni nakon ta IV veka nametanja svojih dogmi. Međusobna harmonija je zapravo uništena hrišćanstvom, s obzirom na to da su stara verovanja ljude držala u harmoniji sa prirodom, dok hrišćanstvo nema tu crtu u sebi.

        SPC je naravno, kao i druge crkve, radila aktivno i agresivno na pokrštavanju drugih, kad god je imala priliku to da čini. Istrebljivanje bogumila je značajan primer za to ponašanje, odnosno za vođenje verskog rata. Pod Turcima dabome nije imala priliku to da radi, a pozni XIX i XX vek su došli dovoljno nakon prosvetiteljstva (protiv kog je SPC takođe bila, poznato je koliko su prezirali Vuka Karadžića, kao i to zašto je Dositej napustio versku službu) da bi crkva napokon bila nemoćna da se bavi tim štetočinštvom. SPC kao institucia nije zvanično podržavala zločine, ali su se sveštenici SPC isticali u tim zločinima, da bi neki od njih vremenom postali i svetitelji te verske zajednice, dok su drugi recimo aktivno učestvovali u zločinima u poslednjim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Preporučujem knjigu Milorada Tomanića, “Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj”, gde se dokumentovano i precizno ukazuje na ratno huškanje i učešće u ratu visokih predstavnika SPC.

        Naravno da su to zločini SPC, zato što blagosiljanje “Škorpiona” nije obavljao neko drugi nego sveštenik SPC, a na “osvetu Turcima” nije pozivao privatno lice Ljubomir Kačavenda, nego vladika SPC Vasilije. Primera je mnoštvo, dabome i to sve jesu zločini SPC, jer su ih obavljali sveštenici SPC, upravo u svojstvu sveštenika.

        I dabome da se SPC bavi politikom, vrlo aktivno. Kako recimo objasniti to da je jedan neobrazovani i nestručni sveštenik na čelu RRA? Potpuni paradoks u društvima u kojima se ceni stručnost, a opet, potpuno normalna stvar u Srbiji u kojoj se ceni uticaj. Da ne govorimo o “blagosiljanju” političara i sličnim glupostima.

        “Tkivo” koje gaji pedofile, finansijske manipulante, mizogine štetočine i budžetske parazite, ne može biti zdravo.

        Istorijska uloga SPC pod Turcima jeste u najvećoj meri pozitivna.

        Verovanje/neverovanje jeste lična stvar i to pravo apsolutno poštujem i zalažem se za puno poštovanje istog.

        Vernik nije bolji čovek od nevernika, jer je upravljanje strahom izuzetno pogrešna stvar, a onaj ko je sklon da se njime upravlja strahom, biće iz straha i zloupotrebljen. Uostalom, kakav bi to sumanuti bog bio, kome je draža kukavica, koja mu je lojalna iz straha, od nekoga ko koristi razum i argumente?

        “Hrišćanske moralne vrednosti” nisu izum hrišćanstva. Koliko je to besmisleno govori nam upravo logika, jer da to jeste istina, pre hrišćanstva bi bilo moralno ispravno ubijati, krasti, lagati, vršiti preljubu itd., dok od nametanja hrišćanstva nadalje, to više ne bi bilo prihvatljivo, za šta nas stvarnost i istorija dabome demantuju.

        Ne postoji definicija antiteiste kao nekoga ko se bori protiv boga. Antiteista se bori protiv štetnog uticaja organizovanih religija,a borba protiv boga, Crvenkape, Supermena, Aragorna, Sarumana, Voldemora i drugih imaginarnih bića nije deo te definicije.

        Takođe, mislim da si pogrešno razumeo prirodu privremenih ugovora o radu u inostranstvu, koji ne podrazumevaju dobijanje državljanstva države u kojoj radiš, ili bilo čega tome sličnog. Dakle, dokle god sam državljanin Republike Srbije (kao i moja deca), sva pitanja vezana za ono što se dešava u mojoj državi i te kako me se tiču, a štetni i štetočinski uticaj SPC na prilike u Srbiji mi je izuzetno značajan, te ću mu i nadalje posvećivati dužnu pažnju.

        Ipak sam obavezan da svojoj deci pokušam da obezbedim priliku da žive u boljoj državi od one kakva je sada.

      • Filip says:

        Da li ijedna religija zastupa pravi koncept Boga? Verovatno ne.
        Da li SPC zastupa pravi koncept Boga? Verovatno ne.
        Da li je uloga SPC da to ucini? Realno govoreci nije.
        Posmatrajuci ulogu SPC kroz istoriju ona ima mnogo prizemnije ciljeve:
        – da definise nacin zivota tako da narod opstane kroz strasna iskusenja koja je imao
        – da izadje moralno cist iz tih iskusenja
        – da ostane ono sto jeste, dosledan tradiciji svojih predaka
        – da zivi u medjusobnoj harmoniji
        – itd. itd
        Mozemo da diskutujemo da li je ovo uspela ali delovanje u ovom pravcu je ocito.
        Npr:
        – SPC je bila svetionik nacionalne svesti u periodu pod Turcima
        – kroz citavu svoju istoriju nikada nije propagirala pokrstavanje drugih naroda (religija)
        – nikada nije podrzavala zlocine nad drugim narodima (npr. komandant Jasenovca je bio Katolicki svestenik u jednom trenutku)
        – SPC nikada nije imala nista malik inkviziciji
        – SPC nije podrzavala verske ratove

      • Filip says:

        – SPC se nije stavljala na stranu bilo kog politicara ili partije (za razliku od Katolicke crkve u Spaniji koja je aktivno pomagala Frankomv rezim i ucestvovala u zlocinima)
        Da li je bilo zlocina u kojima su ucestvovali pripadnici SPC? – Sigurno da jeste
        Da li ovo definise SPC kao losu? – Naravno da ne, pa i to su samo ljudi kojih ima boljih ili losijih
        Ako se vratimo na koncept Boga tvorca, slazem se da Biblija (Stari i Novi Zavet) definisu Boga na malo cudan nacin. Mnoge stvari posebno iz Starog Zaveta se mogu tumaciti i ovako i onako.
        Ali kada su ovi tekstovi pisani? Ko ih je pisao?
        Ovo sto mi danas citamo je prepisivano i prepisivano stotine i stotine puta.
        Koliko se izmenilo u tom procesu?
        Mnoge stvari su definisane znacajno kasnije na Crkvenim Saborima. Da li to apriori znaci da su to Bozije reci? Ne, definisali su ih i pisali ljudi.

      • Filip says:

        Da vise ne duzim.
        – SPC ima svojih i dobrih i losih strana ali je u odnosu na ostatak drzave znacajno zdravije tkivo nego bilo koja druga institucija, organizacija ili bilo sta drugo slicno.
        – SPC ima istoriski pozitivan karakter (moje licno misljenje) jer je pomogla ocuvanju ovog naroda kroz vrtlog istorije.
        – Da li covek veruje u Boga tvorca ili ne, i na koji nacin je njegova licna i intimna stvar.
        – Kojoj ce religiji da se prikloni ako i jednoj je takodje njegova licna i intimna stvar.
        – Da li je verujuci covek u proseku bolji od onoga koji ne veruje? Verovatno jeste jer se plasi vise instance koja sve vidi i koja ce da mu sudi.
        – Da li je svaki verujuci covek bolji od svakog ateiste? Sigrno da nije. Verujem da ima mnogo ateista koji su sustinski vodili moralan zivot iako se on bazira na hriscanskim moralnim vrednostima ili vrednostima neke druge religije (ukoliko nisu ziveli u zapadnom sveru kao mi). Ipak su te vrednosti na kraju krajeva i logicne.
        Ono sto mi se licno ne dopada je definicija antiteiste kao nekoga ko se bori protiv Boga.
        Zasto se boriti protiv necega u sta ne verujes?
        Ako se ovo svodi na borbu protiv SPC, tada bih te zamolio da to ostavis ljudima koji zive u Srbiji a ti se fokusiraj na neku versku zajednicu u Nemackoj, gde zivis, i odnos Nemacke drzave prema njoj. Ipak ti tamo vaspitavas decu i desavanja u toj drzavi mnogo vise uticu na tebe i tvoju porodicu negu u Srbiji

    • Pera Moravac says:

      “Mnoge stvari su definisane znacajno kasnije na Crkvenim Saborima. Da li to apriori znaci da su to Bozije reci? Ne, definisali su ih i pisali ljudi.”
      I odakle onda Bog ? Covek ga je izmislio. Tumacio je ono sto ne zna tamo nekim visim bicima ili silama. Nauka je posle dokazala da to nema veze sa istinom i da su u pitanju prirodne pojave a ne bozja dela. Stvaranje sveta – da, slazem se, nauka objasnajva sve od trenutka Velikog praska pa na dalje. A religija “zna” i ko je to uradio iako nema nikakav dokaz za to, kao ni za ono sto se desavalo posle – jedan nepoznat fizicki fenomen objasnjava nekim drugim “nepoznatijim”. Sve o cemu pricas su izmislili ljudi i nista od toga nije bozje delo. Ljudi su smislili boga a ne bog ljude … razmisli malo racionalno pa ces videti da to sto ne znas objasnjenje za nesto ti ne daje za pravo da kazes da postoji nesto “nadprirodno” vec da je razvoj ljudske civilazacije i nauke u ovom trenutku takav da ne moze da objasni neku pojavu.

      • Filip says:

        Pero, od trentka kada je postao razuman covek (kako god da verujemo da je nastao) on pokusava je da pronadje objasnjenja za prirodne pojave i sebe.
        Neka objasnjenja nalazi kroz veru.
        Do dana danasnjeg sem Boga kao tvorca nema drugog objasnjenja za:
        1. Kako je postala cestica iz koje je proizasao veliki prasak?
        2. Kako je ziva materija nastala od nezive?
        3. Kako je nastao covek? – i dalje imamo kariku koja nedostaje
        Nemamo cak ni tacnu spoznaju svih sila u svemiru (univerzumu, vaseljeni) kako god da ovo nazovemo jer sila gravitacije ima nekako razlicita svojstva od drugih sila itd.
        Ono sto je problem jeste da mi nemamo fundsmentalno znanje, nismo ukapirali sta je pocetak, pa moze da se desi da 90% nasih pretpostavki nisu tacne.
        Bog nije natprirodan ako je tvorac vec nedto iz cega priroda kao takva proistice.

        Slazem se sa tobom da su 99% hriscanske religije stvorili ljudi a ne Bog.
        Postoji verovatnoca da je Bog nesto sasvim drugacije.

        Ono u sta ja duboko verujem je da Bog postoji a pravoslavno hricanstvo ispoveda sustinski slicna zivotna nacela kojima i sam tezim, te u kombinaciji sa tradicijom i vaspitanjem je prirodno da je to nacin na koji ispovedam svoju veru.

      • markoek says:

        1. Odgovor, u nedostatku onog koji je potkrepljen činjenicama, može da bude bilo šta, a ne samo bog (koji od njih oko 100’000 u opticaju?). Dakle, može da bude i nevidljivi ružičasti jednorog i leteće špageti čudovište i čudotvorni čajnik, itd. Odgovori na pitanja za koja nauka trenutno nema adekvatan stav nisu bog… a sa druge strane, ako nas istorija nečemu uči, to je da se do odgovora pre ili kasnije dođe, da bi vernici potom mahom odustajali od te teme i svog “boga praznina” premeštali u drugu mišiju rupu…
        2. Naravno da postoji objašnjenje i već dugo postoji i analizira se – zove se abiogeneza.
        3. U evoluciji čoveka nema nedostajućih karika, iako teoretičari zavera vole da tvrde tako nešto. Antropologija daje odličan pregled evolucije čoveka, sve sa ostacima naših direktnih evolutivnih predaka koji to potkrepljuju.

  9. Filip says:

    Izvini na kasnjenju sa odgovorom, mada ce ovo biti poslednje od mene.

    U diskusiji o razvoju univerzuma posle velikog praska A. Ajnstajn kaze da se Bog sigurno nijevigrai kockicama i da je sve uredjeno od njegove strane.
    Iz ovoga se moze zakljuciti da je i Ajnstajn verujuci.

    Zlocine su cinili ljudi a ne crkva.
    Da li je zlocina bilo, jeste, ali su ih cinili ljudi a ne Bog ili crkva kao skup vernika.
    Da li su lideri crkve uvek bili dobri ili u pravu, verovatno ne.
    Da li su gresili, verovatno da.
    Da li ovo znaci da je SPC kao takva losa, ne, samo da s vremena na vreme u njoj ima losih ljudi.

    Da li je svestenik blagosiljo Skorpione pre ili podle onoga sto su uradili?
    Da li je znao sta ce da urade iki su uradili?

    U Srbiji su mnogo vise zlocina od crkve u drugom ratu a i posle njega pociniki komunisti predvodjeni Udbasima isl. koji sigurno nisu verovali u Boga.
    Otimaki, ubijali, slali na Goli otok…
    Danas nam preziveli Udbasi ili njihovi potomci drze predavanja o moralu, vrte ogromne pare (pogledaj ko su bili ocevi skoro svih tajkuna i gde su radili) itd. a ne govore o tome da su svu imovinu koju su stekli njihovi preci ili oni sami udtvari prisvojilin (ili bolje reci pokrali) od svojih zemljaka koji nisu nuzno bili protiv njih vec su samo zaradili vise (u najvecem broju slucajeva pisteno, koliko su mi savremenici pricali nista nije moralo da se dojazuje).
    Da li ovo znaci da su svi ljudi koji ne veruju u Boga losi – ne.
    Samo ponavljam, oni se sustinski ne plase da ce ih snaci kazna na onom svetu a verujuci se pkase.
    Nazovimo to jos jednim stepenom represije koji je kod verujucih prisutan.

    Sto se tice knjige o zlocinima crkvenih lica u toku drugog rata, da li si siguran da je ista tamo tacno. Mozda je i to pisala Udba ili Ozna, ili pribavila dokumentaciju na osnovu koje je napravljena?
    Verujem da je zlocina bilo ali su Patrijarh SPC i npr. Nikolaj Velimirovic zavrsili u Nemackom logoru – pa je govoriti o organizovanom ucescu SPC u zlocinima nad narodom u drugom ratu iluzorno.
    Sa komunistima sigurno SPC nije bila a Nemci su je proganjali.

    Da li verujem da je bilo obracuna sa Bogumilima u nekom obliku, verujem, sta se stvarno desavalo nemam pojma jer su istoriju o tome pisali neprijatelji Srbije i SPC – Austrijanci i komunisti.

    Isto vazi i za to kako su Srbi prihvatili Hriscanstvo.
    Da li je bilo represihe – verovatno. U kom obimu i obliku nemam pojma.
    Ipak nesto govori cinjenica da samo 100 ili 200 godina kasnije dolaze Turci a Srbi se vracaju na staru veru. Verovatno ova nova i nihe tako tesko nametnuta kada je narod nastavio da je se drzi, niti je SPC bila tako losa kada je narod nije napustiou vecem broju.

    Meni su konkretno mnogo spornija putanja od ovih istoriskih:
    1. Zasto je crkva prihvstila da se njoj vrati imovina koju su oteli komunisti pre nego sto je vracena narodu? Ili
    2. Kako moze Veselin Boskovic da bude sahranjen u crkvi?

    Ovo se desava skoro i verovao ili ne ni moj paroh to ne odobrava ali ni on a ni ja necemo napustiti crkvu zbog ovoga, jer svi gresimo, svi smo gresni…

    Nazalost ljudi poput Kapicica i slicni se ponose svojim nedelima.
    On covek nije verovao u Boga.
    (Imao sam jak utisak o njemu poslednjih par godina kada je poceo da se pojavljuje u novinama pa do smrti).

    Ukoliko du istoriski izvori kojima imam pristup tacni, moral u starom Egiptu, staroj Grckoj ili Rimu je bio drugaciji.
    Pedofilija je bila znacajno rasprodtranjena npr., pojedinci su u bukvalnom smislu imali dozvolu da ubiju isl.
    Ovo se sa razvojem hriscanstva u velikoj meti izgubilo.

    Nazalost ratovi nisu postali manje surovi jer izgleda da se ni verujuci ne boje Boga dovoljno a ni oni niti ne verujuci nemaju dovoljno svesti da je to sto su radiki i rade lose. Zivotinja u coveku nastavlja da prevladjuje.

    Ugovore o privremenom radu u inostransvu veoma dobro poznsjem, jer sam obijao iste cetiri puta do sada. Radim za strane firme ali iz Beograda, moze se reci da sam imao i imam srece jer sam imao tu mogucnost.
    Iskustvo mi je pokazalo da privremeno predje u stalno sto se meni nije dopadalo pa sam zato odbijao.
    Nije mi bilo milo da mi deca postanu nesto drugo do Srbi.
    Prema onome sto sam ja video veatili su se samo oni koji se tamo nisu snasli. Ako roditelji ostanu, povratak dece je na nivou statisticke greske.
    Posto trenutno zivis, radis i gajis decu u Nemackoj, pretpostavljam bez konkretnog datuma vracanja, zasto ne sacekas da se prvo vratis u Srbiju (sa privremenog rada) pa onda nastavi svoje delovanje protiv SPC koja toliko ugrozava tebe i tvoju porodicu i sada jer imate Srpske pasose a mogu tek zamusliti sta ce biti kada se vratite (izvinjavam se u napred ako je sala neslana).
    Meni trenutno odajes utisak nekoga ko pokusava da soli pamet sa strane.

    Sustina je prosta ili verijes ili ne – svako ima pravo na izbor i oko ovoga se ne sporimo koliko vidim.
    Da li je SPC dobra ili nije je pitanje za njene vernike.
    Da li je uticaj SPC na nase drustvo veci nego sto treba da bude predlazem da ostavis za trenutak kada se vratis u Srbiju. Nemoj na to trenutno da gubis vreme vec uci decu maternji jezik, da ga znaju kada dodju.

    Inace ako nisi ukapirao ovo je Filip, tvoj kolega sa faksa.
    Meni se pokvario telefon, zato te nisam zvao oko Nove godine, nemam vise tvoj broj.
    Zvrcni me kada dodjes u Srbiju na odmor ili za stalno, pa da popijemo kafu (caj) zajedno i razmenimo slike dece :-).

    • markoek says:

      Naravno da znam ko je, video sam ime i prezime u mejlu 🙂

      Anštajn je bio deista, ništa neobčno, niti je to dokaz za bilo šta… to što je neko genijalni naučnik, ne čini ga imunim na sujverje. Eto, Njutn se zaluđivao alhemijom, pa je opet ne neki način otac savremene fizike.

      Crkva koja odobrava zločine ili ne čini ništa ili gotovo ništa da ih spreči, saučesnik je u istima. Kada na zločine podstrekavaju velikodostojnici te crkve, onda je to aktivno učešće same crkve. Kada crkva za svece bira zločince (Milorad Vukojičić, Slobodan Šiljak), onda se jasno stavlja na stranu zla. Ako želiš da budeš naivan, pa da veruješ da su “Škorpioni” počinili samo taj jedan, snimljeni zločin, to je tvoje pravo, ali je činjenica da su ruke okrvavili i mnogo pre tog zločina, kao i nakon njega. Sveštenik je vrlo dobro znao koga blagosilja i za šta se bore, a borili su se za ono što je govorio kako Mladić, tako i Kačavenda, da se osvete “Turcima”… dabome, zločina je bilo na svim stranama, to nije sporno, ali je uvek uputnije čistiti svoje nego tuđe dvorište. Što se tiče teorije o tome da je UDBA fabrikovala dokaze o npr. Vukojičiću i Šiljku, džaba, previše je očevidaca koji nisu bili ni partizani, ni komunisti ni bilo šta osim običnih ljudi, koji su ovoj dvojici zlikovaca došli pod macolu ili nož. Na njih su se žalili čak in okupatoru, tako da je ideja o fabrikovanju više nego nategnnuta. Umesto toga, preporučujem Okamovo klatno, jer lako objašnjava zašto nema potrebe za preteranim teoretisanjem.

      Što se tiče komunista i UDBA-e, Goli Otok je raspušten 50-ih, a ako se ne varam, sve srednjevekovne crkve i manastiri po Srbiji, kao i sve crkve po gradovima, uključujući tu i Beograd, nisu dirane. Pre neki dan sam čitao krivični zakonik FNRJ (postojala do ’63), gde je jasno predviđena kazna za ometanje verskih obreda, kao i za neovlašćeno vršenje istih. Obe kazne su iste, godinu dana zatvora.

      Mit o velikim zločinima komunista je drag SPC, iako je samo mit, zato što na njemu mogu da kukumavče o svom mučeništvu, iako nije bilo progona sveštenika niti masovnog rušenja crkava, kao što se dešavalo u SSSR-u na mahove. Šta više, u mojoj porodici se slavila Slava bez ikakvih problema, u porodici sam imao i sveštenike koji su savršeno normalno živeli i tada.

      Kada spominješ moralisanje potomaka udbaša i njihovu imovinu, moram da se iskreno nasmejem, jer nam morališe daleko više od tih ljudi, upravo SPC, o čijoj imovini i sticanju iste može svašta da se kaže. Za početak, imaju prednost u restituciji, a ne plaćaju nikakve poreze. Sjajan primer morala, poput onoga kada im je jedan od njihovih maznuo milion evra u kešu, iz blagajne patrijaršije, ali se niko nije previše potresao. Što se tiče tvog paroha ili tebe, ta sporna pitanja neće biti nikada rešavana, baš zato što se vi vernici ponašate kukavički prema njima – bune vas privatno, ali javno nema reči o tome. Ako crkvu čini narod, zašto narod ne pita vrkvene čelnike, koji valjda nisu bolji od samog naroda, zašto tako čine?

      Suština neverujućih nije u tome da se mi ne plašimo kazne na “onom svetu”. Pre svega, ne postoji “onaj svet”, da bi o njemu uopšte razmišljali u smislu straha ili hrabrosti. Nismo skloni bajkama, a kako ih ima jako mnogo, kada se vi verujući dogovorite ko je jedini među vama u pravu, pošto nikako ne možete svi da budete u pravu, javite, pa da onda krenemo dalje.

      Dalje, Dožić i Velimirović su u Dahau proveli oko mesec i po dana, u oficirskom delu, bez prinudnog rada, sa pristupom oficirskoj menzi i medicinskoj službi. Nakon puštanja, smešteni su u luksuzni hotel u Beču, gde su tretirani kao VIP gosti, da bi od januara ’45 i aktivno učestvovali u organizovanju preostalih kolaboracionista i drugih izdajnika, u pokušajima otpora oslobodiocima Jugoslavije. Šta više, patrijarh je blagosiljao srpski SS odred, promptno formiran pred nastupajućim raspadom okupacionih snaga, a nakon što je osvedočeni zlikovac Dimitrije Ljotić poginuo, opelo mu je držao Velimirović. Povlačili su se i bežali zajedno sa nacistima, a pred saveznicima. Toliko o njihovim “patnjama”.

      Istoriju Srbije nisu pisali Austrijanci i komunisti, jer bi to značilo da nije ostao niti jedan pisani trag iz perioda vladti Nemanjića, što je nebulozno. U Žitiju sv. Simeona, njegov sin Stefan piše upravo o istrebljivanju bogumila, kao što su o tome, dakako pohvalno, pisali i Romejski izvori tog doba, kao i bosanski hroničari, jer su se preostali bogumili sklonili u Bosnu. Teorije zavere o izmišljenoj istoriji su mi izuzetno duhovite, mada su u rukama šarlatana poput Deretića svakako i opasne.

      Stepen napuštanja hrišćanstva u vreme Turaka je relativan. Česta je zabluda to da su Turci došli sa namerom da sve poturče. Istina je ipak drugačija, Turcima je odgovarao veći broj “nevernika”, jer su oni plaćali porez kog su muslimani bili oslobođeni. Naravno, nije bilo sprečavanja prelaska u islam, ali nije bilo ni ohrabrivanja. Devširma je Turcima bila sasvim dovoljna, a sa druge strane, kako se pravoslavlje srpske redakcije prilagodilo u tolikoj meri da je niz starih slovenskih običaja preveden u hrišćanske, ne bez truda i muke, ali zato je pokrštavanje i trajalo 400 godina, nije postojala logika da se neko ko je pokršten pre 200 godina (to je u to vreme značilo nekih 8-10 generacija) vraća nečemu što više ne postoji. Turci nisu Srbe oslobodili hrišćanstva, nego su uveli još jedan činilac – islam i svoju državnu upravu.

      Što se morala tiče, hrišćanski moral je jedan, u najmanju ruku, politička i politizovana kategorija. Kako drugačije objasniti to da je npr. kralj Milutin, osvedočeni pedofil, istovremeno i svetac SPC. Moral koji se tobož nameće narodu, kroz uopštene floskule o tome šta je greh a šta nije, svakako nije izum hrišćanstva. Moral kao takav je nezavistan, promenljiv i apstraktan, tako da je iluzorno pokušavati da ga se uklopi u verski okvir. Hrišćanskog morala se ne drže ni sami hrišćani, od običnog vernika, pa do najviših crkvenih velikodostojnika. I hrišćanstvo vrlo olako dopušta ubijanje, ukoliko je to u interesu same crkve, iako tako nije bilo sve do IV veka i čuvenih Konstantinovih reformi i pretvaranja hrišćanstva u religiju koja je, mislio je naivno, po meri vladara. Zapravo je oslobodio duha iz boce, stvorio papocezarizam i otvorio vrata užasnom nasilju koje su u narednih par stotina godina, hrišćani počinili nad svima onima koji nisu verovali u njihovu, sada već dobrano editovanu, bajku. Ubistvo Hipatije je možda jedan od ilustrativnijih primera.

      Što se tiče mog boravka u Nemačkoj, činjenice su uvek bolje od pretpostavki. Imam datum povratka, a pošto je Srbija sve samo ne normalna država, dabome da ću se potruditi da se ne vraćam, pre svega zbog dece. Takođe, mesto boravka ili rada ne može da bude merilo patriotizma. Eto, mnogi u Srbiji vole da se busaju Teslom i Pupinom, američkim državljanima, ili još više Đokovićem, momkom koji ima stalno prebivalište u stranoj državi. Ja nisam baš toliko napredovao kao pomenuti, imam samo privremeni boravak, vezan za ugovor o radu, a što se tiče pokušaja šale, kada pomislim na svakodnevnu količinu pretnji koje dobijam od primitivnih i zatucanih vernika, gde se preti kako meni lično, tako i mojoj porodici, zašto bih se vraćao, ako ne moram, u takvu septičku jamu? Na koji način privlači sredina u kojoj neko preti da će ti silovati majku ili ćerku od dve godine? Doduše, ja možda ne razumem vas pravoslavce dovoljno i možda to jeste deo tog hrišćanskog morala, ali svejedno, malkice je onako… bolesno.

      Ono što govorim i pišem sada, govorio sam i pisao i dok sam bio u Srbiji, tako da utisci o soljenju pameti sa strane ne stoje. Ima tekstova, postova, video zapisa i sličnog i iz prethodnih godina, pa se jasno može videti da nije u pitanju neka čudesna transformacija, već je u pitanju ista osoba.

      Pitanje toga da li je SPC dobra ili ne, biće pitanje samo za vernike onda kada ta crkva ne bude nakačena na državni budžet u koji novac uplaćuju svi građani. Pitanje toga da li je SPC dobra ili ne, biće pitanje samo za vernike onda kada ta crkva ne bude vršila uticaj na političke prilike u državi. Pitanje toga da li je SPC dobra ili ne, biće pitanje samo za vernike onda kada ta crkva ne bude nametala svoje viđenje morala svim građanima. Pitanje toga da li je SPC dobra ili ne, biće pitanje samo za vernike onda kada ta crkva bude običan pravni subjekat i neprivilegovana grupacija. Pitanje toga da li je SPC dobra ili ne, biće pitanje samo za vernike onda kada ta crkva bude živela samo od priloga svojih vernika, a ne recimo i od doplatnih markica koje su obavezujuće za sve građane… i tako dalje.

      Do tada, odnosno dokle god ta verska zajednica parazitira na budžetu i nameće svoje mišljenje kao na bilo koji način merodavno, postojaće i opravdana kritika.

      Čujemo se oko Uskrsa 🙂

  10. Zweistein says:

    Svaka čas` na ovako dobrim tekstovima, Marko.

    Samo napred!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s