Pljuni i zapjevaj…

Jedno od najomiljenijih objašnjenja za niz pojava i ponašanja u Srbiji, ma kako ponekad bila nakaradna i devijantna, svakako je  – tradicija.

Zbog tradicije se na svadbama puca u vazduh, katkad i u ljude, zbog tradicije se kako čujemo, na splavovima bodu noževima, zbog tradicije se bebama vezuje crveni končić a ženama koje imaju mesečni ciklus ne da da im priđu, zbog tradicije se mrze Hrvati, Albanci, Amerikanci i Nemci (ostali paušalno), zbog tradicije se vole Rusi, Grci i Kinezi (osim onih u Srbiji), zbog tradicije se spajaju neradni dani od novogodišnjih praznika, pa do julijanske nove godine, zbog tradicije se na „crvena slova“ zabušava sa poslom, zbog tradicije se šamaraju žene… sve ovo i još mnogo toga drugog, zbog tradicije.

Takođe, poslednjih godina se kao himna Republike Srbije po preporuci, pa onda zvanično i zakonski koristi pesma „Bože pravde“, takođe uz objašnjenje da je u pitanju deo tradicije, nacionalnog identiteta i čega sve ne… iako to baš i nije tačno ili je u velikoj meri nategnuto.

Naime, pomenuta pesma je u javnost izašla 10. avgusta 1872. godine, prilikom proslave punoletstva kneza Milana Obrenovića i njegovog stupanja na presto Srbije. Tada je u Narodnom pozorištu u Beogradu odigran grandiozni komad sa pevanjem „Markova sablja“, u okviru kog je otpevana i pesma „Bože pravde“, kao molitva, odnosno zahvalnost hriščanskom, pravoslavnom bogu za ujedinjenje Srbije. Komad je doneo jasne, neprikrivene aluzije da toga ne bi bilo bez mlađanog Milana, kroz scenu na kraju ove alegorije, gde se narod okuplja oko mladog vladara. Pesma se dabome jako dopala knezu Milanu i prisutnima, pa je iskorišćena prilikom proglašenja Kneževine Srbije u Kraljevinu Srbiju, a kneza u kralja, februara 1882. godine. Od tog trenutka je ova pesma i postala himna Srbije, a njeni refrenski stihovi su dobili i poziv hrišćanskom bogu da čuva kralja Milana.

Tako je iz predstave, naručene za potrebe mladog vladara, željnog da se reši nadzora namesništva, nastala himna, skrojena rukama slavoljubivog Jovana Đorđevića, pisca i upravnika Narodnog pozorišta, inače velikog monarhiste i ljubitelja dinastije Obrenović, i Slovenca Davorina Jenka, autora muzike i čoveka koji je sjajnu muzičku karijeru gotovo u potpunosti izgradio u Srbiji, slobodan da da polet sopstvenom panslavizmu. Ironično, „Bože pravde“ je tek prepev i kompilacija austrijske carske himne (Deutschlandlied) koju je Jozef Hajdn komponovao za cara Franca, a koja je počinjala stihovima: „Bože čuvaj, Bože spasi našeg cara carski dom.“ U hrvatskoj verziji te himne, Bog se poziva da čuva hrvatskog kralja i njegov carski dom.

Melodija je nastala za potrebe instrumentalnog zaokruživanja pesme „Gott erhalte Franz den Kaiser“, a korene vuče iz hrvatske narodne tradicije (poput pesme „Stal se jesem“). Himna je bila zvanična državna pesma Austrije, odnosno Austro-Ugarske do 1918. godine, da bi od 1922. godine postala himna Nemačke. I danas je treća strofa ove pesme zvanična himna Savezne Republike Nemačke.

Dakle, nova himna je bila samo stari prepev, nešto kao kada na „Eurosongu“ utvrde da je neko za svoju pesmu lepo iskoristio neki stari hit. Danas se za takve stvari potežu i sudovi, jer su autorska prava neprikosnovena, makar se odnosila i na slaganje nota, a pre skoro vek i po izgleda niko nije previše mario za tantijeme.

Srbi, dođete mi oko milijardu evra na račun tantijema

Srbi, dođete mi oko milijardu evra na račun tantijema

I eto, tako je Srbija dobila himnu koja je nastala prepevavanjem nemačke carske pesme hrvatskih korena, a i danas je sasvim lako moguće otpevati celu pesmu „Bože pravde“ na melodiju nemačke himne. Tragikomično, s obzirom na tradicionalnu netrpeljivost prema Nemačkoj i Hrvatskoj.

PatriJote, počnite da škrgućete zubima…

'Ajmo onu našu narodnu „Deutschland über alles“

‘Ajmo onu našu narodnu „Deutschland über alles“

U svakom slučaju, nova himna je nadživela i donekle zlosrećnu dinastiju u čije vreme se rodila. Kada su se Karađorđevići posle Majskog prevrata 1903. godine vratili na tron Srbije, kralj Petar kao novi vladar, želeo je da promeni mnogo toga, pa i himnu. Ipak, nakon šest godina i mnogo više premišljanja, nijedna pesma mu se nije svidela (odbijen je recimo i Aleksa Šantić sa pesmom „Božena polja zemlje ove“), pa je juna 1909. ponovo ozvaničeno to da je „Bože pravde“ svečana državna pesma. Unesena je jedna, premda značajna izmena, a to je da je naglašen stih „Kralja Petra Bože hrani, moli ti se srpski rod“. Očekivano, što da ne.

Sa krajem Prvog svetskog rata i stvaranjem zajedničke jugoslovenske države, pitanje himne postaje ponovo otvoreno. Kako je u novim okolnostima postalo gotovo nemoguće naći rešenje koje će zadovoljiti sva tri konstitutivna naroda (Srbe, Hrvate i Slovence), pribeglo se „solomonskom“ rešenju, koje se pokazalo samo kao nekakav tužni, nevoljeni Frankenštajn, koji je donekle odražavao i prirodu same države, u kojoj je kilavo spojeno ono što nije išlo zajedno. Tako je nova himna Kraljevine SHS i potonje Jugoslavije imala prilepljene jednu uz drugu, strofe iz srpske himne, iz hrvatske himne („Lijepa naša“), autora Josifa Runjanina i slovenačke himne („Naprej zastava slave“), čiji je autor takođe Jenko. „Bože pravde“ je imala noseću ulogu, a sporni stihovi pohvale vladaru i srpskom rodu su još jednom promenjeni – umesto kralja Petra, koji je 1921. godine umro, pevalo se „našeg kralja“, a umesto „srpski rod“, ubačeno je „naš rod“, pa je ceo stih tada glasio: „Bože spasi, Bože hrani, našeg kralja i naš rod“. Autor, Stanislav Binički, dao je sve od sebe da spoji ono što se ne slaže, ali ipak…

1941. godine, kraljevina i njeni simboli nestaju sa istorijske scene, a nakon četiri godine ratovanja, u posleratnoj državi, pesma „Hej, Sloveni“ postaje nova himna. Ova pesma nije bila samo prepev, već bukvalno preuzeta panslovenska pesma koju je 1830-ih spevao slovački sveštenik, pesnik i istoričar Samo Tomašik, sa donekle izmenjenim, prilagođenim stihovima. Zanimljivo, ova himna nije imala nikakvu ideološku obojenost niti veličanje komunizma, već isključivo panslavizma. Neobično, u kontekstu partijske države i himni koje su korišćene u drugim komunističkim državama. Takođe, kao kuriozitet, ili pak bizarnost, možda i sramota, muzička podloga za „Hej, Sloveni“ je gotovo potpuno identična sa poljskom himnom „Mazurka Dombrovskog“, koja je inače melodijski poslužila i Tomašiku za prvu verziju „Hej, Sloveni“. Uzgred, Poljaci himnu imaju od 1926. godine, pa je jasno da „Hej, Sloveni“ tu dosta kasni.

Kada je 1992. godine socijalistička Jugoslavija i zvanično prestala da postoji, himnu „Hej, Sloveni“ je preuzela nova, krnja Jugoslavija, a potom i Državna Zajednica Srbija i Crna Gora, do svog nestanka sa istorijske scene, 2006. godine. Treba reći da je još 1992. godine u Srbiji održan referendum u vezi sa državnim simbolima (zastava, grb i himna), na kom je većina bila za zadržavanje petokrake na zastavi, ali i za to da državna himna bude „Marš na Drinu“, kao i da grb ima oblik štita sa četiri ocila. Referendum je propao, jer na njega nije izašlo više od 50% upisanih birača, premda je preporukom Narodne skupštine, petokraka sklonjena sa zastave, što je bila i jedina promena simbola u narednih jedanaest godina.

Narod tako nije promenio znamenja svoje države, ali je postojećima uporno zviždao, mrzeo ih i pljuvao narednih više od decenije.

Vratićemo Kosovo, tako nam kajzera Franca!

Vratićemo Kosovo, tako nam kajzera Franca!

Sa nestankom zajedničke države, u Republici Srbiji se ponovo postavilo pitanje državnih simbola. Već 2003. godine, Vlada Srbije je izdala preporuku o upotrebi grba i zastave, kojima su u upotrebu uvedeni današnji (ili pak pređašnji), preslikani monarhistički simboli države, da bi himna na dnevni red došla ponovo 2004. godine. Ponovo na osnovu preporuke Narodne skupštine, odlučeno je da je nova himna Republike Srbije prerađena stara himna, „Bože pravde“. Izmenjeni su ili izbačeni stihovi koji spominju krunu, kralja, ili kraljevstvo, iako je suština same himne, molitva hrišćanskom, pravoslavnom bogu, naravno ostala, uz arhaično pozivanje na „srpske zemlje“.

Ustav se, kako to „logično“ i biva, 2006. godine prilagodio stvarnosti… onoliko, koliko je bilo izvan nadlogike preambule neophodno.

Kako to obično u Srbiji biva, mnoga pitanja nisu do kraja razrešena ni ovom preradom već ranije reciklirane pesme iz pozorišne predstave, odnosno kraljevske himne. Naime, postoje i dalje brojne nedoumice u vezi sa stihovima koji zakonski glase „Bože spasi, Bože brani, moli ti se srpski rod!“, a koji se ponegde prepevavaju i kao „Srbiju nam Bože brani, moli ti se srpski rod!“ ili pak „Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod“, a čuje se i „moli ti se sav narod!“, čineći kakofoniju i konfuziju još većom.

A da dopišemo i strofu u kojo će sva četiri stiha da budu "Kosovo je Srbija", a?

A da dopišemo i strofu u kojoj će sva četiri stiha da budu “Kosovo je Srbija”, šta ka’šte?

Naravno, time nije ni približno dodirnut ključni problem ove himne. Ostaje neobjašnjiva „logika“ po kojoj u zvanično, Ustavno definisano sekularnoj državi, himna predstavlja molitvu, i to molitvu jednom, hrišćanskom i pravoslavnom bogu. Ostaje nejasno i to, na koji način će se oni koji nisu Srbi, „prepoznati“ u himni u kojoj se taj isti, hrišćanski i pravoslavni bog moli da čuva „srpske zemlje“ ili  pak „srpski rod“ i gde u svakom stihu opstaje samo pozivanje na srpski narod, a u građanskoj državi XXI veka. Na stranu to što je cela pesma samo prepev, na stranu to što je u pitanju pesma preuzeta iz kič-predstave, na stranu to što niko živi ne zna više koji su pravi stihovi refrena, na stranu to što je tragično zastarela.

PatriJote, da li već penite?

Kako povezati Ustav i formalnu razdvojenost crkve i države, sa suštinskim nametanjem jednog, hrišćanskog i pravoslavnog obreda molitve kroz državnu himnu? Kako povezati građansku državu koja želi da se predstavi savremenom, sa pozivanjem na jedan narod, jednog boga i teritorije koje nekako „pripadaju“ samo tom narodu?

Znam, odgovor je ponovo tradicija.

Kao, to je sve normalno i čemu dizanje galame? Kao, šta smeta Englezima sa hrišćanskim bogom i monarhom u himni? Kao, vi mora da mrzite Srbiju i niste patriote ako kritikujete sadašnje simbole.

Š'a nije jasno, sve ukazuje na sekularnu republiku, tako mi boga i kralja?!?

Š’a nije jasno, sve ukazuje na sekularnu republiku, tako mi boga i kralja!

Ne, pa ništa… osim što Engleska svakako i nije uređena kao sekularna država, dabome… niti pretenduje da to jeste.

Zanimljivo, ili samo simptomatično, tek oni koji se pozivaju na tradiciju, nikako ne žele da vrate celokupnu traciji, već samo one delove koji im se sviđaju. Ne žele da vrate dozivanje preko brda umesto pozivanja mobilnim. Ne žele da vrate vožnju taljigama umesto automobilom. Ne žele da se leče molitvom umesto odlaska lekaru. Ne žele da ih deca „počaste“ lapotom umesto mirom penzije. Ne žele da budu nečiji kmetovi umesto radnici u sindikatu i sa socijalnom zaštitom. Ne žele da bilo koji luksuz savremenog života trampe za nekakvu tradiciju koja im se ne čini oportunom.

Sa' ću da ga razbijem statusom, on će meni da kritikuje FB grupu o ubijanju Šiptara!

Sa’ ću da ga razbijem statusom, on će meni da kritikuje FB grupu o ubijanju Šiptara!

A opet, takvima ne smeta to što se u nominalno sekularnoj državi u kojoj žive pripadnici raznih verskih zajednica kao i oni koji ne veruju ni u jednog od bogova, nameće himna koja je samo prerađena molitva.

Kako se ne ugledaju, na primer na Švajcarsku, koja ulazi u proceduru promene državne himne?

U Švajcarskoj je 1981. godine, a nakon 140 godina od komponovanja, pesma “Švajcarski psalm” prerasla iz patriotske pesme u himnu, referendumom. Kako joj i ime kaže, pesma je dabome verska i u njoj se, osim jednog spominjanja Alpa, ni na koji način ne može ni izdaleka prepoznati bilo šta vezano za Švajcarsku. Uprkos tome, već 32 godine, ova pesma jeste himna ove države.

Međutim, kako to u savremenim društvima obično i biva, tradicija se više vezuje za šare na narodnim nošnjama i omiljeno jelo, a manje za praktične stvari ili za demokratske principe. Tako je pre nekoliko dana osvanula vest da su savezne vlasti zaključile da je tekst neprikladan za jednu savremenu, multinacionalnu i multikonfesionalnu državu, te da će morati da se menja. Od januara do juna 2014. godine, trajaće konkurs, a pobednika očekuje relativno simbolična nagrada od 10’000 franaka, sa srazmerno nižim nagradama za drugo, treće i četvrtoplasiranog učesnika konkursa.

Kako organizatori, savezno Švajcarsko društvo za javnu korist, objašnjavaju, današnja zvanična himna je psalm, verska pesma, što je u jednom otvorenom društvu neprihvatljivo. Švajcarska je verski neutralna država u kojoj žive i ateisti i oni koji veruju u nekog drugog umesto hrišćanskog boga, pa je himna stoga zaista neprikladna

Možete li zamisliti da država Srbija reaguje na sličan način i pokuša da se ponaša ravnopravno prema svim svojim građanima, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost? Teško…

Ko šiša Ustav, ljudska prava, zabranu diskriminacije?

Koga briga kako fudbaleri igraju, sve dok umeju da pevaju himnu?

Koga briga za one koji nisu Srbi i pravoslavci?

Zar je moguće da nemamo pesmu koja nije plagijat, a jeste patriotska, himnična i ne diskriminiše? (hint: „Vostani Serbije“)

Nikoga, očigledno nije previše briga… a dok možda nekada i shvate da od molitve nema vajde, a da su „srpske zemlje“ tek štivo za populističke komade sa pevanjem i ulizivačke, naručene pesme u njima, dok u stvarnosti i Srbi beže iz ove i ovakve „obožene“ Srbije, biće prekasno… ponovo.

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

23 Responses to Pljuni i zapjevaj…

  1. Lejla88 says:

    Ja i kad se ( retko ) usudim javno negde da kažem da ovu himnu ne priznajem, samo što me ne linčuju. Odmah nisam prava srpkinja. Tako da ćutim i obavezno mutiram kanal ako naiđe negde. Krajnje mi je degutantno da kao ateista molim boga za spas.

    • Skywalker says:

      Nisam, eto, zalazio u istorijsku pozadinu himne. Nisam ni slutio ga i sta se to sve krije u patriotskim izlivima neznosti prema svome rodu. Ali, kao patriota, ne penim. Da, mozda ja nisam patriJota, pa zato? Ipak, svoj pariotizam ne zasnivam na nacionalnom simbolizmu ili negiranju tudjih prava pa ga i ne smatram posascu civilizovane misli. U anacionalizam ne verujem ( izmisljotina), ako nista usvojeni jezicki temelj se dobro pobrinuo da ako mine znam, drugi zasugurno znaju koje smo nacionalnosti. Pa da se vratim na himnu, imate (imamo) pravo, da se kriticki odnossimo prema Bogougodnim hvalospevima, ako naime, jos i ne priznajemo Istog. Taj deo je priznanje. Srpski rod je onaj deo koji, na zalost, ne mozemo izbaciti, jer himna se i peva u slavu zemlje i roda, i nije kosmopoliticna ni u jednom slucaju. Himna prirodi? Oda radosti? Moze. Ali se necemo izboriti protiv vetrenjaca, potpisujem. I najzad, ja imam ponos sto se trudim da budem bolji covek, sto je moja tradicija Mars na Drinu (ne daj boze Knindze i Nindze) i sto se na temeljima takve tradicije gradi moj nacionalni identitet. Nek me neko ospori?! Na kraju, kritika je konstruktivna, i priznajem je (himne, ne tradicije), i zao mi je sto ne mogu zdravokriticnostt da primenim na himnu koja , bez ikakve dublje analize “radi” u mom slucaju.
      P.S. Ne misllim da je najbolji izbor, ni smisleno ni umetnicki.

      • Skywalker says:

        Pardon:, ni smisleno, ni kompoziciono muzicki.

      • Skywalker says:

        I moram, ako se potrudimo da shvatimo da je obracanje Bogu u himni, zaista METAFORICKO, obracanje svojoj duhovnoj sili, onda nece biti problema. I sad cu se odjaviti. Pobeci.

  2. Nada Milovanov Krivokuca says:

    Potpuno se slazem sa celim tekstom jer imam isti /intimni/ osecaj u vezi pripadanja/nepripadanja
    naciji. Moja deca, vec odrasli ljudi, kao i ja se trudimo, koliko je to u ovoj zemlji moguce, kroz SEKULARNU INICIJATIVU da se izborimo za sekularnu drzavu jer ona to nije i ako to u Ustavu stoji. Hvala i uzecu ovaj tekst za moj fb.

  3. Avatarica says:

    Lejla88.I ja isto, na zalost…

  4. drvljeikamenje says:

    Ma da bre… treba nas zbrisati sa lica zemlje… nicim ne zasluzujemo da postojimo…. bukvalno, jel da?
    Brate, ali zasto je na kraju i nemoguce da kao i Svajcarska, u jednom trenutku, za godinu ipo npr, ili za 150 godina npr, prihvatimo i shvatimo da nam je, eto, himna plagijat (ili sta god vec) i, eto, ajmo svi sa da smisljamo i komponujemo!!!
    Malko mi smeta sto nas toliko pljujes, a opet s druge strane kontam da si nam i neophodan. Kako bi ja drugacije saznao pozadinu nase himne? Nikad mi ne bi palo na pamet da se za takvo sta zainteresujem.

    • markoek says:

      Ne pljujem nas (ili vas, svejedno), nego površnost, dogmatičnost, nedostatak želje za znanjem ili potrebu za razvojem. Ako je nešto loše, ako je nešto diskriminatorno, onda je OK to i reći, u nadi da će se zaista vremenom formirati takva svest, koja će omogućiti da se stvari menjaju. Ovako, najveći broj ljudi nije nikada ni razmišljao o recimo pozadini nacionalnih simbola i prihvatao je sve zdravo za gotovo.

  5. Bojan says:

    Kad bi vratili nas tradicionalni (Dusanov) zakonik tebi bi prijatelju isekli jaja i jezik. Nazalost zakona nema pa mozes da pljujes po cemu stignes. Zbog ovakvog govora mrznje licno bih ti isekao jaja. Dakle moli Boga da te ne sretnem

    • markoek says:

      Zanimljivi ste mi vi potpuni idioti koji se žale na “govor mržnje” koristeći pretnje. Ti si jedan tužni, tužni tupan… naravno, kao i obično kod takvih idiota, opsednut muškim genitalijama.

    • zhille says:

      Sad pročitaj svoj post i odseci sebi jaja jer TO JE GOVOR MRŽNJE, druže Bojane, licemeru.

  6. Oliver Nedeljkovic says:

    Ako treba da menjamo himnu, onda treba da je menjamo zato sto krsi nacelo sekularnosti i diskriminise one neverujuce i tu se slazem. Ono sa cime se, medjutim, ne slazem, jeste argumentacija koja se koristi, a koja nije vezana za nacelo sekularnosti direktno.

    1. Najpre, poziva se na to sta ce uraditi Svajcarska. Na sajtu “Ateisti Srbije” je navedeno da je “pozivanje na druge drzave logicka greska argumentum ad populum”. Onda je i pozivanje na primer Svajcarske logicka greska. U suprotnom, mozemo da se pozovemo na mnogo veci broj, takodje uredjenih zemalja koje pominju boznastva u himni, a nisu ni blizu inicijative za promenu teksta (Norveska, Svedska, Holandija, naravno Velika Britanija, SAD…). Poenta je da kada se neko pozove na primere ovih zemalja, onda je logicka greska i spocita se (tom nekom) autoru, a kada se pozovemo na primer Svajcarske onda nije logicka greska, nego “eto kako se radi u civiliziovanim sredimana”. Pretpostavljam da onda, sledeci tu (pogresnu) logiku, Norveska, Svedska i Holandija nisu civilizovane sredine? Dakle, molim doslednost, tj. ako se “patrijotama” spocitava da uzimaju samo one delove tradicije koji im odgovaraju, onda nemojte da pravite istu gresku, pa da isti logicki sled gledate na razlicite nacine u zavisnosti kako vam odgovara.

    2. Sve i da to sa Svajcarskom nije logicka greska (kao sto jeste), to je nesto sto tek treba da se uradi. Dakle jos nije. Hajde neka oni to zavrse, pa onda mozemo da diskutujemo sa jacim argumentom. Ovako, polemisemo o ideji, potencijalu. Da ne trcimo pred rudu… U svakom slucaju, ako to zele da zavrse, zavrsice to veoma brzo. Ne verujem da ce se razvlaciti, tako da mozemo da ih sacekamo.

    3. Ako sam dobro razumeo autora – sporan je tekst himne “Boze pravde” (sa cim se slazem). Tekst moze da se promeni, ali ako sam ja opet dalje razumeo – sporna je i melodija, tj. smatra se plagijatom nekadasnje himne Austro-Ugarske (http://www.youtube.com/watch?v=yavbVK8RUqg), odnosno sadasnje republike Nemacke. Da li ovde moze da se postavi neka malo strucnija referenca, jer to sto nesto lici (mada mi zvuci malo “nategnuto” da je tako, ali ogradjujem se – nisam muzicki ekspert), ne mora da znaci da je plagijat. Dakle, molim za izvor da je Davorin Jenko “zaokružio pesmu „Gott erhalte Franz den Kaiser“.

    4. Opet sledeci argumente protiv himne “Boze pravde”, moram da kazem da u tom slucaju ne moze ni himna “Vostani Serbie” da bude uzeta u obzir. Zasto – zato sto vrlo eksplicitno pominje boga (Ko na tebe nenavidi, ne boji se boga, od kojega tebi ide pomoc mnoga). Znaci sta? Morali bismo onda da menjamo Dositejev (Dimitrijev) tekst, a to onda vec “nije to” (valjda je Dositej znao sta je i zasto pisao, a njemu osporiti prosvetiteljstvo i ideje sekularizma – ne biva). Pretpostavljam da je predlog onda da se samo zadrzi Baronijanova melodija?

    5. Razumem da se udruzenje “Ateisti Srbije” bavi pitanjima sekularizma, ali me interesuje sledeca stvar. Nasa zemlja je definisana kao republika, bas kao sto je, barem napismeno, crkva odvojena od drzave. Problem je himna…ok, razumem. Ali, da li je u tom slucaju probleme i “trg kralja Milana”, “bulevar kralja Aleksandra” i slicni nazivi? Da li sam ja kao republikanac diskriminisan sto je ulici u kojoj zivim dato ime nekog monarha (koji cak, nicim nije zasluzan za izgradnju te ulice, trga ili cega vec)? Da li bi se udruzenje, opet tumaceci Ustav, i tu zalozilo da se promene imena ulica, trgova i sl? Dakle, zanima me misljenje po tom pitanju. Mislim da je analogija potpuna – Srbija sekularna drzava – necemo himnu koja diskriminise neverujuce. Srbija – republika – necemo nazive ulica, trgova ili cak geografske toponime koji su monarhisticki.

    Hvala autoru na dobrom tekstu. Jedina primedba, ali zaista dobronamerna, vodite racuna o argumentaciji. Ne bavi se samo Pedja logikom. 🙂

    • markoek says:

      Hvala na primedbama.

      1. Navodim pozitivan primer u kom “tradicija” nije nešto što je u kamen urezano i da se menjati, sasvim jednostavno, sasvim pragmatično. Pozivanje na zemlje za koje se tvrdi da su sekularne ali ipak u praksi nisu sekularne (na primer), jeste logička greška. Pozivanje na primer u kome se ističe kako je jednostavno biti u skladu sa vremenom u kome je multikulturalnost prisutna, a verski unitarizam pogrešan, samo je to – primer društva koje ne pati od tradicije, ili joj bar ne pridaje odlučujući i neselektivni državni značaj. Nemam dileme da li bi u Srbiji bilo moguće uraditi nešto slično – u ovom trenutku, ne. Ali to ne znači da ne treba tome težiti, ili da je tako nešto generalno nemoguće.

      2. “Problem” nije u rangu rešavanja poslednje Fermaove teoreme, pa da mu treba tri i po veka da bude razrešen. Švajcarska jeste ušla u tu proceduru, koju će prema propisima koje je u tu svrhu donela i dovršiti. U ozbiljnim društvima, u kojima se novac poreskih obveznika ceni, to je pravilo. Oni će to zaista završiti, tako da je argument i dalje tu, a što se tajminga tiče, na ponuđenom linku se nalazi i vremenski okvir u kom će se rešenje pronaći. Ideja i njen “potencijal” su odavno jasni, potrebna je samo dobra volja i poštovanje Ustava sopstvene zemlje, pa da se i u Srbiji uradi nešto slično. Naravno, slažem se da rezultat procedure u Švajcarskoj ne možemo da znamo unapred, ali ako su zahtevi konkursa jasni, a jesu, onda će rezultat biti u predviđenim okvirima.

      3. Za stručnije reference, kojih nema na netu, možete da pitate muzičke stručnjake, koji mogu da analiziraju još preciznije domete plagijarizma u melodiji “Bože pravde”. To nije ništa novo, niti je nešto što niko drugi nije radio, ali jeste (pomalo) jadno, posebno kada patriJote pene na pomen himne. Od kada je neko prvi put osmislio neku melodiju, neko drugi ju je kopirao. To nije neobično, strašno, tragično. Tragično je insistiranje na autentičnosti koje nema.

      4. Od čitave pesme, bez menjanja, mogu da se uzmu (recimo) dve strofe i refren. Nemačka danas koristi samo treću strofu svoje originalne himne i ništa strašno. U SAD, četvrta strofa, ona u kojoj spominju boga, nikada se takođe ne peva, ali Amerika svakako i nije sekularna država ukoliko krši princip sekularnosti.

      5. Kralj Milan je istorijska ličnost, kralj Aleksandar takođe, na isti način na koji su to i Nikola Tesla, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Nikola Pašić, Duško Radović i mnogi drugi. Najveći broj ljudi čija imena danas nose ulice, trgovi ili parkovi, nisu ni na koji način učestvovali u izgradnji ulica, trgova, parkova koji ta imena danas nose. Ta imena gradskih lokaliteta su deo sećanja na te ljude, kao što mogu da budu i sećanje ili počast vezana za neke dogašaje, grupe ili da na bilo koji način obeležavaju bilo šta što je u nekom trenutku bilo značajno. To nisu simboli države, koji podjednako treba da predstavljaju sve građane te iste države. Kraljevi Milan i Aleksandar nisu deo apstraktne “tradicije”, nego deo konkretne istorije Beograda i Srbije. Himna “Bože pravde” je samo popularna pesma iz jedne loše predstave, isforsirana da bude državna pesma i uglavljena nasilno u apstraktni pojam “tradicije”. Ulica u kojoj živite nije bilo čiji identitet, jer se može menjati mnogo puta tokom života. Vaš identitet je recimo Vaš JMBG, Vaša nacionalna ili verska pripadnost ako želite da ih koristite, ili npr. Vaša biometrija (u nekom formalnom smislu) i jezik kojim govorite, a ako predstavljate svoju državu, onda vas identifikuju sa zastavom, grbom i himnom te države.

      Ja ne mislim da treba revidirati istoriju, to je štetan posao, u kom god pravcu, tj. sa naginanjem na koju god stranu da ide. U tom smislu su monarhistički toponimi meni lično prihvatljivi, kao deo kolektivnog sećanja na recimo istorijske događaje (iako nisu svi nazivi ulica, trgova i parkova takvi, dabome), dok himna, koja treba da predstavlja sve građane Republike Srbije, svakako to ne čini u sadašnjem obliku.

    • Pošto se pominju logičke greške, a i ja po imenu, odgovoriću.

      “1. Najpre, poziva se na to sta ce uraditi Svajcarska. Na sajtu “Ateisti Srbije” je navedeno da je “pozivanje na druge drzave logicka greska argumentum ad populum”. Onda je i pozivanje na primer Svajcarske logicka greska.” – Nije tačno. Prvo, ne bi bila greška ad populum nikako jer se koristi jedna država a ne veliki broj država. A drugo, nije uopšte greška. Bila bi greška samo kada bi se primer Švajcarske koristio kao argument zašto i mi treba to isto da uradimo, što Marko nigde nije uradio. Švajcarska se samo pominje kao primer validne prakse a ne kao autoritet koji treba slepo poslušati.

      Drugim rečima, ako ja branim tvrdnju da treba nositi kacigu kada se vozi motor i pokažem prstom na Zorana i kažem “eto vidiš kako Zoran lepo nosi kacigu”, to nije argument iz autoriteta već prosto korišćenje Zorana kao primera. Ali ako kažem “moraš da nosiš kacigu zato što Zoran nosi kacigu” onda koristim Zorana kao autoritet i razlog zašto treba nositi kacigu i tada jeste u pitanju ab auctoritate. Ako bih pak rekao “moraš da nosiš kacigu jer svi nose kacige”, onda bi bila logička greška ad populum.

      Tako da, ponovo, pominjanje Švajcarske nikako nije logička greška, bez obzira što je pitanje u tekstu “Zašto se ne ugledaju na Švajcarsku” upravo zato što je nakon toga objašnjeno zašto, dakle nije samo ostavljeno “da se ugledaju na Švajcarsku” bez ikakvog obrazloženja, pri čemu bi onda Švajcarska mogla da se shvati kao nekakav autoritet i da se izvuče zaključak da je u pitanju ab auctoritate greška. Ovde to nikako nije slučaj.

      4. Može i to izmenjena. Upravo si ti sada napravio logičku grešku izjavom “valjda je Dositej znao sta je i zasto pisao, a njemu osporiti prosvetiteljstvo i ideje sekularizma – ne biva” – TO je greška ab auctoritate. VRLO i biva i obavezno je bilo kome osporiti bilo šta ako je pogrešio, ILI što danas znamo da nije u skladu sa sekularnošću a tada ljudi možda nisu znali ili nisu smeli da kažu.

      5. Ne, to su istorijske ličnosti od značaja za našu državu. Problem bi recimo bio kada bi se ulica dala nekom Gojku Stojčeviću, na primer, koji nije ni na koji pozitivan način važna ličnost za državu Srbiju.

  7. Milan Stojanovic says:

    Jedna mala primedbica, nemozes reci “Hriscanski Bog”… cisto terminoloski nije ispravno, jer vece religije su usaglasene da je samo jedan bog, sad da li po africi ili negde drugde ima i visebozanskih religija, to nemam pojma, jer sam, kao i ti, ateista… Ali opet u pesmi se nigde ne navodi eksplicitno kom bogu se mole, tako da tu imamo samo diskriminaciju prema nama ateistima, a u tekstu si naveo da ima i diskriminacije prema vernicima druge veroispovesti, ako se ne varam.
    Tema je svakako zanimljiva, i ja sam dosta kritikovao i kokijev ustav, i sve sto nam se izdesavalo od kad sam svestan… ali na zalost, ni ti ni ja nismo rodjeni na pravom mestu i u pravo vreme da bi viknuli “car je go”… jer ce od nas uvek biti jaci neznanje+nasilje (uvek idu u paketu).
    Evo za obrze i dveri jedan srdacan pozdrav> ĆIRILICA – ЛАТИНИЦА …. ЖИВЕЛА СРБИЈА И НОВАК ЂОКОВИЋ 😀

    • Milan Stojanovic says:

      i sva tri prsta- kao deo tradicije… 😉

    • markoek says:

      Hrišćanskog boga sam spomenuo zato što je jasno da se obraćaju njemu, a i ne moraju da ga spominju eksplicitno kao hrišćanskog ili pravoslavnog, u Srbiji i u komadu u kom se veliča mladi Obrenović, to je očigledno. Kao što se i u njihovim liturgijama zna da je svako spominjanje boga beš obraćanje tom, hrišćanskom i pravoslavnom bogu.

      AKo se peva o propasti i uzdizanju srpske države i o objedinjavanju Srba, nema govora da se peva o Srbima Jevrejima, budistima ili šintoistima, zar ne? 🙂

      Nema veze što neznanje ide mahom ruku pod ruku sa nasiljem, bez obzira na to, treba da pokažemo da “car jeste go”… jeste naporno, jeste ponekad dugotrajno, ali je u ljudskom smislu bitno. Skoro kao moralna obaveza, makar to bila i borba protiv vetrenjača.

      • Milan Stojanovic says:

        Kad je vec rec o srbiji kao sekularnoj drzavi, na ovu temu moze da se nadoveze i ona o veronauci u skolama. Koliko mi je poznato, deca 12 godina (osnovna + srednja) imaju kao predmet veronauku. Poredjenja radi, u zavisnosti od izabrane srednje skole, moze da se desi da Biologiju imaju samo 4 godine, fiziku 3, hemiju 2 i tako dalje… pa ti imas ovde mnogo komentara tipa “e brate, ako ti verujes da ti je pradeda bio majmun etc….”
        Sasvim logicno da ces imati takve komentare kad je i obrazovanje takvo… E sad, tamo gde sam ja isao u skolu, gotovo svi su pravoslavci, i pazi sta se dogadja:

        Sok br 1: ako deca izaberu taj predmet, svih 12 godina im se “predaje” pravoslavno hriscanstvo. Ja sam mislio da je taj predmet nauka o veri, pa da cemo uciti o svim verama po nesto, i prijavio se, medjutim- mosa.

        Sok br 2: predavaci se zaposljavaju po sledecoj proceduri: To ko ce u kojoj skoli da predaje veronauku odredjuje Vladika okruga u kom se skola nalazi!!! dakle vladika da nekome takozvani blagoslov, i on lepo dodje i zaposli se kao prosvetni radnik, bez da iko pita tu skolu nesto. Da li vidite nepravilnost? ti ljudi se zaposljavaju kao prosvetni radnici, primaju platu od drzave i tako dalje, a zaposlio ih vladika. I mi pricamo o sekularnoj drzavi. Jedan covek to odredjuje, mozes misliti kako onda ovi od pahomija dobijaju blagoslov, naguze se tamo, i eto posla u prosveti, plata 45 000 + doprinosi o trosku drzavnih obveznika.. Kod drugih vladika mozda ne resava guza, ali sam cuo da moze i sa 1000 evra…

        Srbija je sekularna drzava???

        Moj ortak hteo da otvori privatno groblje, kad je cuo kolko kostaju parcele, ali kurac, ne daju dozvolu, samo crkva ima pravo da izabere livade na kojima ce sahranjivati ljude.
        Tako da, nije samo himna problem…

      • markoek says:

        Eeeee, ali to je Srbija 🙂

        U normalnim zemljama, to pod 1 je “Istorija religije” i naravno ne podrazumeva indoktrinaciju, kao i nedostatak plana i programa, kao u Srbiji. Ovo pod 2, pa… predavač veronauke, ako je sveštenik, baš i ne profitira naročito od tog posla. Tu se više zapošljavaju oni koji zaista nisu imali šta da rade. Opet, za sve to je kriva država koja nije uvela ni jedan jedinstveni plan i program, niti jasne kriterijume zapošljavanja. A cenu plaćaju deca i u krajnjoj liniji društvo u celini koje dobija niz “lako ćemo” generacija.

        Dabome, daleko od toga da je samo himna problem. Ona je samo vrlo vidljivi pokazatelj.

  8. Milan Stojanovic says:

    ovaj sto je meni predavao, bio je ucitelj po struci, zavrsio uciteljski “fakultet”…
    inace, svojevremeno sam imao cimera u domu koji je studirao bogosloviju, ne uce ni oni tamo nista, po knjigama bi mozda moglo da se kaze da im je plan dobar (tu mislim na ovu obicnu filozofiju i sociologiju), ali mnogo ih pustaju… bar sa moje tacke gledista mi je to njihovo izgledalo kao pustanje u odnosu na ono kod nas na gradjevinskom u bg-u…
    tako da sto se strucnosti njihove tice… i to je u banani, ali ne samo njihove, mnogo ljudi zavrsi tako neke fakultete pa posle “predaje” po skolama…

    U glavnom, ono sto Srbiji treba, to je jasan plan i ciljevi kojima treba da tezimo u buducnosti (kratkorocno, srednjerocno, dugorocno), toga ovde nema ni u jednoj sferi zivota. Tumaramo kroz maglu i ne znamo gde smo posli i sta radimo, a vreme prolazi. Takvo drustvo gubi tok sa vremenom i osudjeno je na propast. To je, cini mi se, karakteristicno samo za Srbiju, jer u drugim zemljama, pa i u onim koje se vode kao manje razvijene od nas (Albanija, Makedonija etc) nisam primetio odsustvo cilja…

  9. Matrix says:

    Mozda sam operisan od sluha, primecujem blagu slicnost ali da su melodije identicne – jok. Jedino kad bi se “Boze pravde” ubrzala jedno dva, tri puta i bila odsecnija. Probajte da pevusite “Boze pravde” u melodiji nemacke himne i obrnuto, jednostavno ne ide, nemacka himna je znatno brza i odsecnija… Koliko kapiram, slicnost je veca u strofama, tu treba reci da su mali narodi svoje zakone oblikovali po ugledu na zemlje zapadne Evrope, a ako su to radili zasto ne bi i umetnost oblikovali u tom smeru… Obrenovici su bili naklonjeniji Austriji, tako da to ne treba da cudi…

  10. Miloš says:

    Imam samo jedan komentar na ovaj članak, koji me je vrlo obradovao (odavno mi već ta nakaza od himne para uši, u fazonu “gde li sma ovo već čuo”, kad ono – SS trupe polagale zakletvu uz tu himnu sa sve tri prsta podignuta u vazduh), zašto ne pomenu nigde Jovinu “Jututunsku narodnu himnu”, iz 1865. (ko se ne seća osnovne škole, može je pronaći na internetu). Kada sam prvi put čuo tekst “nove” drkžavne himne, odmah sam se setio ranije pomenute satire J. J. 3maja.
    Činjenica da ovu himnu, čiji je tekst pisan na osnovu satire o kralju i državi, a melodija na osnovu austrijsko-nemačke himne kajzeru, danas pevaju bogougodni srboljubi širom ov države, je užasavajuća. S druge strane svi ti patriJoti se gnušaju “komunističke” himne “Hej Sloveni”, koja je u biti Slovenska himna (komunistička himna je “Internacionala”, ukoliko neko nije upoznat sa tom činjenicom).
    U suštini, današnjim patriJotama i naci(or)alistima stvarnost nije ni bitna – bitno je da su antifašizam i pansloenizam komunjare cenile, poštovale i sprovodile i to je odmah ZLO (koliko je sam komunizam zlo, to je, opet, diskutabilno).
    Što bi rekli na TV – “budale” 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s