Tri nijanse crne

Kada sam pre nekog vremena napisao tekst u kom iznosim svoja mišljenja i osećanja vezana za tragičnu smrt Tijane Ognjanović, nisam očekivao toliko reakcija. U ovih par dana, sabrao sam utiske komentara koji su tom prilikom stizali.

Među svim tim ljudima koje su komentarisali, najviše je bilo onih koji su se slagali i koji su prepoznali i svoje misli i osećanja u onome što sam napisao. Većina tih ljudi su roditelji, velika većina su majke, svi su listom gnevni, razočarani, tužni. Nema mnogo vajde od slaganja, ali barem znam da mnogo nas slično razmišlja.

Očekivanja tih ljudi u vezi sa sistemskim rešavanjem problema bolesne dece koju država, odnosno državna vlast zanemaruje, sasvim prirodno su različita. Od onih koji su za to da se nekakvom novom revolucijom zbace, možda i pobiju svi sadašnji političari, pa do onih koji očekuju da se zaista na konkretan, sistemski način pristupi ovom velikom, latentnom problemu.

Šta uraditi?

Rešenje koje je zahtevno po pitanju vremena, ali i promene svesti, zaista je najbolje, jer može da da trajne rezultate. Revolucija koja bi pomlatila sadašnje političare, samo bi otvorila mesto za nove, a opet iste. Ono, nije da nismo već probali sa revolucijama… naprosto, budimo iskreni prema sebi samima, znamo čemu nas iskustvo uči.

Sistemsko rešenje podrazumeva povećanje svesti u čitavoj domaćoj javnosti u vezi sa neophodnošću prijavljivanja na spisak potencijalnih donora organa. Danas je broj donora simboličan, i to ne samo donora organa. Broj dobrovoljnih davalaca krvi i krvne plazme je takođe mali, čak i simboličan. O davaocima koštane srži da i ne govorim.

U vremenu u kome su teorije zavere postale svakodnevica i gde pojedinci svojoj deci uskraćuju čak i vakcine protiv poliomijelitisa, postaje deo tužne stvarnosti to da ljudi odbijaju da daju čak i krv, uprkos tome što time ne samo spašavaju nečiji život, već i čine svom organizmu uslugu.

Besmisleni strahovi od HAARP-a, “kemtrejlsa”, GMO-a i čega sve ne, doveli su do toga da sve postane predmet podozrenja. Čak i tako banalna stvar kakva je davanje krvi, postaje predmet mrštenja i teoretisanja šta se sa tom krvlju dešava i koje vas sve zaraze vrebaju iz igle uzete iz sterilnog pakovanja. Još ako je igla proizvedena na mrskom Zapadu, eto sjajnog opravdanja da ne pomognete bilo kome koga biste eventualno spasili.

Dakle, na duže staze, možemo pomoći ne samo bolesnoj deci kojoj su transplantacije neophodne, već i svim drugim nevoljnicima u tom tužnom redu za umiranje, da se ipak prebace u red za život i sreću.

Budite davalac krvi.

Budite davalac koštane srži.

Budite donor organa.

Ne čekajte na državu, nego pokrenite stvari, pa će i inertna država morati da se pomeri. Registrujte se i povedite par prijatelja, pomozite drugima, pomozite tako i sebi.

Naravno, kako to obično i biva, osim ove grupe, zaista zabrinutih i ogorčenih ljudi, pojavile su se i neke druge, šarenolike grupe komentatora. Sve njih mogu da svrstam samo u tri nijanse crnog, jer je čak i sivo previše vedra boja za njih.

Prvi tip – uvređena su mi verska osećanja

Tu su najpre bili oni kojima je smetalo spominjanje crkve, odnosno SPC. Uglavnom su se pozivali na svoja povređena verska osećanja, a u vezi sa kritkovanjem crkve i njenog guranja prstiju u uši na spomen pomoći unesrećenima.

Iskreno, ne može mi biti manje stalo do nečijih apstrakcija, na koje se pozivaju kada god se kritikuje, ne njihovo privatno pravo da veruju u šta god žele, već jedna organizacija koja ničim ne zaslužuje da bude izuzeta od kritike.

Dakle, ako niste najbolje razumeli, ne interesuju me vaša verska osećanja i duhovna bol, brinu me samo ljudska osećanja, konkretna pomoć i sprečavanje ovako tragičnih smrti.

Ipak, uveren sam da su i ti ljudi primetili da je na Tijaninoj sahrani bio i jedan od čelnika te organizacije, izvesni Atanasije Rakita. Naravno, za Tijaninog života, sveštenika, a kamoli čelnika SPC nije bilo nigde, ali hej, život i slavljenje, a kamoli spašavanje života i nije njihov posao, njihov posao je ionako samo smrt.

Pomenuti Rakita je izjavio – Tijana nas je učinila boljima i njena lekcija nije završena. Naučila nas je plemenitosti i dobroti, a vi ste, braćo i sestre, dali svoje srce i dušu prateći je u njenoj želji za životom. Hvala joj što se pojavila među nama i probudila ono što je dobro. Ne zaboravimo da i nevini ponekad stradaju da bi nas izveli iz naše sebičnosti.

Skoro da jeste u pravu, osim što ne znam sa kojim pravom koristi reč “nas”. Koga “nas”? Nas koje jeste briga i koji smo pomagali, ili nas u koje bi ubrojao i sebe i svoju organizaciju?

Znate, kladim se da je u te “nas” ubrojao i svoju organizaciju, čime je još jednom samo pokazao koliko licemerje u njoj vlada. Ta verska zajednica nije pomogla, nikako. Ta verska zajednica je upravo bila i ostala sebična. Ta verska zajednica je i danas primer sebičnosti, samoživosti i potpune bezosećajnosti.

Za one koji će ponovo reći da nije lepo da kritikujem crkvu, podsetiću da je vlada Srbije ponovo, kao i svake godine, donela uredbu kojom se od 18. juna do 31. avgusta, uz svaku pismonosnu pošiljku moraju kupiti i doplatne markice, a za potrebe izgradnje hrama sv. Save. Ove godine, u opticaju je 7’600’000 doplatnih markica, od kojih će SPC prihodovati 76’000’000 dinara, odnosno oko 670’000 evra… onako, ni luk jela, ni luk mirisala… i bez blama.

Naravno, gde crkva da se usprotivi državi, pa da kaže da joj te pare ne trebaju, posebno ne za doradu tog Skadra na Bojani u Karađorđevom parku, a koji se gradi i dorađuje već 26 godina… tačno dvadeset godina više nego što je u VI veku bilo potrebno da se izgradi crkva sv. Sofije u Carigradu.

Znate, VI vek… doba pre kompjutera, savremenih kranova, električnih mašina.

Dakle, crkva će za dva i po meseca prihodovati 620’000 evra od svih građana Srbije, bili oni vernici SPC ili ne. O deci, dabome ni reči… a i šta će deci pare, pare decu kvare.

Mada, ko zna, možda sutra krene akcija doplatnih markica i za decu… mislim, malo sutra…

U svakom slučaju, SPC dakle nije propustila da kada već za života nije pomogla, bar u smrti pokuša da se ugradi u žaljenje, istovremeno sakupljajući prinudni porez iz bušnih džepova građana.

Ipak, priznajem da je makar OK to što je izabran jedan od manje uvredljivih čelnika te verske zajednice da prisustvuje sahrani. Zamislite da je došao lično patrijarh, čovek koji nije ni trepnuo na nestanak milion evra u raznim konvertibilnim valutama, a iz sefa patrijaršije. Ili, zamislite da je poslao Irineja Bulovića, koji pokušava da zabrani “Zmajeve dečije igre” jer mu smeta smeh dece u blizini njegove rezidencije. Ili na primer, Filaret. Ono, jasno je da taj nema šanse da bi bilo gde došao besplatno. Ili recimo Amfilohije, čovek u čijem rečniku postoje samo kletve i reči mržnje. Ili možda Kačavenda… a ne, on je sada u penziji… Ili pak Pahomije… uf, tako daleko baš neću da idem…

Dalje, onima koji su “utvrdili” da je sve to bila samo “božija volja” i da je Tijana sada na nekom “boljem” mestu, poručio bih samo da su neopevani idioti. Kakav je to poremećeni, čudovišni bog koji dopušta da umiru deca? I koje je to bolje mesto za jedno dete, od porodice koja je voli? Šta je lepše od prilike da jedno dete odrasta, uči, smeje se, plače, trči, pada, ustaje, zaljubljuje se, razočarava, ljuti se, obraduje se, namršti se pa se posle obraduje, stiče prijatelje, upoznaje svet i postaje sve ono što može biti?

Ne budite baš toliko zatucani, nema boljeg mesta za dete od porodice pune pažnje, ljubavi i brige.

Kao podvrsta ovih prvih, bilo je i onih koje tekst uopšte nije zanimao, samo zato što ga je napisao ateista, što je dabome nešto što je u njihovom ćoškastom svetu u startu loše. Neću trošiti previše mesta za te tužne, poremećene ljude, kojima je od svega najvažnije to što ne verujem ni u jednog od oko 100’000 bogova u opticaju, ili pak u njihovog boga ili boga kakvog oni zamišljaju. Oni nisu vredni čak ni razmatranja, a patetičnim pokušajima uvreda, često slatih sa više mejlova ali iste IP adrese (za šta kapiram da uopšte ne znaju šta je) samo su sebe oslikali kao talog koji ne zaslužuje ni da se nazove ljudima.

Mogu da im poručim da ako su već uvređeni, slobodno izgovore “avada kedavra!” ili “bipiti-bopiti-bu!” i nadaju se da će se nešto desiti.

Drugi tip – država je sirota

U drugi tip ubrajam sve one kojima je jako smetalo spominjanje državnih zvaničnika i korišćenje psovki u obraćanju istima. Uglavnom su govorili da država para ionako nema i da nije fer napadati te ljude, posebno ne ružnim rečima.

Možda su u pravu. Možda mi rečnik nije bio adekvatan.

Zapravo, siguran sam da nije bio adekvatan, jer je na dan sahrane Tijane Ognjanović, Ministarka zdravlja u vladi Srbije, Slavica Đukić Dejanović, izjavila da na sahrani nije bila, jer ne posećuje “takve manifestacije.”

Ček’, ček’… manifestacije?

MA-NI-FES-TA-CI-JE?!?

Pa ne, stvarno nisam koristio adekvatne reči kada sam se obraćao ovoj individui. Samo neko potpuno poremećen, bezobrazan i beskrajno bezosećajan, može sahranu deteta da nazove “manifestacijom.”

Dobro nije rekla “priredba”…

Meni je jasno da je stvaran život čitavog tog polusveta koji nas jaše već decenijama samo puko smenjivanje koktela, svečanosti i luksuznih prijema, ali ipak… doduše, ovakva reakcija je samo tužni pokazatelj da zaista postoje psihijatri koji su u mnogo gorem mentalnom stanju od svojih pacijenata.

Da se razumemo, naravno da joj na sahrani i nije mesto. To bi bilo isto kao da je Hitler došao u Aušvic da Jevrejima odnese venac i izjavi saučešće, ali je svejedno odraz neverovatnog nevaspitanja i bezobrazluka nazvati sahranu deteta čijoj smrti je nečinjenjem doprinela, “manifestacijom”.

Oni kojima je smetao moj način obraćanja političarima u Srbiji, predlažem da sami pokušaju da pronađu adekvatnu psovku za ovakav neljudski čin… i ne stidite se, otvorite dušu.

Ako vam i nakon toga smeta rečnik koji sam koristio, budite uvereni da ga smatram preblagim i samo “radnom verzijom” dok ne otkrijem gore reči kojima bih opisao neljude koji su dopustili da (još) jedno dete umre.

Uzgred, nakon Tijanine smrti je saopšteno da će se famozni pravilnik po kom ona nije mogla da dobije pomoć države, promeniti. A onda je u nastavku rečeno da i kada se promeni, novca neće biti… narodski rečeno, nastavljaju da zajebavaju bolesnu decu i njihove roditelje… pa vi sad smislite kako biste to lepo rekli.

Treća grupa – zašto samo Tijana, gde su druga deca i što to tol’ko košta?

U treću grupu spadaju oni koji su na svaki način pokušali da predstave one koji su pokušali da pomognu Tijani kao ljude koji su novac bacili u vetar, zanemarivši na taj način svu ostalu bolesnu decu.

To nesretno projektovanje krivice, u kojoj je glavni krivac ispao Sergej Trifunović, a mi ostali smo saučesnici, najbolje je oslikao nekadašnji “svetski mega car”, a današnja umetnička ispušena muštikla i lumpen-filozof, Antonije Pušić, u sećanju onih starijih sačuvan i po umetničkom nadimku “Rambo Amadeus”.

Pomenuti nekadašnji kultni muzičar, tako je našao za shodno da primeti da Tijana ionako nije imala šanse, jer su 2% uspešnosti operacije za njega ništavni.

Za neupućene i one manje vične matematici iz osnovne škole, 2% šansi za uspeh ukazuju na to da će dvoje dece od njih sto, preživeti terapiju.

Za Pušića i njemu slične, to nije dovoljno da bi se pomoglo. Zašto bi Tijana bila jedno od to dvoje spašene dece i zašto bi uopšte dobila priliku? Ovi nakaradni eugeničari XXI veka tako pokazuju kompletan nedostatak i empatije i racionalnosti, ali i veliku dozu spremnosti da nehumanim metodama uskraćuju lečenje onima koji nemaju dovoljnu procentualnu verovatnoću preživljavanja.

Naravno, nije zanemarljivo ni to da oni svoju poziciju grade iz položaja nekoga ko svakako nije ni pomogao, pozivajući se na naknadnu pamet da je pomoć svakako bila uzaludna. Dabome, da je Tijana preživela, oni bi ponovo prvi pohitali da kažu kako su svom snagom za nju navijali.

I razume se, da je neko njihov u pitanju, ne bi uopšte razmišljali da li su 2% malo, mnogo ili taman dovoljno.

U tom licemerju, potežu Pušić i drugari i lažljivu tezu da je pomoć Tijani značila uskraćivanje pomoći nekom drugom detetu, polazeći ponovo od sopstvene škrtosti i neljudskosti dostojne šljama. Isti ljudi koji su pomagali Tijani su ljudi koji pomažu Aniti, Bojanu, Vanji, Anđeli, Veljku i drugoj deci za koju takvi poput Pušića nisu ni čuli.

A i zašto bi, kada to njih ne dotiče… da ih dotiče i da se dešava nekome ko im je blizak, ne bi usta dabome zatvarali od jadikovki.

Saznali smo, na sreću, još nešto što “odlikuje” ovog nekada zanimljivog, a danas samo zapušteno licemernog čoveka – on nam svima savetuje da platimo doprinose za zdravstveni fond i tako pomognemo da se nađe novac za bolesnu decu.

‘Ajde?

Bivši “mega care”, zaposleni svakako svakog meseca plaćaju te doprinose, za razliku od tebe… i ne hvale se time, kao što se ti hvališ svojim neplaćanjem, koje ćeš da “regulišeš”.

Ono, jasno mi je da ne može svako da bude Mik Džeger, pa da puni stadione i sa 70 kao sa 30 godina, ili da bude Bertran Rasel, pa da mu i u dubokoj starosti izjave odišu mudrošću i visprenošću poletnog umnog mladića, ali ako već niti je pomagao, niti plaća makar obavezne doprinose, bolje da ćuti i pokrije se ušima… zajedno sa svojim istomišljenicima.

Stupidnu tezu o tome da je nemoralno da neka klinika traži milion dolara za operaciju, skoro da ne vredi komentarisati. Cena jeste neljudski grozna, ali je tolika kolika je. Nije izmišljena posebno za Tijanu, nije namenjena istrebljivanju Srba, nije ništa novo.

Cena je tolika kolika je, a bila bi mnogo manja da Tijana nije morala da čeka šest godina i da u međuvremenu šanse nisu spale na 2%. Za tu i toliku cenu je takođe odgovorno neodgovorno nečinjenje.

Država koja ima pare za proslave Milanskog edikta (Milano, znate onaj grad, tamo na severu Italije), pa za “sedam tradicionalnih verskih zajednica”, pa za potpuno obesmišljene nacionalne penzije, na šta sve skupa ode samo ove godine deset miliona evra, i te kako IMA PARA… samo ih arči onako kako ne treba.

Da ne počinjem o tome da jedan skupštinski dan košta oko 9’000 evra, a da se mesečno samo na plate poslanika (bez ostalih dodataka) troši oko 250’000 evra… a vidimo koliko su na zasedanjima redovni i agilni.

I zato, manite me priča o crkvi koja nije ništa kriva, o političarima koje nije lepo psovati i o parama koje su mogle da se sakupe i za neko drugo dete.

Crkva je kriva, jer odbija da bilo šta da, a traži da sve uzme, neprekidno tvrdeći da sve što radi, radi samo i u ime naroda i njegove dobrobiti.

Političari su krivi jer ne rade u korist naroda čijoj dobrobiti njihovi mandati moraju biti posvećeni, jer su zato i birani.

Druga deca nisu zaboravljena, bar od nas koji želimo da pomognemo… samo što su neka još živa, pa medijima nisu zanimljiva.

I zato pomozite, ako želite. Pomozite ad hoc, tako što ćete i vi uplatiti nešto za neko od nesretne dece koja imaju svu ljubav i podršku roditelja ali i svu nebrigu i ignorisanje sopstvene države. Pomozite sistemski, tako što ćete postati donor organa i promeniti ružnu statistiku koja kaže da bi 90% stanovnika Srbije rado primilo tuđ organ ako je ugroženo, ali bi samo 25% nominalno zaveštalo svoj, ako će to nekome pomoći.

Ako ne želite da bilo kako pomognete, makar ne kritikujte one koji hoće i koji ipak nešto čine… ili kritikujte negde drugde.

Ako pomognete, slobodno se posle toga i molite, nemam ništa protiv. Ali ako ćete samo da se molite, onda očekujte da čujete sve nagore.

Toliko.

P.S. Slavica Đukić Dejanović je “preživela” rekonstrukciju Vlade Srbije. Nakon te političke odluke, najavila je da će od sada biti “nemilosrdna”. Gledajući njen dosadašnji učinak, zamolio bih je da ipak razmotri mogućnost da napokon postane milosrdna… za promenu…

Nemate vi pojma s kim se zezate!

Nemate vi pojma s kim se zezate!

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s