Pobačene molitve

Nedelja za nama nam je donela konačni završetak Sabora Srpske pravoslavne crkve, alternativne verzije sajma luksuznih automobila i podsećanja na srednjevekovne “vrednosti”. Ove godine, naravno zbog srpskog, pardon Milanskog edikta, ovaj cirkus na skupim točkovima, igrao je svoju prepoznatljivu tragikomediju na dve scene – u Beogradu i u Nišu, odnosno Naisusu, kako mu intimno tepaju raznežene vladike.

Da je sve prošlo cakum-pakum, uverilo nas je i saopštenje, pisano sigurnom rukom i gonjeno nadahnutim mislima Mirka Bulovića, u ovoj predstavi poznatog po ulozi mitropolita bačkog Irineja.

U moru nadasve interesantnih i za dalji zaplet državno-crkvene simfonije neizostavnih detalja, moram da izdvojim jednu analizu, kojom je ovaj skup ljudi obojenih crnom i zlatnom, obogatio medicinsku praksu i dao nemerljiv doprinos civilizaciji… onoj ranog srednjeg veka.

Fotografa ćemo da prokunemo kasnije... za uzimanje duše tim sokoćalom

Fotografa ćemo da prokunemo kasnije… za uzimanje duše tim sokoćalom

Naime, za kraj saopštenja je ostavljen verovatno najjači udarac kog su se ovi savremeni magovi mogli setiti, u trenutku kada se moralna kula od karata koju su pokušavali da prodaju kao čelični zid, već nedeljama urušava pred njihovim očima. Nakon što su nas dočekali rani nacionalističko-šovinistički i pozni pornografski radovi episkopa zvorničko-tuzlanskog, sve pomešano sa prepucavanjem verskih zvaničnika i državnih funkcionera oko Kosova, pa začinjeno molitvom za upokojenje vlade Srbije i slutnjama o skorom premijerovom kraju, po modelu nestanka Zorana Đinđića, morao se desiti neki potez koji će na momenat skrenuti pažnju sa ostatka ili glavnine štetočinske politike SPC.

Naravno, kao po dobrom starom običaju, kada je teško i gotovo bezizlazno, udari tamo gde će najviše zaboleti, ispod pojasa, u genitalije. Ovaj put, povratkom na oprobanu viševekovnu versku mizoginu praksu, na ženske.

Portparol Bulović, dabome sa blagoslovom ostale božanske bratije, kaže tako da je zbog “čedomorstva” stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan osrednji grad.

Već ovde je neophodno zastati.

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, čedomorstvo je lišavanje života deteta pri porođaju.

Da ne bude zabune, evo i citata (Krivični zakonik RS):

Teško ubistvo

Član 114


11) ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti.

Ubistvo deteta pri porođaju

Član 116

Majka koja liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Dakle, pravni okvir je jasan i jasno je šta je za državu “čedomorstvo”. Međutim, definicija SPC je “donekle” drugačija i odnosi se na abortus, odnosno prekid trudnoće. Prema “definiciji” SPC, svaki abortus je zapravo čedomorstvo, što proističe iz uverenja ove verske zajednice (kao i mnogih drugih, da zabune ne bude), da je samim začećem, u majci nastala kompletna osoba, odnosno čovek, onakav ili onakva kakvim ih je, je l’ te, bog stvorio.

Već se vidi, biće to tatina vojničina!

Već se vidi, biće to tatina vojničina!

Kada se na takav način definisan abortus uporedi sa zaista zabrinjavajućim podacima, koji govore o 40’000 do 80’000 prekida trudnoće godišnje u Srbiji, ili čak 150’000 po nekim procenama, dobija se iskrivljena slika stvarnosti, prema kojoj je Srbija prepuna žena koje jedva čekaju da ubiju plod koji nose u svojoj utrobi.

Činjenica je da je Srbija u vrhu liste evropskih zemalja po broju obavljenih prekida trudnoće, kao što je žalosna istina i to da je u Srbiji prisutan štetni tradicionalistički otpor prema kontracepciji, to da postoji visoka i povremeno nekritička socijalna tolerancija prema namernom prekidu trudnoće, a seksualna informisanost i obrazovanost mladih je na izuzetno niskom nivou.

Prema nekim procenama, oko 6’000 devojaka starosti između 16 i 19 godina se godišnje odluči na abortus, najčešće zato što su zatrudnele nesvesne rizika nezaštićenih seksualnih odnosa. Problem nije ništa manje izražen ni među mladićima, šta više. Za odgovorni seksualni odnos je potrebno dvoje, a u sredini u kojoj se muškost i dalje primitivno ističe brojkom seksualnih odnosa, jasno je da štetna tradicija i malo znanje o rizicima doprinose ovoj tragičnoj slici.

Au! A šta ću sada?

Au! A šta ću sada?

Da ne počinjem o zdravstvenim rizicima koji se pojavljuju usled prekida trudnoće i o mogućnosti da devojka koja se odluči na takav potez može ostati bez mogućnosti da ikada više zatrudni (sekundarni sterilitet), uz rizike od krvarenja, mehaničkih povreda i niza drugih pratećih pojava.

Naravno, nije zanemarljiv ni tužni podatak da se osim devojaka (2%-5% svih prekida trudnoće), veliki broj žena odlučuje na ovu proceduru iz socijalnih razloga, odnosno zbog nemogućnosti da se u ionako osiromašenoj porodici odgaja više dece.

Valja da spomenem i to da je u Republici Srbiji abortus do 10. nedelje trudnoće dozvoljen i izvodi se isključivo na zahtev žene. Medicinski je to opravdano, jer u tom periodu razvoj ploda još uvek nije takav da je u pitanju iole razvijeno ljudsko biće. Ako je trudnoća starija od 10 nedelja i postoji namera trudnice da je prekine, ona podnosi zahtev a odobrenje zahteva daje komisija sastavljena od ginekologa, interniste i socijalnog radnika. Komisija razmatra razloge i rizike samog zahvata, i ako su razlozi opravdani a rizici od zahvata minimalni, obično odobrava zahtev.

U svakom slučaju, ostaje savet stručnjaka da se prekid trudnoće nikada ne koristi kao zamena za neinformisanost i korišćenje kontracepcije. Dakle, abortus mora da bude dostupan zakonski i bezbedan, uz neophodno informisanje, odnosno obrazovanje mladih.

I ne zaboravite, zabrana abortusa ne dovodi do smanjenja broja abortusa, već samo do povećanja oboljevanja i smrtnih ishoda povezanih sa kriminalnim abortusom, tj. onim koje izvodi nestručno lice ili se izvodi u neadekvatnim uslovima. Neretko se dešava i oboljevanje i posledična smrt, ukoliko se ova intervencija radi nestručno.

No, gde je tu mesto “čedomorstvu” i SPC?

Naizgled nigde.

Prekid trudnoće do određenog vremena razvoja ploda (okvirno do 12. nedelje) ne može ni po jednom kriterijumu koji poznaju biologija i medicina da bude karakterisan kao čedomorstvo. Plod je nerazvijen i potpuno nesposoban da opstane van tela majke.

Nakon 12. nedelje dolazi do bržeg razvoja, čime izvođenje abortusa postaje riskantnije za samu majku, ali je plod i dalje, još nedeljama, apsolutno zavisan od nje, te se svakako ne može smatrati zasebnom osobom.

Ja sutra idem u grad, spreman sam!

Ja sutra idem u grad, spreman sam!

Uz određene ograde, odnosno varijacije, da bi zadovoljio definiciju prekida trudnoće, abortus se mora dogoditi pre 28. nedelje trudnoće, pod uslovom da dužina ploda bude manja od 35 centimetara, a težina manja od 1000 grama. Naravno, postavljeni uslovi nisu apsolutni, jer je u mnogim slučajevima, plod manji od 35 cm i lakši od 1000 g sposoban za život, zbog čega se celokupna procena radi pomoću tima lekara i socijalnih radnika, te se u najvećoj meri isključuje mogućnost nekakvog hirovitog prekida trudnoće.

Odavde je sasvim jasno da dok struka i nauka uopšte ne govore o čedomorstvu kod prekida trudnoće obavljenih u zakonskom roku, SPC pokušava da podmetne kukavičije jaje i generalizuje na jedan ružan način postojeći problem, dajući mu prepoznatljivu ženomrzačku notu.

Da ne ulazim sada u detalje toga da se abortus nakon 10. nedelje dopušta samo iz krajnje opravdanih medicinskih (postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene), etičkih i pravnih (trudnoća uzrokovana silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom službenog položaja i incest), eugeničkih (biološko-genetski faktori koji oštećuju plod, oboljenje majke u prvom tromesečju trudnoće od rubeole, upotreba tetraciklina ili citostatika) i socijalnih (loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća) razloga, jasno je svakako da niti jedan od njih nije ubistvo deteta, odnosno formiranog ljudskog bića, ni po medicinskim ni po zakonskim kriterijumima.

Naravno, niko razuman nije ni očekivao da će SPC ponuditi racionalne razloge.

Ipak, da zabune ne bude, portparol Bulović se potrudio da dâ viđenje SPC o “stručnim” razlozima povećanog broja prekida trudnoće. Prema viđenju velikih eksperata za medicinske i društvene pojave iz vrha ove verske zajednice, broj abortusa u Srbiji “svedoči o dubokom moralnom padu, o teškoj krizi porodice i o nedostatku prave vere u Boga kod mnogih, premda se većina ljudi u našem narodu izjašnjavaju kao vernici i jesu vernici makar u elementarnom smislu te reči.”

Vau, kakva analiza?!?

Dakle, za povećan broj prekida trudnoće je odgovoran duboki moralni pad?

Ovaj, a čiji?

Moram to da pitam, jer mi se nekako čini da se ovde radi o prostom (donekle i prostačkom) projektovanju sopstvene moralne upitnosti na narod, odnosno na žene. Ako se na tom istom Saboru razrešava vladika čiji gej-porno filmovi zaokupljaju Sinod i javnost već nedeljama, ako ne i mesecima, dok se o njegovim “aktivnostima” već godinama ili čak decenijama pričaju priče, o kakvom to moralnom padu govori vrh SPC?

Nisu li oni za sebe uzaptili pravo moralne poduke, neprestanim tvrdnjama da iz vere proističe i moral? Kako je onda moguće da su toliko, toliko strašno podbacili u svojoj dužnosti učitelja, da je narod tako strašno moralno pao? Kako je moguće da su vladike, ti predstavnici samog Isusa među nama običnim smrtnicima, grešni na tako devijantan način?

O kakvom nedostatku prave vere u boga govore oni koji krše sve božije zapovesti redom i koji bi verovatno i Isusa, sve da je zaista na nebu i da će ponovo sići među ljude, ismejali zbog toga što je jadno obučen i što ne vozi najnoviji model audija ili BMW-a?

Takav mi vala nećeš na Sabor! Treba još vladike da se uplaše...

Takav mi vala nećeš na Sabor! Treba još vladike da se uplaše…

Nisu li ti “posrnuli” vernici onda slika posrnule crkve, koja se u vidu nevladine organizacije pojavljuje na budžetskoj kasi sa tvrdnjom da predstavlja 85% građana Srbije, a sada vernike deli na prave i one koji to nisu… osim elementarno?!?

I šta je uopšte “elementarni vernik”? Novi eufemizam za ljude koji se gade zloupotreba SPC i veruju u nekog svog boga, bez da im je neophodna ova verska zajednica, ili su to možda svi oni koji nisu vladike SPC?

Stvari postaju dodatno bizarne kada nas u saopštenju obaveste da je Sabor zapravo podržao nekakvu inicijativu opskurne grupe “lekara vernika”, da se abortus zabrani u svim slučajevima osim medicinskih.

Ko su ti “lekari vernici” i zašto se ne identifikuju, pa da se legalno zatraži njihovo najurivanje iz bolnica i domova zdravlja, a zbog zahteva koji se kose sa pravilima struke?

Ko su ti monstrumi koji traže zabranu prekida trudnoća uzrokovanih silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, ili onih uzrokovanih obljubom zloupotrebom službenog položaja i incestom?

Javite nam na vreme, da takve šarlatane zaobilazimo u širokom luku.

Sa koje to moralne vertikale SPC prihvata tako umobolnu inicijativu kao validnu, podržava je i promoviše?

Ček' da osveštam, pa ću da izvadim to slepo crevo!

Ček’ da osveštam, pa ću da izvadim to slepo crevo!

Ko su sadisti koji žele da stvaraju nove socijalne slučajeve zabranom prekida trudnoće ženama koje imaju teško materijalno stanje, veći broj dece koju sa teškoćama izdržavaju, ili su pak zatrudnele vanbračno, a partner ne želi da podeli roditeljsku odgovornost?

Odakle hrabrost SPC, da nakon svih već javnosti poznatih načina bogaćenja, zahtevaju da se podrži dodatno osiromašenje i socijalno propadanje, lošom, zlom tradicijom ionako skrajnute žene i majke?

Sabor apeluje na roditelje, vaspitače, državne činovnike i sve ostale, da uprkos siromaštvu, “slave život” kao “božiji dar”?

Hajde i da zanemarimo patetično nepoznavanje biologije i mehanizama nastanka života. Hajde i da razumemo da im je heteroseksualno polno opštenje i posledice istog misteriozno. Gde su te vladike i ta crkva, makar među tim “svima ostalima”, pa da pomognu da siromaštvo bude ublaženo? Da li pomažu tako što svake godine uzmu oko 6 miliona evra budžetskih sredstava ili tako što netransparentno naplaćuju paušalne sume za svoje “usluge” vernicima?

Gde je tu moral, briga za bližnje i “božanska misija”?

Kako slaviti život u zemlji u kojoj su prosečna primanja jedva dovoljna da se eventualno živi u porodici sa jednim detetom? Kakav je to dar koji proističe iz neobrazovanosti, neinformisanosti ili nepažnje? U čemu je lepota stvaranja socijalnih slučajeva?

Lakše nam je jer se vladike mole za nas... ako platimo parohijal, dabome

Lakše nam je jer se vladike mole za nas… ako platimo parohijal, dabome

O kakvom “kultu smrti” u zapadnoj civilizaciji govore oni koji stalno govore o mučeništvu, patnjama, žrtvama i smrti, te vrhunsko ushićenje doživljavaju prilikom ljubljenja uvoštenih, mumificiranih leševa svojih svetaca, ili simboličnog jedenja tela i pijenja krvi svog “spasioca”?

Mmmmm... još 200 godina i biće spremno!

Mmmmm… još 200 godina i biće spremno!

Donekle je naivno simpatično, mada u mnogo većoj meri licemerno, preporučivanje eparhijama SPC da osnivaju fondove za podršku porodicama sa više dece, ne bi li tako, kako kažu “pastirski i terapeutski”, sprečavali ono što označavaju kao pošast nemorala, narkomanije, pornografije i svih drugih patogenih pojava, koje, kako saznajemo od ovih znalaca pojava iz stvarnog života, iz korena ugrožavaju biće, dušu i budućnost srpskog naroda i svih hrišćanskih naroda, izloženih pogubnom uticaju sekularizma, potrošačkog mentaliteta, hedonizma, individualizma, pseudoreligioznosti bez pojma o ličnom bogu, lažnog hrišćanstva bez Hrista kao bogočoveka i bez crkve kao bogočovečanske zajednice, kao i raznih ideologija besmisla i beznađa.

Uh, odakle krenuti…

Pre svega, fondovi SPC se koriste samo za potrebe SPC, kao što nam praksa pokazuje. Šta više, i mnogi drugi fondovi i budžeti se koriste za potrebe SPC, ispred potreba građana. Potom, te fondove svakako neće popunjavati SPC, nego će tražiti da ih popunjavaju vernici, a da novcem raspolaže crkva. A kako crkva raspolaže tim novcem, videlo se i na primeru zloupotrebe sredstava za narodne kuhinje na Kosovu, ali i prilikom nedavne krađe milion evra iz kase Patrijaršije, bez da su se crkveni oci previše uznemirili.

Zatim, o kakvom sprečavanju pošasti nemorala i pornografije govore čelnici SPC, koji od novembra do sada pregledaju porno-snimke Ljubomira Kačavende, ne bi li nekako našli osnov da ga eventualno pošalju u penziju, ali ne i kazne?

Kako SPC sprečava nemoral i pornografiju, suštinskom nedodirljivošću Tomislava Gačića, poznatog i kao Pohot… pardon, Pahomije? Koliko puta treba da se ponavljaju procesi protiv njega, a za zlostavljanje maloletnih dečaka, da bi nadležni iz SPC napokon videli da tu zaista ima “nečega”? Ili vide, a ne smeju da ga kazne, jer zna previše i o njihovim “aktivnostima”?

Ne može mi niko ništa, jer me čuva beli anđeo... i jedna crna knjižica...

Ne može mi niko ništa, jer me čuva beli anđeo… i jedna crna knjižica…

O kakvom moralu govore ljudi čiji vozni park ostavlja i šeike iz Abu Dabija posramljenim, dok ih tapete od štavljene kozije kože samo čine ljubomornim? Koliko fondova za svakakve humanitarne svrhe bi SPC mogla da pokrene samo od pozlaćenih slavina i lustera u vladičanskim dvorima, ili od mermera kojim su popločani?

O kakvoj pastirskoj i terapeutskoj brižnosti govore ovi neobrazovani ljudi, u čijim “centrima za izlečenje”, njihovi sveštenici na najbrutalniji način, potpuno podivljalo ubijaju one koje navodno leče? Da li se ovo “pastirski” odnosi na oružje kojim se pacijent ubija, ili na to za koga smatraju svoje štićenike, a da li je “terapeutsko” to što ubijeni štićenik svakako više neće konzumirati drogu? Ili je možda Branislav Peranović imao i neku lekarsku diplomu o kojoj javnost nije upoznata, a Crna Reka je možda bila čist rehabilitacioni centar?

Ups! Izgleda je ipak bilo "bez udaraca, ali sa dvesta molitvi", a ne obrnuto...

Ups! Izgleda je ipak bilo “bez udaraca, ali sa dvesta molitvi”, a ne obrnuto…

O čemu da pričamo, kada imamo posla sa očigledno tragično neukim ljudima, koji ne znaju čak ni šta znači pojam “patogeno”, te izgleda nemoral, narkomaniju i pornografiju vide kao bolesti izazvane mikroorganizmima, bakterijama, virusima i gljivicama? (link ka wiki)

Nažalost, s obzirom na uticaj koji ove neobrazovane osobe imaju u društvu, čak nije ni smešno… samo je tragično.

Zašto država ne reaguje kada joj se podrivaju temelji? Zašto ćuti Ministarstvo pravde kada SPC sekularizam naziva pogubnim, uprkos tome što je u pitanju jedna od najznačajnijih tekovina savremene civilizacije? Treba li možda da žalimo za XIII stolećem, ili će nam Sabor SPC oličen u besmislenom naklapanju portparola Bulovića dopustiti da ipak zavirimo i u XIV? Ali samo mi muški… žene da ne mrdaju od ognjišta!

Treba li stalno podsećati državne organe šta piše u Ustavu Republike Srbije? (Ustav RS)

Svetovnost države

Član 11.

Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Samo tri reda… samo tri kratke rečenice. Pa zar je i to mnogo?

O kom potrošačkom mentalitetu govori ova grupacija izmeštena iz stvarnosti? Obični građani jedva sastavljaju kraj sa krajem, odričući se sve većeg broja najosnovnijih namirnica, a ovi lihvari i neoporezovani trgovci moralom i “božanskom pravdom” svojim bahatim bogaćenjem izazivaju gnušanje čak i onih koji su najspremniji da brane postulate navodno zajedničke vere.

Koliko neko treba da bude bezobziran i u ljudskom smislu iskvaren, pa da drugima spočitava hedonizam, istovremeno se baškareći u luksuzu koji je za današnje prilike života u Srbiji, u najmanju ruku neukusan, a zapravo je bezobrazan?

Ma nije puno zlato... pozlata, jebi ga...

Ma nije puno zlato… pozlata, jebi ga…

Koliko je samo novca potrošeno na karikaturalno velike krstove koji se po Srbiji podižu, da bi valjda pokazali veličinu vere? Ili je sve to samo simbolično, ne bi li neko iz vazduha, sa dovoljne visine, prepoznao da je Srbija postala groblje dobrog ukusa, pristojnosti i umerenosti verskih vođa i njihovih političkih ulizica?

Ovde je sahranjena sekularna Srbija... slava joj!

Ovde je sahranjena sekularna Srbija… slava joj!

O kojoj to pseudoreligioznosti govore ljudi koji su prekršili sve moguće zapovesti i koji su se uvaljali u sve moguće smrtne grehe, kao svinje u blato? Mogu li da navedu makar jednu od deset zapovesti (pod uslovom da ih dabome uopšte poznaju) i da bilo ko poveruje da je se zaista pridržavaju? Boje li se zaista smrtnih greha ili “strasti”?

Ne prave idole? Pa je l’ video neko Kačavendinu kolekciju ogrlica sa ikonicama? Je l’ ušao neko katkad u crkvu i video sve one slikice po zidovima i na oltaru?

Ne spominju boga uzalud? Čuje li iko kako se uvek i svugde kunu u boga, za svaku nepodopštinu koju čine?

Ne ubijaju? Je l’ se narkomani ne računaju? Je l’ blagoslov za ubice pred zločin OK?

Ne čine preljubu? Ne, to su prevazišli, obljuba je mnogo interesantnija, a i funkcioniše tržišno ili prisilom autoriteta.

Ne kradu? Mislite o tome sledeći put kada budu jurili i vas i kuma, posle krštenja deteta, da date pare. Setite se toga kada vam celu užu familiju budu vijali po groblju da date još nešto za opelo. Pomislite na to kada vidite luksuz u kom se baškare, zadrigli i rumeni.

Ne lažu? Ma haj’te molim vas… o tome bolje i ne počinjati. Šta mislite kojom to “tehnikom” Nikolaj Velimirović od antisemite postaje svetski i dabome sveti čovek?

Ne žele ništa tuđe? Ništa, osim svega…

Plaše se stomakougađanja, bluda, srebroljublja, gneva, tuge i naricanja, ne fingiraju padanje u očajanje, kod njih nema taštine i gordosti? Kako da ne…

Spominju lažno hrišćanstvo? A koje je pravo? Koja od 30’000 varijanti ove judaističke sekte je zapravo prava? Čitaju li ikada kako su živeli hrišćani u prvim vekovima svog postojanja? Kako se uopšte na bilo koji način identifikuju sa skromnim i povučenim ljudima tog vremena? Ili njih uopšte i ne smatraju pravim hrišćanima?

Mada, gledajući kako žive čelnici SPC, niko drugi i ne može da bude pravi hrišćanin pored njih.

Ili možda, na kraju krajeva, ponovo projektuju sopstvene najniže ljudske pobude na ostale građane, a naročito na žene?

Možda im je tako lakše da svare same sebe?

Možda im je tako lakše da sopstvene promašene živote, posvećene ne ljubavi, nego najobičnijoj zlobi i grabljenju, opravdaju pred samima sobom. Možda im je zaista lakše da se ostrve na žene, jer ih ne podnose, gotovo patološki mrze i smatraju manje vrednima od sebe. Možda sve ono što u sopstvenom životu nemaju, moraju da kanališu mizoginijom kao zamenom za strah od žene, savremene majke i poslovne žene, borca za porodicu, neretko uspešnije, hrabrije i odlučnije od mnogih muškaraca.

Rogovi se ne vide od frizure, ali časna reč, to je lično đavo!

Rogovi se ne vide od frizure, ali časna reč, to je lično đavo!

Možda im je lakše da ne odstupaju od mantre da je žena potčinjena muškarcu, da ga mora poštovati čak i ako je nasilnik i da je njena dužnost da bude večito zaljubljena, privatna ljubavnica svoga muža, nenadmašna domaćica u kući i pokretna materica, spremna da obezbedi dovoljno topovske hrane za sve buduće “oslobodilačke” ratove.

Možda…

Šta god bio njihov patetični razlog za ovaj novi napad na žensku seksualnost i pravo žene da odlučuje o sopstvenom telu, jadan je i besmislen.

Ljudi koji su se sami svesno zavetovali da neće imati porodice, ne zato što su prirodno sprečeni, nego zato što ih tako uči sumanuta dogma verske zajednice kojoj pripadaju, nemaju pravo da planiraju porodice drugim ljudima i drže moralne pridike o pravu žene da se stara o svom telu.

Oni koji tretiraju tuđe ćerke, supruge, majke ili sestre kao nemoralne, razbijačice porodice ili one koje nemaju dovoljno vere, a da se pre toga sami ne pogledaju u moralnom ogledalu, nemaju pravo na mišljenje o tako odgovornoj temi kakvo je pitanje seksualne zaštite i prekida trudnoće.

Ili imaju, ali to mišljenje mora biti sasečeno u korenu od strane nadležnih državnih organa.

Ministarka zdravlja je odreagovala, napokon nepristrasno i napokon jasno, nadam se ne samo zbog toga što je ovo pitanje pogađa i lično, kao ženu.

Ministarstvo prosvete se još čeka, iako bi reakcija morala da bude jasna. Ako Sabor SPC pokušava da ovakve umobolne “inicijative” progura u zvanične institucije, odgovor tih institucija mora da bude jasan. Oni koji će ovome da uče decu na nastavi veronauke, tog isturenog krila sistema indoktrinacije dece, moraju biti uklonjeni iz obrazovnog sistema Srbije, onako kako se vadi debeli, krivi ekser iz zdrave šake.

Umesto injekcije tetanusa, u obrazovni sistem treba potom uvesti jedan kvalitetan i društveno odgovoran program obrazovanja. Neophodno je uvesti možda i kao potpuno nov, reformisan predmet, zdravstveno obrazovanje, koje će decu učiti kako da se zaštite od neodgovornih seksualnih odnosa i mogućih posledica, obrazujući ih o položaju žene, pravima partnera i zasnivanju porodice. Pravo je vreme, iako je, ne minut do dvanaest, nego dvanaest i deset, da se napokon poradi na prevenciji, a ne na lečenju posledica.

Informisanost i obrazovanost nije sramota! Zatucanost je sramota!

Informisanost i obrazovanost nije sramota! Zatucanost je sramota!

A sveštenici?

Neka se okanu naših genitalija i genitalija naših ćerki, supruga, sestara.

I naravno… to ne znači da treba da se bave genitalijama naših sinova ili braće…

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

27 Responses to Pobačene molitve

  1. Aca says:

    Naleteo sam na ovaj blog slucajno, i samo da ti se zahvalim sto o ovom stvarima pises 🙂

      • Aca says:

        ima 🙂

        Ja zivim u zemlji gde je religija u jos jacoj poziciji i cak sta vise, ustavno zasticena, i znam sta znaci kada probas da plivas uzvodno od misljenja vecine.

        Iskreno, sta se desava u Srbiji po tom pitanju je nesto od cega sam ja odavno digao ruke i jedino sam ta pitanja i teme ostavio kao nesto sto bih ja raspravljao samo sa clanovima moje porodice…i to ne sa svima.

        Ja, i meni slicni, se borimo za sekularizaciju lokalno, i taj cilj je nesto sto je okupiralo i okupira moju paznju vec godinama. Sta se desava u Srbiji, i da li se nesto desava uopste, jednostavno nije bilo na mom radaru.

        zato, ponavljam, tvoj blog meni znaci i zahvalan sam za tvoj trud:)

        Pozdrav

        aca

  2. Natasa says:

    BRAVO!Sjajan tekst !Pogodio si srz problema – jasno i probitacno i sto bi rekli predstavnici ustanove o kojoj pises PROSVETLJUJUCE a dodala bih i DUBOKO , cak uznemiravajuce OTREZNJUJUCE
    bravo!

  3. Antropolog says:

    Sasvim sam slučajno naletela na ovaj tekst, dok sam istraživala o abortusu u Srbiji za jedan seminarski rad koji pišem, i moram reći da sam se izuzetno prijatno iznenadila.
    Stavovi su ti tolerantni, čovekoljubivi, osvešćeni i, možda najbitnije, izvanredno kvalitetno obrazloženi. Pravo je osveženje naići na nekoga u Srbiji ko ne prihvata patrijarhalnu ženomrzačku sredinu i srbstvo, odnosno pravoslavlje (što je, razume se, jedno te isto), već pokušava da otrezni makar mali deo javnosti, onaj koji nabasa na ovaj tekst, pa još i bude u stanju da prihvati i vrednuje racionalne argumente pre nego isprazno moralisanje SPC.
    Valjalo bi, takođe, pomenuti da ti je smisao za humor odličan, svaki sarkastičan i ciničan komentar je u potpunosti na mestu i izuzetno duhovit.

  4. Odličan tekst! Dodala bih samo još i to da se i na kontracepciju često gleda kao na čedomorstvo. Mnoge žene se stide priznati da koriste tablete za kontracepciju zbog osude sredine. Tužno je što postoji i jedan broj žena koje bi ih koristile, ali se boje pitati lekara, opet iz straha od osude.

  5. Odusevljena sam…hvala na tako jasnim i obrazlozenim stavovima ,lepo bi bilo da se vise ljudi na ovakav nacin izjasnjava.svaka cast…

  6. Micika says:

    Prekid trudnoće do određenog vremena razvoja ploda (okvirno do 12. nedelje) ne može ni po jednom kriterijumu koji poznaju biologija i medicina da bude karakterisan kao čedomorstvo. Plod je nerazvijen i potpuno nesposoban da opstane van tela majke.
    Uz određene ograde, odnosno varijacije, da bi zadovoljio definiciju prekida trudnoće, abortus se mora dogoditi pre 28. nedelje trudnoće, pod uslovom da dužina ploda bude manja od 35 centimetara, a težina manja od 1000 grama.
    __________________________________________________________________________

    Ili ja ovaj tekst ne razumijem ili vi smatrate da u dvanaestoj nedjelji plod nije ziv i prema tome ne racuna se kao ubistvo???? Ja sam u osmoj nedjelji trudnoce, na ultrazvuku se vidi da srce kuca-hocete li mi mozda reci da i moj plod nije zivo bice??? Da li ste svjesni da je dvadeset osma nedjelja sedmi mjesec??? U sedmom mjesecu se radjaju djeca, koja se uz adekvatnu njegu razvijaju kao i djeca rodjena u devetom mjesecu. Da li ovde podrzavate svaki abortus koji se radi zbog nepogodne ekonomske situacije???? Manite se popova, oni su prica za sebe, i ako Bog postoji oni ce odgovarati za svoja djela, a mi cemo svi odgovarati za svoja.
    Ovaj tekst nadam se da sam shvatila pogresno, inace cu ga shvatiti kao pokusaj satanizacije naseg naroda. Pozdrav!

    • markoek says:

      Ja nemam šta da smatram ili ne smatram, medicina je tu jasna, kao i pravo. Čedomorstvo je ubistvo deteta, ne ubistvo ploda koji je u majčinoj utrobi, u uzrastu koji se medicinski smatra takvim da prekid trudnoće može biti obavljen bez rizika po majku.

      Kako ćete Vi šta shvatiti, samo je Vaša stvar. Odgovoran sam za ono što kažem, ne za ono kako će to neko tumačiti.

  7. Loshmi says:

    Sve je to super, ali zamisli da je tebe tvoja mama pobacila? Za medicinu to nije ubistvo i za zakon mozda isto tako ali medicinski principi i pravila danas jesu, sutra nisu a o zakonima tek necu da pricam koliko su promenljivi a Bog i Mjegova Rec ostaju doveka i to je istina! Ubistvo je ubistvo, ma koliko “mala” bila osoba koju ubijamo.

    • markoek says:

      Da me je pobacila? Pa?

      Zašto bih razmišljao o tome šta bi u tom slučaju bilo? Ne bi me bilo i ništa spektakularno… da su postojale indicije za tako nešto, ne bih to video kao bilo šta strašno.

  8. jelena says:

    Slazem se sa Micikom i Loshmi. Dete ne moze da se stvori za sekund, vec za tih 35-40, ili koliko je vec potrebno,nedelja. Ako je vec potrebno da se razvije, znaci da je prekid tog razvikta cedomorstvo. Ako je SPC zenomrzacka, sta ste onda vi? Bogomrzac, popomrzac?

    • markoek says:

      Čedomorstvo je ono što zakon i predviđa, a što je zasnovano na medicini – ubistvo rođenog deteta. Plod star 10-12 nedelja nije dete, nego je plod. Čak ni u inkubatoru ne može da preživi… u tom uzrastu razvitka, samo je deo organizma majke.

      Pitanje “Ako je SPC ženomrzačka, šta ste onda vi?” je logički nonsens. SPC jeste ženomrzačka, zato što su takva crkvena učenja, kojih se crkva svakako drži.

      Ja nisam bogomrzac, zato što ne mogu da mrzim likove iz mašte. Zamislite da ste spajdermenomrzac ili duškodugouškomrzac, koliko bi to bila besmislena pretpostavka.

      Nisam ni popomrzac, više sam popogadljiv… znate, posle svega što znamo da rade, od pedofilije do kućnih pornića, teško da se čovek na njih ne gadi…

  9. zbunjena says:

    Kakav samar stvarnosti! Na ovim nasim prostorima, brdovitom( a i krvavom) Balkanu, nije lako pricati o “bozijim” ljudima bez osude istih “bozebriznika”. Kapa dolje.

  10. Dobar post. I ja sam nesto slicno pisao na tu temu, doduse ne tako temeljno i opsirno. Svaka cast.

  11. shejtan says:

    Podseti me sa ovim “jure familiju po groblju za pare za opelo… ”

    Tek sto sam se poslednji put pozdravio sa svojim ocem, koji eto, ironijom, da je bio ziv, prvi bi popa oterao 🙂 , pridje meni “popa” i kaze “sinko… 7 puta zvono, to ti je 20e po zvonu, 140e, 3 pojanja to je jos 30e… ” (nastavlja se nabrajanje, lupio sam cifre, potisnuo sam to negde duboko u secanje 🙂 )…

    Socijalni paraziti.

  12. Ljiljana says:

    Sjajan tekst, doduše, nisam iznenađena jer čitam Vaše tekstove s vremena na vreme i često ih posle čitanja podelim sa još nekim.
    Pre mnogo godina sam kao ateista bila pomirljiva i davala ostalima da biraju, trpela da mi čekićem ulivaju svoje “istine” radi mira u društvu, puštala ih i da me nazivaju raznim imenima, beskonačno se argumentovano raspravljala sa onima kojima je jedini argument da argumenta nema. E, pre izvesnog vremena sam okrenula list: religija je zlo, popovi su bagra gde god da jesu i kako god da se krste, ili ne krste nego klanjaju, ili meditiraju, ili šta ja znam već rade. Svoje dve ćerke nisam krstila po istom principu kako im nisam bušila uši za minđuše: krstiće se/bušiće uši ako to i kad budu htele same. Uši su probušile, krstile se nisu još uvek, a imaju 26 i 22 godine.
    Raspisah se, nije mi bila namera da budem ovoliko opširna, samo pokušavam da objasnim kolika je moja netrpeljivost da mi gori od mene po ključu određuju šta ću i kako ću. U svom mikro svetu činim sve da ih sapletem i otežam, a povremeno imam priliku da to i uradim.
    Turistički sam radnik i donedavno sam na sakralne građevine gledala sa kulturološkog stanovišta, ali u svetlu bahatosti i netrpeljivosti SPC više ni tako ne mogu da ih gledam.
    I za kraj podsećanje na najvećeg “sveca” patrijarha Pavla i njegove Božićne poslanice iz 2005. godine (urezalo mi se tada pominjanje čedomorstva i od tada izbegavam da čujem te gadosti).
    Evo i linka i citata:
    http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/931-932/tekst/bozicna-poslanica/print/lat
    “Samo život u Hristu i u blagodati Duha Svetoga predstavlja alternativu nemoralu, izopačenosti, drogi, korupciji, kriminalu, beloj kugi ili grehu čedomorstva, svemu što je greh i što donosi smrt, duhovnu i fizičku.”
    Valjda srpkinje nisu rađale dovoljno topovskog mesa ili šta?
    U ovim veoma teškim vremenima kada muškarci sve češće ostavljaju da se žene same nose sa zajedničkom decom, kada su se sa pravima žene vratile nekoliko desetina godina unazad bez obzira što ceo svet napreduje, kada se “mačizam” i primitivizam povratio, crkva i popovi, umesto da podrže nadljudske napore koje većina žena pokazuje, samo (najblaže rečeno) još više otežavaju i onako težak i komplikovan položaj žena u Srbiji.
    Mogu samo da im kažem: “Odbij!”

    • markoek says:

      Kao suprug, ali možda još više kao otac dve ćerke, ja ne mogu da ćutim. Želim za svoju decu svet koji je makar malo bolji od sveta u kom ja živim. To je moja obaveza kao roditelja, a svet ili makar mikrosvet kakva je Srbija današnjeg vremena, sve je samo ne otvoren, pitom i pravedan prema ženama. Tragedija da moralne norme postavljaju oni kojisu se svesno odrekli tog najvećeg i istinskog blagoslova koji nam je priroda dala, mogućnosti da budemo roditelji, čini me samo još odlučnijim da ih uvek, svugde i bez zadrške kritikujem i raskrinkavam kao onakve kakvi zaista i jesu – sujetni, nemoralni, licemerni. A kakvi bi inače i bili oni koji napadaju žene, decu i manjine?

  13. Ljiljana says:

    Ne bih na ovo imala da dodam ni znak interpunkcije.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s