Apologetika zla

XX i XXI vek su svakako doba sjajnog, veličanstvenog napretka nauke i tehnike i skokovitih pomaka koji su menjali svakodnevicu. Brojne ranije navike, običaji i pristupi su menjani ili se menjaju, kao zastareli ili zaostali. Prvi automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem se pojavio davne 1886. godine, 1986. ih je bilo već oko 500 miliona, da bi ih danas već bilo više od milijardu. Prvi telefon se pojavio 1876. godine, a danas je gotovo nezamislivo živeti bez makar jednog mobilnog uređaja, “potomka” ovog izuma. 1903. godine su braća Rajt obavila prvi let aviona pogonjenog motorom, da bi danas komercijalni letovi bili svakodnevna pojava, a i svemirski let više nije potpuna nepoznanica i nemoguće dostignuće. Pre samo sto godina, vakcinacija je bila tek u povoju, a ljudi su umirali od bolesti koje se danas smatraju ili iskorenjenim ili efikasno kontrolisanim. Prosečni životni vek je za svega 150 godina gotovo udvostručen zahvaljujući napretku medicine. Nema ni 70 godina od pojave prvih “savremenih” računara, u to vreme ogromnih dimenzija i za našu današnju predstavu beskrajno sporih i neergonomskih. Danas je svaki mobilni telefon mali računar, moćniji od onog koji je kontrolisao let misije “Apolo 11”, koja je sletela na Mesec i vratila posadu na Zemlju.

Svet se promenio, značajno.

Tragična je istina i to da je mnoštvo otkrića iskorišćeno i u ratne svrhe, kao oružja namenjena nanošenju patnje drugim ljudima, uništavanju imovine, zagađivanju tla i atmosfere. Industrijski napredak narušava i prirodnu sredinu, a zagađenje i nedostatak pijaće vode postaju goruće teme za naredne decenije. Ta druga, mračnija strana naučno-tehnološkog buma koji je svet zahvatio u poslednjih vek, vek i po, opominje da je čovek još uvek daleko od nekog, ne idealnog, već makar racionalnog i svog razuma dostojnog bića.

Promenjeni svet je u velikoj meri ograničio i uticaj verskih zajednica. Od XVII pa do XIX veka, proces suštinskog razdvajanja crkve i države se proširio čitavom Evropom i Amerikom, omogućivši tako da se ukloni jedna od velikih prepreka razvoja nauke. Danas je to već uobičajena norma civilizovanog društva, u kome se događaji poput javnog sramoćenja i pretnji smrću Galileju, spaljivanja Đordana Bruna ili progona “veštica”, nemogući. Verska država je sišla sa istorijske scene zapada, zadržavši se tek u tragovima u pojedinim društvima, ili opstajući kao specifičan oblik teokratske države, kakav je Vatikan, odnosno država sa državnom religijom i pratećim zakonskim propisima, kao u slučaju Grčke i donekle Argentine, Kostarike, Lihtenštajna, Malte, Monaka, Danske, Islanda, Norveške, Švedske, Tuvalua, Škotske i Engleske. U stvarnosti, osim određenih ceremonijalnih dešavanja, značaj državnih religija je sveden na marginu društva, o čemu govore i podaci o sve manjem broju praktikujućih vernika, koji se širom zapadne i severne Evrope kreće između 20 i 25 procenata stanovništva, sa uočenom tendencijom opadanja. Procene statističara govore da će do 2050. godine, manje od 10% stanovnika Zapadne i Severne Evrope, kao i SAD, redovno odlaziti na hrišćanske verske službe.

Preobražaj društva je trajao, ne bez otpora i ne bez povremenih koraka unazad (Španska Inkvizicija je ukinuta tek u prvoj polovini XIX stoleća), ali je svakako bio nezaustavljiv.

Za to vreme, islamski svet je stagnirao. Nakon perioda u kom su pojedini muslimanski naučnici spasavanjem antičkih dela i naučnih postulata, ali i proučavanjem istih i unapređivanjem matematike, astronomije i hemije, omogućili posredno i buđenje evropske nauke i civilizacije, islamski svet je utonuo u tamu, koja traje već 1000 godina, a koja danas, na najzlokobniji mogući način zvecka istim mačevima koji su potezani i u vreme verskih ratova vođenih pre čitavog milenijuma.

Roštilj na sirijski način

Roštilj na sirijski način

Šta više, i taj napredak u jednom periodu istorije, može se okarakterisati kao značajan uprkos, a nikako zbog samog islama, koji je inherentno, kao i ostale veće monoteističke religije, u direktnom sukobu sa naukom, napretkom i ljudskim pravima.

Zastrašujuće je videti pozivanje na šerijatski zakon i njegove nehumane, necivilizacijske i neljudske odredbe, ali je ništa manje šokantno gledati sprovođenje tih istih čudovišnih zakona u današnje vreme, bilo gde širom sveta.

Zabrinjava podatak o broju zemalja u kojima je šerijat osnovni ili sastavni deo državnog zakonodavstva. Afganistan, Iran, Mauritanija, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan i Jemen, zemlje u kojima je šerijatski zakon osnova zakonodavstva, imaju preko 205 miliona stanovnika, dok je broj muslimana u svetu nešto preko 1,6 milijardi, odnosno čine oko 24% svetske populacije. Samo u Indoneziji, zemlji u kojoj živi preko 237 miliona ljudi, 207 miliona su muslimani, među kojima ima i značajan broj ekstremista, spremnih na svakakvo nasilje.

Učenice hrišćanske škole, žrtve islamističkog nasilja u Indoneziji

Učenice hrišćanske škole, žrtve islamističkog nasilja u Indoneziji

Od 142 međunarodno registrovane terorističke organizacije, čak 83 su islamističke, od Indije i Filipina pa do Nizozemske, Engleske i SAD.

Ukupni broj njihovih žrtava je nepoznat.

Od informacija o zločinima počinjenim u ime islama, još je strašnije slušati zapadnjačke, pre svega evropske apologete ovakvog ponašanja i načine na koji brane one koji zaostala i na mnogo načina poremećena učenja nastala pre 1000 ili skoro 1400 godina pokušavaju da nametnu kao idealne zakone današnjeg društva.

Tragično je što većina tih apologeta zločina potiče iz civilizovanih sredina koje već pate zbog punog, nekritičkog liberalizma koji je omogućio razlivanje islamista po Evropi. Žalosno je i što zatvaraju oči pred činjenicama o porastu kriminala koji su ti islamisti, često i sami rođeni u Evropi, prosuli na ulice gradova u kojima žive, pokušavajući da ih pretvore u šerijatske emirate. Pogubno je tolerisanje zločina i pravdanje zla razumevanjem za različitosti. Nisu sve različitosti dobre, niti su sve samo puki folklor. Evropa koja prihvata različitost i nudi joj civilizacijske tekovine u pokušaju da je odigne iz tame srednjevekovnog verskog ludila, uveliko krvari krvlju onih koji su žrtve nasilja koje sprovode mahom mladi islamisti, koji svu slobodu svojih novih domovina koriste da ih unište. Već je skovan i naziv za tu novu Evropu koju mladi islamisti sanjaju i koju stvaraju.

Oni je nazivaju “Eurabija”.

Ne, nije Teheran, ovo je London

Ne, nije Teheran, ovo je London

Ne, ovo nije Bagdad, ovo je i dalje London

Ne, ovo nije Bagdad, ovo je i dalje London

Ne, ovo nije Kairo, ovo je još uvek London

Ne, ovo nije Kairo, ovo je još uvek London

Pokušaću da u najkraćim crtama iznesem deo pogubne apologetike koju možemo često da čujemo od onih koji braneći zlo i zatucanost, osuđuju u krajnjoj liniji sve nas, pa i sebe i svoje potomstvo na to da postanu žrtvama razularenog islamskog ludila koje, da paradoks bude tužniji, liberalizmom koji evropske države propagiraju, ubija te iste države.

  • To su kulturološke razlike, ti to ne razumeš.

Tu pre svega nema ni “k” od kulture. O kakvim “kulturološkim razlikama” govorimo onda kada neko baci ženi kiselinu u lice, puca u glavu devojčici koja bi da uči ili masakrira dete tokom građanskog rata? Pretvaranje žene u hodajući nemi šator nije “kulturološka razlika” nego vrhunac ponižavajućeg tretiranja ljudskog bića kao predmeta.

Lepota p(r)oroka

Lepota p(r)oroka

Oni koji propagiraju takvo ponižavajuće ili zlikovačko ponašanje, kao i društva koja to posmatraju kao normalno ili legalno, tek treba da usvoje koncept kulture, pa da možemo uopšte da pričamo o razlikama. Kulturološka razlika je da li se starijim rođacima obraćate sa “Vi” ili ne, ili koju narodnu nošnju nosite tokom nekog slavlja, a ovo je civilizacijski rov ili kanjon koji deli ljudska bića dostojna tog imena i one druge.

Kultura podrazumeva raznovrsnost, maštovitost i kreativnost koje doprinose civilizacijskim naporima, napredovanje pojedinca, obrazovanje i pomaganje celom društvu da bude bolje.

Svega toga u islamističkom iživljavanju nema, premda im niko ne može poreći maštovitost i kreativnost u surovosti.

Uzgredna je opaska i to da postoji mnoštvo žena u islamu koje podjednako vatreno kao i muškarci, brane svoje “pravo” da nose burku, hidžab ili čador.

“Stokholmski sindrom” nije nikakva novost za psihologe, a ta privrženost žrtve mučitelju ili otmičaru samo je jedna od igara koje um radi sa nama samima. Uostalom, ako je neko od rođenja indoktriniran u smeru pokoravanja i uživanja u sopstvenim okovima, tu velike pomoći nema. Ženama je pogled ka svetu, ka slobodnijem svetu, dopušten samo onoliko koliko im muž pusti povodac na kom ih drži, a ukoliko se osmele da se usprotive “tradiciji” i “kulturi” u kojoj su prinuđene da žive, kamenovanje im sledi bez ikakvog problema. U najboljem slučaju, mogu da dobiju kiselinu u lice ili odsecanje nosa i/ili ušiju, uz doživotne batine i svakojako iživljavanje čitave porodice muža čije su bukvalno vlasništvo, a to katkad može da bude i sudbina gora od smrti…

Kostimi za nove nastavke "Ratova zvezda" ili čista "kultura"?

Kostimi za nove nastavke “Ratova zvezda” ili čista “kultura”?

  • E da, ali šta su tek radili krstaši?

Tačno je, krstaši su činili nepojmljive zločine, od koji se prevrće želudac svakom iole razumnom čoveku. Za mnoštvo tih zločina, čak i nema adekvatnog istorijskog poređenja, po nivou bolesne inovativnosti.

Međutim, ključno pitanje nije “šta”, već “kada su to krstaši radili?”

Poređenje događaja od pre 1000 godina i dovođenje u istu ravan sa današnjim verskim nasiljem je u najmanju ruku neukusno, suštinski je glupo, a na svaki način je pogrešno, jer bi trebalo pogrešno da ukaže na to da se civlizacijski nismo maknuli ni malo tokom celog jednog milenijuma, što je velika greška.

Što se metoda tiče, tu ni muslimanima ni hrišćanima nikada nije manjkalo mašte, međutim, danas vas neće spopasti Inkvizicija dok očijukate sa nekom devojkom ili momkom, zavisno od ličnih sklonosti, niti ćete biti osuđeni na lomaču zato što vas je neko prozvao vešcem ili vešticom. U zemljama sa dominantno hrišćanskim stanovništvom, česte su i dalje tirade sveštenika ili radikalnih vernika o grešnosti ovog ili onog postupka, ali oni već dugo nemaju moć prinude prema stanovništvu.

Smeh je lekovit

Smeh je lekovit

Na kraju krajeva, to što su hrišćanski verski ratovi na istoku dobili danas prepoznatljivo ime, “Krstaški”, nikako ne znači da nije bilo islamskih ratova sa istim namerama. Iako nema jedinstvenog imena, islamski pohod na zapad, od Arabije, preko severa Afrike, sve do Španije i juga Francuske, zaustavljen tek kod Poatijea 732. godine, sve je samo ne mirno i civilizovano širenje islama. Istoričari smatraju da je tokom tog inicijalnog širenja islama ubijeno 2-3 puta više hrišćana nego tokom svih krstaških ratova muslimana, ali lično smatram jako neukusnim licitiranje brojem žrtava.

Nažalost, isto ono što su i krstaši i njihovi islamski protivnici radili pre 1000 godina, islamisti rade i danas. U velikom broju slučajeva čak i koristeći istovetno oružje, uz pozivanje na iste, potpuno sumanute verske razloge.

UPOZORENJE! Snimci su izuzetno nasilni:

Da se razumemo, u pogledu broja gluposti koje se mogu naći u raznim “svetim” knjigama, u pitanju je potpuna mrtva trka. Sa tom razlikom da vas danas, ako ste hrišćanin ili Jevrej, niko neće ubiti ako nosite odeću sastavljenu od dve vrste tkanine (5. knjiga Mojsijeva-Ponovljeni zakoni, 22:11), ako se tetovirate (3. knjiga Mojsijeva-Levitski zakoni, 19:28) ili ako ste žena koja nije nevina ušla u brak (5. knjiga Mojsijeva-Ponovljeni zakoni, 22:13-21) dok će muslimani i dalje biti učeni da je Zemlja ravna ploča (Kuran 71:19, 79:30), da je svemir geocentričan (Kuran 13:2, 71:15-16, 2:22-29, 35:41, 21:104…), te da je greh misliti drugačije. Šta više, muslimanske verske vođe, poput velikog muftije Saudijske Arabije, Abdul Aziz bin Abdulah bin Baza (u službi 1993-1999), i danas insistiraju da su to apsolutne istine, za čije odbijanje preti fatva, odnosno smrtna kazna.

Čak bih slobodno mogao da kažem da je to jedna od manjih gluposti koje islamisti čak i danas propagiraju.

Islamska medicina na delu

Islamska medicina na delu

To ne znači da su druge velike monoteističke religije prestale da se bave glupostima. Ne nikako, to samo znači da je najveći deo sveta postao potpuno imun na budalaštine koje od njih može da čuje. Šta više, može se slobodno reći da je, za razliku od islama, agresivno hrišćanstvo, oličeno na primer u delovanju Inkvizicije, sputano napretkom civilizacije, dok je islam i dan-danas razularen.

Dakle, nemam sumnje da su gotovo sva verska učenja podjednako sumanuta, ali je ključna razlika u tome što se hrišćanska danas sve više posmatraju kao smešna i od strane samih hrišćana, te se stoga i odbacuju, dok su islamska i dalje tako obavezna, napadna i štetočinska za same muslimane ali i njihove susede, pa i čovečanstvo u celini.

Zapitajte se samo koliko vaših prijatelja hrišćana veruje da je Zemlja centar svemira, a da Sunce nije zvezda. Takođe, zapitajte se koliko dokaza bi bilo potrebno da, ukoliko i imaju dileme, shvate da greše, a da za sobom imaju makar završenu osnovnu školu.

Jasno vam je, zar ne?

Dobro, ne računam tu kreacioniste, jer je od njih, da se narodski izrazim, i bog dig’o ruke…

  • Za sve su krivi evropski kolonijalizam i američki imperijalizam, pre kojih su muslimani bili mirni i napredni

Kolonijalizam nije bio ni čovečan ni bez verskog nasilja, to je apsolutno tačno. Nemoguće je čak i dati grubu procenu koliko domaćeg stanovništva je prisilno pokršteno, prodano u roblje ili ubijeno od strane kolonijalnih sila tokom nekih 400 godina ovog procesa širom Amerike, Afrike, Azije i Australije. Međutim, kolonijalizam je okončan, u svojoj najvećoj meri, pre nekih 50-60 godina, dok su prisilna pokrštavanja i odvođenje u roblje, prestali davno pre toga. Uz određene izuzetke, kolonijalizam se završio bez globalnih ratova i sa donekle mirnim odlaskom nekadašnjih kolonizatora, iza kojih su ostale pruge, dalekovodi, vodovodi, radio-stanice, fabrike i sistem školstva i administracije, kao kakva-takva kompenzacija za vekove kolonijalne vlasti.

Ne, to ne opravdava Englesku, Francusku, Španiju, Portugal ili Nizozemsku, ali pokazuje da se sa promenom nabolje u Evropi, ta promena osećala i u kolonijama, a da su političke promene i napredak društva, dovele do urušavanja retrogradnog, štetnog sistema kolonijalne uprave.

Za sve to vreme, islam je isti već 1400 godina. Nije napredovao, društveno evoluirao, menjao se na bolje.

Naprotiv.

U istorijskom, civilizacijskom smislu, stagniranje dok ostali napreduju, zapravo je isto što i nazadovanje. U ljudskom smislu, taj proces je poražavajući i ponižavajući. Tretiranje pripadnika drugih vera i nacija, ili onih koji su ateisti, kao i žena na isti način kao u VII veku, danas je jednostavno zločin, i to treba otvoreno i reći. U eri saznanja i pune dostupnosti informacija širom planete, najobičniji je zločin ponašati se prema drugim ljudskim bićima na način na koji to rade pobornici šerijata, a prema verskim učenjima koja su bila štetočinska i u trenutku u kom su se pojavila, a kamoli danas.

Musliman ne sme da promeni religiju ili postane ateista. Čak i dan danas, to je kažnjivo smrću ili doživotnom zatvorskom kaznom u Iranu, Egiptu, Pakistanu, Somaliji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Jemenu i Saudijskoj Arabiji, što se brutalno pokazalo na delu čak i u tako hvaljenom “Arapskom proleću”. Kolonijalizam svakako nije uneo ovu odredbu u šerijat, niti je naveo islamiste da postanu još brutalniji nego obično prema ženama, omiljenoj žrtvi ovih fanatičnih i psihotičnih vernika.

Ali, to je islam. Religija pomešana sa ideologijom i ideologija sa odlikama religije, koja već skoro milenijum i po nastupa na isti način. 624. godine je Muhamed poveo svoje sledbenike u najobičniju pljačku i masakr mekanskog karavana, pri čemu je ubijeno 70 ljudi. U narednih nekoliko godina, do njegove smrti, bar još 12 puta su pokretane slične akcije, od zapadne Arabije pa do južne Palestine, sve u cilju zastrašivanja i obične pljačke.

A onda su ta razbojništva pretvorena u “svete ratove” i šablon je postao jasan.

Muhamedov naslednik, Abu Bakr je lansirao tako islam u 1400 godina neprekidnog imperijalizma, kolonijalizma, krvavih osvajanja i pokoravanja svih na koje nalete. Njihova verska učenja su takva, da su ih povela na imperijalistički put osvajanja od južne Francuske do Filipina, od Austrije do Nigerije i od srednje Azije pa sve do Nove Gvineje. Posle toga je dolazio na red kolonijalizam, osvedočen u postojanju centralne vlasti, od Damaska, preko Bagdada, Kaira i Istanbula, sa uvođenjem šerijata kao vrhovnog zakona na osvojenim teritorijama, kao i uvođenjem arapskog kao zvaničnog jezika, ali i još bitnije, uvođenjem poreza za zatečeno, domicilno stanovništvo, dok su arapski osvajači, kolonisti bili izuzeti od toga, uz niz drugih odredbi vezanih za imovinu, stoku, pa čak i ponižavajuće ponašanje pri plaćanju poreza.

Kako mislite da se islam širio kroz Aziju? Kako je stigao do danas najmnogoljudnije islamske zemlje, Indonezije? Otkuda odvratni običaj da se devojčice prodaju starcima kao neveste? Otkuda pokrivanje žena do mere grotesknog? Otkuda kuranska učenja o ubijanju nevernika, dozvola varanja onih koji nisu muslimani i šerijatski zakon uopšte?

Sve to nije doneo nijedan drugi već islamski kolonijalizam i sve je to inherentno islamu.

Svejedno, ako možemo da se složimo da je imperijalizam i kolonijalizam svakako loš, te da podrazumeva zločine i svakojako drugo, fizičko i kulturno nasilje, neke stvari svakako  ostaju nesporne.

Nisu američki vojnici pucali u glavu Malali Jusufzai, nego njen poremećeni komšija kom je iz verskih razloga smetalo što devojčica uči. Nisu američki vojnici odsekli nos i uši Ajši Muhamadzai, nego joj je to učinio muž, nekoliko decenija stariji od nje, kom je prodata kada je imala 12 godina u zamenu za porodični dug i kom ju je vratila sopstvena porodica nakon što je pobegla iz pakla svakodnevnog zlostavljanja.

Aiša Mohamadzai, simbol islamističke represije prema ženama

Aiša Mohamadzai, simbol islamističke represije prema ženama

Malala Jusufzai, žrtva islamskog fanatika koja je pukom srećom preživela

Malala Jusufzai, žrtva islamskog fanatika koja je pukom srećom preživela

Nijedan kolonijalizam nije dobar, niti je svaka strana intervencija motivisana humanitarnim razlozima, ali je licemerno braniti čudovišno nasilje pravljenjem nepostojećih paralela.

  • Treba ih edukovati da bi se popravili, dajte im vremena

Moguće je da bi se vremenom i islam promenio, međutim mi kao čovečanstvo nemamo vremena da svaku zatucanu versku zajednicu čekamo vekovima da se civilizuje, posebno ako to i ne želi. Ovaj svet svakako nema vremena da čeka da se najagresivnija velika verska zajednica današnjice eventualno popravi. Naročito zato što oni ne vide i ne shvataju da su “u kvaru” i ne postoji napredak već 1400 godina.

Naprotiv, oni su uvereni da je ostatak sveta “u kvaru” ili makar u zabludi, te da će ga oni popraviti, korak po korak, državu po državu, grad po grad, osobu po osobu… A ko ne želi da bude “popravljen” onako kako to šerijat nalaže, moraće da nestane, bilo svojevoljno, bilo pod prisilom. Danas će taj neko morati da se skloni iz naselja svog rodnog grada, u kojoj neki primitivni momci sprovode šerijat, a sutra će morati da se odseli iz samog grada. Kada više ne bude imao gde da se skloni, imaće samo izbor da se ili pridruži pobornicima verskog ludila, ili da umre, po mogućnosti u mukama.

Ironija je baš u tome što su najglasniji islamisti danas mladići koji su rođeni na tlu evropskih država koje bi da pretvore u šerijatske države. Gore od ironije je i to što islamske verske vođe upravo iz srca Evrope šalju užasne poruke, poput onih o tome da je preporučljivo silovati mlade Evropljanke, jer su one inače promiskuitetne. Ironija same ironije je što je jedan od najglasnijih pobornika pozivanja mladih muslimana na silovanje Evropljanki, sam nedavno uhapšen, nakon što je sa izvađenim polnim organom jurio za jednom ženom na ulicama Malmea, u Švedskoj.

Imam uhvaćen bez gaća

Ono što nije ironično, već pre svega užasno, je to da se broj silovanja na severu Evrope utrostručio za svega nekih dvadeset godina, a da su 85% počinilaca stranci, od čega 75% muslimani. Oni za te napade opravdanje nalaze upravo u pozivima svojih verskih vođa, koji im preporučuju da siluju “ionako promiskuitetne” Evropljanke, koje za razliku od muslimanki, “ne osećaju stid i sramotu zbog silovanja”.

Gotovo da je za tužni podsmeh to da se roditelji tih mladića verovatno stide svoje dece. Ti roditelji su pre više decenija došli u evropske zemlje koje su otvorile vrata različitosti, dale im poslove i priliku da iz nemaštine zabiti iz kojih su došli, stvore živote dostojne čoveka. Danas, deca tih vrednih ljudi, kojima je religija bila mnogo manje bitna od dostojanstvenog i mirnog života, pokušavaju da ulice Pariza, Londona, Berlina i Stokholma, pretvore u pervertirane kopije jalovih zabiti iz kojih su njihovi roditelji bukvalno pobegli. Za to vreme, svakako će prihvatati socijalnu pomoć koju im države koje žele da pretvore u šerijatske emirate daju nepovratno. U slučaju da države čak i žele da ih, kao destruktivne, antisocijalne i necivilizacijske grupe, vrate u zemlje iz kojih su došli, izbor zapravo više ne postoji – ti mladići su rođeni u UK, Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj ili Švedskoj.

Oni su zapravo već kod kuće…

Dnevna molitva na ulicama Pariza

Dnevna molitva na ulicama Pariza

  • Nisu svi muslimani zli

Tačno je da postoje osobe koje se izjašnjavaju kao muslimani, a koji zaista nisu zli. Šta više, ni među onima koji čine čudovišne zločine u ime vere, nisu svi zli. Usudiću se da kažem da osim onih koji ih na nasilje i zlo nagone, tu i nema izvorno zlih ljudi.

Mnogi su samo tragično neobrazovani i indoktrinirani, uvereni da zapravo čine nešto što je jako dobro i čime sebi kupuju kartu prve klase za raj… onaj islamski, sa 72 device koje će im ispunjavati sve seksualne fantazije, što razotkriva još jednu, patetičnu i prizemnu pozadinu ove štetne verske zablude.

Ponosna majka i budući samoubica

Ponosna majka i budući samoubica

Međutim, miroljubivi muslimani koje verski vođa pozove na “džihad”, a oni se ne odazovu, prestaju da budu muslimani koji poštuju svoje veroučitelje i verska učenja, te zapravo prestaju da budu i muslimani. Zapravo, “džihad” je možda ekstreman primer. Dovoljno je naći manje agresivne primere iz Kurana, poput poziva na varanje “nevernika” u trgovini, pa da se vidi koliko je to jedna malevolentna religija i koje zahteve stavlja pred svoje sledbenike.

Da ne bude zabune, ja sam jako srećan što postoji mnoštvo deklarisanih muslimana koji se neće opasati eksplozivom i detonirati na nekom gradskom trgu. Ali ukoliko su većina, kako se to često govori, a ne dižu glas ili aktivno sprečavaju zločine onih drugih, postaju saučesnici u zločinu. Ako im je dovoljno da okrenu pogled na drugu stranu, zanemarivši da problem postoji, odobravaju svo zlo koje proističe iz šerijata. Ako svojim ćerkama žele da završe školu, postanu samostalne i uspešne, slobodne žene koje nisu zarobljene ispod komada tkanine i mora verskih besmislica, kao ljudi su obavezni da podjednaku čovečnost ili makar empatiju, pokažu i prema drugim ženama u zemljama u kojima je islam dominantan, a koje su najveća svetska grupacija potlačenih ljudskih bića.

Ipak, nisu oni krivi što postoje zapadnjačke apologete ovog milenijumskog zla.

Punom parom protiv same sebe

Punom parom protiv same sebe

Samo zato što se neko od ovih zapadnih, mahom evropskih apologeta nije lično susreo sa nametnutim šerijatom, ne znači da može da ga negira. Samo zato što on ili ona ima prilike da razgovara ili se druži sa sasvim normalnim, pristojnim ljudima koji se izjašnjavaju kao muslimani, ne znači da je to suština islama. Samo zato što će u vestima gledati kako se negde, na Zapadnoj obali, u Delhiju ili u Njujorku, neki musliman digao u vazduh pobivši na desetine prolaznika, ne znači da ima moralno pravo da se začudi. Islam je tu jasan, šerijat takođe.

Onaj ko to ne vidi, samo izbegava da vidi istinu.

  • Svet ima i veće probleme, a uostalom mene ovo i ne dotiče jer ne živim u takvoj sredini

Ljudi koji smatraju da svet ima i veće probleme, mogu subjektivno da budu u pravu, dok objektivno sebe svode na vrlo jednosmerne, a zapravo ponižavajuće egoistične ljude. Postojanje i drugih problema, ne negira, umanjuje ili na bilo koji drugi način obezvređuje zločine činjene u ime islamsko učenja. Ozonski omotač je ugrožen u svakom slučaju, globalno zagrevanje se svakako dešava, politika ove ili one države je manje ili više problematična u svakom slučaju, plata će vam svakako kasniti, meso će bez obzira na sve poskupeti a komšija sa trećeg sprata će i dalje divljački glasno puštati najveće hitove Jašara Ahmedovskog.

Nije moguće racionalno relativizovati islamizam time što ćete reći da već teško živite, te da imate i preče probleme. Niko ne očekuje da morate da postanete najglasniji aktivista borbe protiv agresivnog islamizma, ali skretanjem priče na drugu temu, osim ignorisanja, zapravo i opravdavate zločine.

Te apologete salonskog tipa, ušuškane u iluziju civilizacijske nedodirljivosti neka samo pomisle kako bi se osećali da njihove majke, supruge, sestre ili ćerke moraju da pristanu da budu prodate ili kupljene, da budu umotavane u slojeve tkanine poput letvi umotanih u ciradu da ne kisnu, ili da budu kamenovane ili polivene kiselinom zato što par desetina godina starijem mužu ručak nije bio po volji.

Neka nemaju sumnje da će pre ili kasnije, ovo zlo koje metastazira širom Evrope, zakucati i na njihova vrata. Ne, neće to biti komšija sa kojim deli dobro i zlo već decenijama. Biće to njegov sin ili unuk, koji se upravo vratio sa nekog od frontova, na kom je u praksi služio svom bogu, ubijajući u njegovo ime, a zarad sopstvene agresivne psihotičnosti.

Mislite da se to ne dešava?

Razmislite ponovo…

(Šehid ili žrtva zabluda?)

Žrtva napada kiselinom

Žrtva napada kiselinom

Ili neka samo prođu uveče sa limenkom piva kroz londonski Vajtčepel, držeći se ruku pod ruku sa svojom devojkom, koja ne nosi hidžab.

Koji poremećeni bog bi naredio ovako nešto?

Koji poremećeni bog bi naredio ovako nešto?

==============================================

A šta učiniti?

Evropa koja je uspela da hrišćanstvo odvoji od države i da obezbedi suživot i međusobnu toleranciju različitosti, mora da odbrani samu sebe, na jedini način koji je moguć – ekspatrijacijom onih koji društvo niti žele da prihvate takvim, niti žele da doprinesu njegovom napredovanju, već samo žele da ga unazade. U nemogućnosti da obrazovanjem transformiše te mlade, gnevne ljude u svesne i vredne članove društva, liberalna Evropa je obavezna da im pomogne na jedini način na koji može, tako što će ih poslati u sredinu koju tako silno priželjkuju i koju smatraju idealnom.

Čak i troškove transporta treba da snosi sama Evropa, priznajući tako delimično i sopstvene propuste u prepoznavanju nemogućnosti integrisanja svih koji dolaze da u njoj pronađu finansijsku, socijalnu sigurnost, kao osnovu za građenje svojih snova.

U tome nema ničeg lošeg. Civilizacija ima svoj tok, istorija je točak koji se kreće unapred, a onima koji ne mogu i ne žele to da prihvate, načela humanosti, promovisana još od XVIII na tlu starog kontinenta, nalažu da se obezbedi najbezbolniji način da svoje ideale pokušaju da ostvare.

Ti mladi, energični i glasni ljudi, moraju dobiti slobodu da sve svoje želje pretvore u stvarnost negde u Korasanu, u okolini Konduza ili na obroncima Karakoruma, daleko od civilizacije koja ih tako vređa, izlaže iskušenjima i plaši.

Tako je najbolje za njih, a uveren sam i za sve nas.

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

13 Responses to Apologetika zla

  1. Александар Милојков says:

    Марко, ово су зверства поремећених умова. Ипак, не треба осуђивати муслимане као такве, генерализовати. Питање је да ли би људи постали бољи и да ли би оваква зверства престала ако би нестало ислама или било које друге религије. Ја мислим да не би. Злотвори би врло лако нашли идеологију у име које ће чинити зло. Ако би религија као таква била иницијатор зла, онда би сви верујући људи били злотвори, а нерелигиозни би били добри, што не одговара истини. Истина је да имамо изопачене, поремећене, болесне и зле људе, невезано за религију или атеизам. Они ће то своје зло испољавати на овај или онај начин, уз помоћ некакве вере или без ње, све једно (ех када би човечанство издвајало новац за развој науке у медицинске сврхе као што издбваја за употребу науке у средствима за ратовање и масовно уништавање). У исламу имаш итекако жестоке покоље између шиита и сунита. У хришћанству је такође било тога, хришћани су се међусобно истребљивали. Ако отвориш Јеванђеље, видећеш да то што су неки хришћани радили нема никакве додирне тачке са самим Јеванђељем. Значи, узрок зла је у суманутом мозгу. А зашто је некима мозак суманут, е то је сад право питање на које би и наука могла да потражи одговори (медицина, социологија, психологија, историја, теологија…)

    • markoek says:

      Ja osuđujem učenja koja ljude čine kadrima da naprave takvo zlo. Napisao sam jasno da smatram da je zaista najveći broj čak i onih koji naprave takvo zlo samo indoktriniran da to uradi, a da svakako nije inherentno zao.

      Lično sam siguran da bi ovakva zverstva nestala, ili bi bila drastično umanjena, kada bi nestala uslamska učenja koja ih promovišu. Imam iz Koipenhagena, koji je pozvao mlade muslimane u Evropi da siluju Evropljanke, uradio je to sa pozicije verskog autoriteta i pozivajući se na verska učenja. Da li ih je on prilagodio svojoj frustraciji ili psihopatologiji jeste dobro pitanje, ali ne menja stvar da je veliki broj mladih ljudi to prihvatio zdravo za gotovo i počinio silovanje, ubeđen da time ispunjava nekakvu “svetu dužnost”.

      Napisao sam i u ranijim postovima o SPC, da svakako nisu svi vernici zli… šta više, teško da bih za bilo kog vernika tek tako mogao da kažem da je izvorno zao, ali su zato mnogi pod uticajem raznih verskih učenja, postali spremni da učine mnoga zla, uvereni da rade nešto što je sa verskog aspekta opravdano. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji su to pokazali na svim zaraćenim stranama.

      Potpuno se slažem da što se psihopata tiče, religioznost nije preduslov, neko se naprosto rodi sa takvim mentalnim sklopom, ali je istorijska činjenica da su religije podsticale nebrojeni broj puta, inače obične ljude, da počine neviđena zverstva. Mislim da to nije sporno. Ono što mene lično užasava je ono što sam i napisao, a to je da u XXI veku imamo ljude, i to ne mali broj njih, koji će slepo poverovati u verski spis ili versku poduku i biti spremni na najužasnije stvari. Zato i tvrdim da je islam najgora od svih religija u ovoj epohi i zato sam i napisao da tu nema poređenja sa događajima od pre 1000 godina i verskim ratovima tog doba.

      Sve velike verske zajednice imaju kapacitet za užase, u smislu tumačenja verskih spisa, ali su preostale dve veće monoteističke zajednice, judaizam i hrišćanstvo, u najvećoj meri stavljene pod kontrolu, dok je islam ostao nepromenljivo uticajan u mnogim zemljama.

      Dakle, slažem se sa tobom sasvim da je uzrok zla pojedinca u nekom “kvaru” u glavi, da se izrazim potpuno laički. Ali uzrok zla koje počinjava masa ljudi je u indoktrinaciji te mase, jer da nije tako, morali bismo da kažemo da je u vreme Krstaških ratova ili širenja islama ka zapadu, pre 1000-1300 godina, postojao srazmerno ogroman broj umno poremećenih ljudi, koji su samo zbog toga kolektivno išli u pohode, čime bi njihovo ludilo bilo vrlo specifično kolektivno.

      Ipak, oni su samo bili indoktrinirani, a mene užasava da i danas postoje bukvalno milioni ljudi koji su prinuđeni na indoktrinaciju (zemlje sa šerijatom kao državnim zakonom), dok je sa druge strane, hrišćanstvo recimo prošlo civilizacijsku školu i u najvećoj meri se upodobilo razvoju društva.

  2. armaggedon89 says:

    Marko, potpuno se slažem sa tobom. U tom pogledu, islam je veoma agresivna vera, ko god pričao da je vera mira. Možda donekle i jeste, ali ono što stoji, to je da se ili loše tumači od strane ekstremista (većine njih) ili je zaista tako, a stoji i da je svaka religija zacrtala da društvo unazadi, odnosno da društvo uz religiju stagnira. Na komentar pre ovog, mogu samo da kažem da niko ne osuđuje celu religiju zarad ekstremista, ali je jasno da je religija zupčanik pokretač ovakvih zločina (najblaže rečeno). Takođe, i krstaških ratova je bilo, iako se i hrišćanstvo predstavlja kao religija ljubavi i mira. U svakom slučaju, napredak društva se mora dogoditi, a religija to ne dopušta. Ne znam da li ti je veroispovest islamska ili hrišćanska, niti ulazim u to, jer nisi ekstremista bar po komentaru, ali ako si (ili hoćeš i voljan si) slušao Dawkinsa, nije problem i niko ne osuđuje religiju za bolesne umove. Problem je što religija takve umove natapa raznim sranjima i besmislicama, pa čovek zatvorenog uma (da ne kažem “zatucan”) pomisli kako bi ubistvom nekoliko nedužnih uradio nešto “bogougodno”. Bez ikakve uvrede tebi, i nemoj misliti da želim da zvučim napadno, ali retko kada (usuđujem se reći NIKADA) se desilo da je neki ateista ubio vernika zbog ateizma. Većina psihotičnih slučajeva, bolesnika po ustanovama za mentalno zdravlje je religiozno u nekoj od tri najveće religije. Kažem većina, jer ima i ateista, pagana, panteista. Ali ono što stoji kao činjenica je da svi oni koji su dokazani mentalni bolesnici umislili da rade nešto (govorim o zločinima) bogougodno, da bi zaslužili svoje mesto u raju, odnosno dokazali se pred bogom.

  3. srx says:

    Pozdrav,

    Organizovana religija i dokumentovana zla koja su pocinjena u ime ili uz pomoc religije su definitivno zlo proslih vremena koje se mora odstraniti iz svih drustava na nasoj planeti da bi napredovali kao ljudska rasa. Ljudska prava i logika su osnova mog shvatanja svijeta. Potpunu razumijem problematiku teme koju si naceo u svom tekstu. Mozemo li se sloziti da imamo zajednicku osnovu za pogled na Islam? Ja ne trazim debatu ili odgovor. Ja zelim da dam dobronamjeran savjet za obradu pitanja kojih si se dotakao.

    Generalizacija, biranje izolovanih dogadjaja kao dokaze za opste ponasanje jedne nacije, koristenje statistike kojo koriste ultra desnicarske grupe u Evropi, zauzimanje “pravilne” moralne pozicije (samo zato sto je tvoja), osudjivanje kultura (kao nekulturu ili divljastvo), vrlo pojednostavljeni pogledi na mirgracione politke zemalja koje imaju VEOMA razlicite integracione politike… sve ovo oduzima ozbiljnost tvojim, inace, razoritim pogledima, ostavlja gorak ukus u ustima radi slicnosti sa retorikom desnicara i kolonista. Da se razumijemo. Demokratija i bilo koja religija nisu kompatibilni, Islam se, ajde da kazemo razvojno nalazi tamo gdje se hriscanstvo nalazilo prije 400 godina. Zato je i najprimjetnji od svih prijetnji demokratiji, zakonu, slobodi misli i ljudskim pravima. To ne znaci da se pravila pzbiljne diskusije mijenjaju samo zato sto pisemo o Islamu. Citam tvoje tekstove i nastavicu da citam. Imas “zicu” za pronalazenje sustine problemtike koju obradjujes. Zato se i javljam sa ovim savjetom. Ovaj tekst, bez obzira koliko si tacki pogodio ne bi prosao kao korektan ni u jednoj od zapadnih demokratija koje si pomenuo. To ne znaci da ne mozes da obradis ovu temu. Naprotiv! Prava kristalizacije problematike i velicina problema koji zaista postoji ce se pojaviti bas kada izbacis pojednostavljavnja i generalizaciju. Kada se drizis socijalnih normi u kojima zive mladi ludi ciji su roditelji pobjegli iz Islamskih zemalja dobices jedna potpuno nov pogled i shvatanje problema i prava velicine sudara Evrope i organizovene religije koja se provlaci kao kultura/politika/vjera/etnicitet. Pri tome ne smijes da zaboravis da svi gradjani Evrope imaju ista prava. Sve kulture su podjenako vrijedne (dokle god ne krse zakone, a ponekad cak i kad krse). Svi gradjani imaju pravo na vjersku slobodu – sta god to znacilo u slucaju Islama – to nam ne daje pravo na osudu ili generalizaciju. Naprotiv, to nas treba natjerati da se drzimo zakona, demoratije, ljudskih prava i slobode misli jos cvrsce. To danas ne radimo u Evropi.

    Sve najbolje.

    • markoek says:

      Organizovana religija i zla koja se u ime nje čine, očigledno nisu zlo prošlih vremena, o čemu slikovito ukazuju brojni zločini koji se i danas dešavaju ženama u islamskom svetu, kao i svima onima koji se islamu suprotstave ili čak i ne suprotstave, čemu su primer oni koji poginu usled ludila nekog bombaša samoubice.

      Ne postoji generalizacija, radi se o konkretnim, redovno ponavljanim i dokumentovanim događajima kroz istoriju.

      Nema biranja izolovanih događaja, već se radi o praksi koja traje širom zapadne Evrope. Nema ničeg izolovanog u demonstracijama u Parizu ili Londonu, ili u pokušajima sprovođenja šerijata u nekim naseljima ovih gradova. U pitanju je vrlo aktivna praksa islamista, uključujući tu i porast broja silovanja neislamskih Evropljanki od strane islamista.

      Islamski vernici nisu jedna nacija, oni su samo deo jedne verske zajednice. Logička je greška smatrati ih nacijom, iako oni vole da veruju da ih to što su muslimani čini na neki način posebnim čak i etnički, što je nonsens, donekle zasnovan na imperializmu i kolonijalizmu ranih arapskih muslimana, koji su nametali svoj nacionalni model kao jedini ispravan.

      Ne koristim nikakvu desničarsku, već državnu statistiku koja je dostupna svima, a izvor je švedska policija i Ministarstvo pravde. Praviš suštinsku i logičku grešku, proizašlu iz nekakve potrebe da braniš neodbranjivo. Cifre ne lažu i javno su dostupne.

      Pravilna moralna pozicija nije samo moja, ona je u slučaju islama pozicija koju dele svi racionalni ljudi. Logički je pogrešno da stvari posmatraš tako, samo zato što se ne slažeš sa mnom.

      Nekultura i divljaštvo koje sprovode islamisti svakako nije kultura. Nema ničeg kulturnog u bacanju kiseline u lice ili kamenovanju žene. Logička je greška nazivati nešto kulturom, samo zato što je oni koji sprovode nasilje tako nazivaju.

      Islamisti su desničari i kolonisti, ja sam protiv toga. Uviđaš li nelogičnost svoje tvrdnje?

      Islam se nalazi na istom mestu na kom se nalazio i pre 1400 godina… na istom mestu se nalazio i pre 400, 500, 600, 1000, 1200 godina.

      Ne plediram da pišem politički korektne tekstove, bavim se istinom o lošim stvarima kod verskih zajednica. Za politički korektne tekstove moraš da nađeš nekog drugog autora. Politička korektnost nije logična, ona je samo isforsirana.

      Sve kulture nisu podjednako vredne, naročito ako po svojoj suštini i nisu kulture neko najbezočnije ponižavanje drugih ljudskih bića. Samo zato što neko svoje umobolno ponašanje nazove “kulturom” ne znači da ono to i jeste.

      Verska sloboda ne znači ugrožavanje drugih ljudi, još jedan logički promašaj.

      Zarad vladavine zakona, demokratije, ljudskih prava i slobode misli, neophodno je iz društva ukloniti asocijalne pojedince i grupe, koji u društvu žele da nametnu verske zakone, teokratiju, kršenje ljudskih prava i zabranu slobode misli. To je jedino logično.

      Sve najbolje.

  4. wolff.ser says:

    Сматрам да је веома погрешно сматрати ислам религијом и упоређивати га са јудеизмом, хришћанством или било којом другом религијом. То је губљење времена и доводи до расплињавања чињеница.
    ислам је војно-политичка догма и једино се може упоређивати са национал-социјализмом са којим дели заједнички циљ: потчињавање целог света.
    Што се тиче решења: потпуно се слажем и надам се да ћу доживети да га видим како се спроводи у пракси.

    • markoek says:

      Da, islam je religija sa osobinama ideologije i ideologija sa osobinama religije… ima sve što je neophodno i za jedno i za drugo, a poznata je i međusobna ljubav između nacizma i islama, mnogo jača od ljubavi između nacizma i ma koje hrišćanske denominacije.

  5. Aleksandar Talic says:

    Sve se svodi na sledeće: prema učenju religija to su “reči samoga boga” koji se javio preko “proroka” i ko si ti da sumnjaš u njihovu istinu. Oni samo čine ono što je napiano u “svetim spisima”, koji po mom mišljenju apsolutno nisu sveti i nikako ne mogu biti izvor morala. Nihove reči počinju : U Bibliji piše ili u Kuranu piše… tako da se slažem sa Markom.

  6. Dragan says:

    Da li je politeizam klasicnog doba ikada imao ovaj negativni potencijal kakav imaju velike, monoteisticke religije, od svog postanka? Krvavi, ultimativni, osvajacki, iskljucivi…
    Znamo da je velika zrtva krstasa bio Konstantinopolj, poharan je i izmasakriran i pre nego je ta druzina stigla do Jerusalima. Iako je bio “bratski” hriscanski grad (doduse, istocnohriscanski, sto je bio “greh” mozda i jednak “neznabostvu” ili “nevernistvu”). Istorija zapadne crkve je krvava i sramotna, ne samo prema hriscanskom Istoku, vec i prema ljudima na Zapadu, koji su imali nesrecu da se nadju na putu toj azdaji iz raznih razloga. Ali se kroz svo to vreme racionalizam i humanizam razvijao i ponovo procvetao. Ponajvise zahvaljujuci Italiji, iako “centru vere”.
    A, danas niceg slicnog nema na drugoj strani, puno je gore nego sto bi bilo za prostih sedam vekova “faznog pomaka”, koliko deli islam od hriscanstva.

  7. Arijadna says:

    Svaka čast na briljantnoj argumentaciji i zavidnoj erudiciji. A posebno na hrabrosti kada je u pitanju ovakva tema. Pitanje je da li će nas istina osloboditi, ali je ona svakako na Vašoj strani. I Vi na njenoj. BRAVO!!!

  8. Nisam musliman says:

    Sa većinom naipsanih stvari se slažem ali ovo je ipak poziv na neku vrstu genocida tj. analogno etničkom čišćenju samo što ovde nije u pitanju nacionalnost nego vera !

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s