Nakon masakra koji se u redakciji časopisa „Šarli Ebdo” (Charlie Hebdo, u prevodu „nedeljnik Čarli”) dogodio u Parizu u sredu, 7. januara, komentatori su se podelili u nekoliko grupa, kao i obično.
Sa jedne strane su bili oni koji su bez zadrške osuđivali zločin, u kom je 12 ljudi ubijeno zbog „uvrede verskih osećanja”.
Sa druge strane se polarizovalo mnenje žalosno velikog broja raznih relativista i apologeta.
Neću trošiti previše vremena na teoretičare zavere, koji u svemu vide nameštaljku Francuske ili SAD, da bi opravdali neki naredni rat ili već tako nešto. Takvi ljudi imaju dovoljno svojih paranoičnih problema, da bi mogli da shvate da je to što pišu širom Interneta, isto kao kada bi rekli da devojke žele da budu silovane, da bi mogle da silovatelja izvedu na sud i od njega dobiju odštetu, jer su i pre silovanja, samo želele novac.
Neću gubiti vreme ni na niz balkanskih sadista, koji su se, svaki iz svojih razloga, poradovali ovom zločinu. Isti su, koliko god im fokus bio blago pomeren. Isti su, bilo da se raduju jer su stradali Francuzi, „a Francuska je zlikovac iz EU i NATO”, bilo da se raduju jer su muslimani pobili „nevernike”, bilo da se raduju, uz ono „e, tako im i treba kad su primili u svoju zemlju te ludake”.
Posebna vrsta relativista i apologeta su oni koji opravdanje zločina nalaze u „imperijalizmu i kolonijalizmu Zapada”, odnosno, oni koji ubice vide kao nekakve osvetnike za godine francuskog kolonijalizma i za učešće Francuske, kakvo god bilo, u savremenim sukobima u Iraku, Afganistanu, Siriji i drugde.
Samo, ubice nisu došle iz neke od bivših francuskih kolonija. Ubice su rođene i odrasle u Francuskoj, ne zato što su tu njihovi roditelji prisilno dovedeni, već zato što su u Francusku pobegli iz primitivnih sredina, u kojima nije bilo budućnosti ni za njih ni za njihovu decu. Ako isključimo mogućnost da su u pitanju bili potpuno tragični mazohisti, jasno je da su u Francusku došli zbog boljeg života, ne zato što su želeli da im bude gore.
Podaci govore da su dvojica osumnjičenih, Šerif i Said Kuaši (Cherif Kouachi, Said Kouachi), stari 32, odnosno 34 godine, siročad alžirskog porekla, rođeni u Parizu, odrasli u sirotištu u Renu nakon smrti roditelja i potom ponovo naseljeni u Parizu, u 19. arondismanu („arrondissement”, četvrt grada), čuvenom po brojnoj populaciji severnoafričkog porekla.
Dalji uvid nam kazuje da je Šerif od ranije poznat vlastima. Nakon što je odrastao kao sve samo ne uzoran musliman (na Internetu postoje njegovi snimci gde repuje, a prema policijskim podacima konzumirao je i „travu”, pio alkohol i imao predbračne emotivne veze), svoje „prosvetljenje” je doživeo nakon rata u Iraku i snimaka iz Abu Graif zatvora. Tome su doprinele intenzivnije posete lokalnoj džamiji Adava (Addawa) i praćenje učenja radikalnog propovednika, Farida Benjetua (Farid Benyettou). Indoktrinacija je uzela maha u tolikoj meri, da je Šerif 2005. godine, preko Benjetuove mreže, poznate kao „Bute Šomon” (Buttes Chaumont, po pariskom parku u kom su se obučavali), pokušao da se uputi ka Damasku u Siriji, odakle bi bio prebačen u Irak, da bi se pridružio teroristima. Uhapšen je na aerodromu i nakon dugog suđenja i tvrdnji advokata Vensana Olivijea (Vincent Ollivier) da je u pitanju samo zbunjeni mladić koji je tražio „malo akcije”, 2008. godine je osuđen na 3 godine zatvora, zajedno sa Benjetuom i još pet saučesnika. Pušten je odmah, jer mu je kazna smesta prepolovljena, a u pritvoru je već proveo tri godine. Sam Kuaši je pred sudom tvrdio da je želeo da bude uhapšen, jer je hteo da odustane od pohoda, ali se uplašio. U pritvoru je upoznao Đamela Begala (Djamel Beghal), koji je služio desetogodišnju kaznu zbog terorizma, a koji potiče iz zloglasne londonske džamije u Finsberi Parku (Finsbury Park), u kojoj je propovedao vehabija Abu Hamza Al-Masri, podržavalac ideje kalifata i terorističkih akcija al-Kaide. Abu Hamza trenutno čeka presudu u SAD i preti mu doživotna robija za terorizam. Tokom devedesetih je u Bosni ratovao na strani mudžahedina u Armiji BiH, a jedno oko i obe šake je izgubio nakon incidenta sa bombom, u Afganistanu ili Pakistanu. Pozivao je na svojim propovedima vernike da ubijaju „nevernike”, jer „Alah to voli”. 2010. je Šerif ponovo privukao pažnju policije, zbog umešanosti u zaveru da se iz zatvora izvuče jedan od učesnika bombaškog napada u Parizu 1995. godine, Smain Ait Ail Belkačem (Smaïn Aït Ali Belkacem). Proveo je 4 meseca u pritvoru, ali su optužbe potom odbačene. Tada je prvi put spomenut i njegov brat, Said, kao mogući saučesnik, ali on nije procesuiran.
Naredne četiri godine, po svemu sudeći, nisu bili u žiži policijske pažnje, iako su ih američke vlasti stavile na spisak poznatih ili potencijalnih terorista (TIDE) i na spisak osoba kojima je zabranjeno da koriste vazdušni saobraćaj. Šerif je živeo sa suprugom u pariskom predgrađu Ženevijier (Gennevilliers), a susedi ih opisuju kao povučene, gde je supruga uvek bila pod burkom i nikada nije pričala sa muškarcima. Said je 2011. godine putovao u Jemen, a sumnja se da to ima veze sa lokalnom ćelijom al-Kaide. Veruje se da je u Jemenu prošao obuku iz pravljenja bombi. U Francuskoj, živeo je povučenim životom u Remu, sa suprugom i dvoje dece. Supruga je, poput Šerfiove, bila obučena u burku. Nikada nije bio osuđivan i da u danu napada nije zaboravio lična dokumenta u automobilu, kojim su se ubice dovezle i odvezle sa mesta zločina, teško bi bio povezan sa masakrom.
Treći osumnjičeni, osamanestogodišnji Hamid Murad (Hamyd Mourad), takođe rođeni Francuz, sam se predao policiji, nakon što je njegovo ime objavljeno u vestima.
Dakle, kakve veze osumnjičeni imaju sa kolonijalizmom i imperijalizmom Francuske? Nikakve.
Kakve veze imaju sa ratovima SAD u proteklih desetak godina? Nikakve direktne, u smislu da dolaze iz Iraka ili Afganistana.
Da li su napali neku vojnu jedinicu ili zgradu vlade Francuske ili SAD? Ne, nisu. Napali su redakciju satiričnog časopisa i tu ubili desetoro ljudi (od čega petoro starijih od 65 godina), uz dva policajaca na ulici i uz to ranili bar jedanaestoro drugih ljudi, sve vreme uzvikujući na arapskom „Alah je veliki!” (Allahu Akbar).
Razlog nije nikakav imperijalizam i kolonijalizam.
Razlog je islam i njegova septična učenja, koja zahtevaju krv svih onih koji „uvrede” verovanja koja su, u najmanju ruku, vredna prezira.
Kada bi kolonijalizam i imperijalizam mogao da bude razlog za ovakve masakre, postavilo bi se mnoštvo pitanja.
Koliko Indusa se opaše bombama i digne u vazduh svake godine u centru Londona, zbog britanskog kolonijalnog držanja Indije?
Koliko Filipinaca „kalašnjikovima” napada zgrade vlada u Madridu ili Vašingtonu, za godine kolonijalnog statusa?
Koliko Brazilaca baca molotovljeve koktele po Lisabonu, kao osvetu za portugalsku kolonizaciju?
Koliko Surinamaca ostavlja automobile-bombe po Amsterdamu, zbog holandskog imperijalizma?
Koliko Kongoanaca poziva na „sveti rat” protiv Belgije, za decenije kolonijalizma?
Koliko Angolaca, Papuanaca, Vijetnamaca, Kamerunaca ili Jamajčana zahteva da se život u Portugalu, Nizozemskoj, Francuskoj, Nemačkoj ili UK uredi po njihovim lokalnim običajima i zakonima, zbog godina kolonijalne vlasti ovih zemalja?
Na sva ova pitanja, odgovor je isti – Niko, ili bar niko razuman.
Sa druge strane, radikalni muslimani uvek i svugde imaju istu agendu, isti modus operandi.
Tamo gde su izrazita manjina, žale se da im nedostaju ljudska prava, ona ista koja ne postoje u zemljama iz kojih potiču, a u koje ne žele da se vrate ili odu da žive.
Tamo gde ih je više, zahtevaju uvođenje šerijata, iako su šerijat imali u zemljama iz kojih potiču, ili ga mogu imati, ako se u njih vrate.
Tamo gde su većina, ljudskih prava nema.
Zašto je to tako?
Zato što je to islam, religija obmotana ideologijom, i ideologija presvučena u religiju. Zato što je to islam, koji je po svojoj suštini i imperijalistički i kolonijalistički. Zato što je to islam, esencija netolerancije i mržnje prema svemu što je od njega drugačije ili mu se protivi.
Taj isti islam je za samo stotinjak godina, od šatora u sred Arabijske pustinje, došao do Tura, u današnjoj Francuskoj, ostavljajući za sobom krvavi trag nasilja i potčinjavanja.
Taj isti islam je između 1000. (osvajanje Afganistana) i 1525. godine (pad Delhijskog sultanata) smanjio populaciju Indijskog podkontinenta za 80 miliona ljudi. Dok je svetska populacija porasla za 200 miliona ljudi u tih 525 godina, populacija Indije je opala za 80 miliona! Broj pobijenih Indusa je nemoguće proceniti precizno, uzevši u obzir i natalitet, ali je ukupan broj sigurno veći od 150 miliona, samo za tih pet vekova, da bi razlika broja mrtvih i broja rođenih došla na stravičnih 80 miliona. Sami muslimanski vladari su ostavili brojne zapise u kojima se hvale žrtvovanjima i masakriranju Indusa, gde neretko, iz hira, ćefa ili za primer, naređuju ubijanje i po 100’000 ljudi odjednom. Prema ovom užasu, zločini španskih Konkistadora blede i iščezavaju, a Hitler, Staljin i Pol Pot deluju kao puki amateri.
1400 godina muslimanskih upada u Afriku, u potrazi za robovima, ostavilo je iza sebe računicu od oko 110 miliona mrtvih, što usled borbe sa lokalnim stanovništvom, koje nije baš žudelo za odlaskom u ropstvo, što zbog bednih uslova transporta, kada je do 80% onih zarobljenih umiralo.
Broj masovno ubijenih budista u Tajlandu i u Maleziji, između XIV i XVII stoleća, ostaje takođe nepoznat. Budisti, učeni mirnom, fatalističkom prihvatanju sudbine, bukvalno su slani na klanje od ruku poklonika ubilačkog Muhamedovog kulta. Dok su počeli da pružaju kakav-takav otpor, već je bilo kasno, ubilačka mašinerija islama ih je već gotovo istrebila ili odaslala u roblje širom narastajućeg islamskog sveta.
Između 1530 i 1780. godine, berberski pirati su oteli oko 1’250’000 hrišćana i odveli ih u roblje. Njihove sudbine? Ko zna, ali teško da su svi stigli do odredišta ili preživeli uslove svog ropstva.
Ne zaboravimo i 1,5 milion masakriranih Jermena, od strane Turaka u aprilu 1915. godine.
Tačan broj, koji se svakako meri milionima, decenijskih sukoba u Sudanu, nepoznat je.
Koliko je žrtava bilo u svim desetinama hiljada terorističkih napada raznih islamističkih, džihadističkih i drugih fanatičnih muslimanskih terorističkih grupa u poslednjih stotinjak godina, širom naše planete, nemoguće je reći.
Broj žrtava Islamske države na prostoru Sirije i Iraka, nemoguće je takođe proceniti, a statističari, ne bez doze morbidnosti, primećuju da broj ubijenih raste brže nego što su oni u stanju da prebroje.
Da li je svet nešto naučio?
Nisam siguran.
Svetska štampa, uz mali broj izuzetaka, nastavila je sa kvazi-liberalnim opravdavanjem zločina. Za samo par dana, bezbroj puta je izgovoreno ono uobičajeno, „To nisu pravi muslimani”, dok je ne mali broj onih koji se svrstava u tzv. „ALI idiote”, koji će vam, bez i da trepnu, reći nešto poput „Da, užasan je to zločin, ALI zašto su ih provocirali karikaturama?”
Taj užasni relativizam i eufemizacija jednog gnusnog, brutalnog i verski motivisanog masakra, čini nedužne žrtve jednog ludila, izazivačima, provokatorima, krivcima. Ubice će tako postati pravednici, što za veliki broj muslimana širom sveta već i jesu, a novinari i crtači će postati siledžije koje su bukvalno tražile ono što su dobili.
Za to vreme, islamisti planiraju neki novi napad, u džamijama širom Evrope, zaštićeni imami propovedaju džihad protiv „nevernika”, šerijatske patrole ordiniraju Londonom, a u Skandinaviji silovanja koja čine muslimani nad nemuslimankama svakodnevno uvećavaju bolesnu statistiku.
Uprkos tome što je islam, za razliku od većine drugih, a svakako za razliku od judaizma i hrišćanstva, religija i ideologija kojoj nije potrebno mnogo tumačenja, niti postoji mnogo toga što se može podvesti pod metaforu, alegoriju i hiperbolu, zanemaruje se, svesno i namerno, ta direktnost i predvidivost islama.
Zanemaruje se trag koji islam ostavlja iza sebe već 1400 godina.
Taj trag nije sakriven, već je brutalno očigledan, poput staze koja blješti crvenom bojom, bojom krvi ubijenih u ime islama i uz koju stoji niz zvučnika iz kojih stalno dopire isti poklič, „Alah je veliki! Smrt nevernicima!”
Sloboda nije sloboda, ako se ljudska prava pokoravaju verskim hirovima, ili ludilima izvan svakog razuma.
Biti liberalan ne znači odobravati i pomagati relativizaciju užasnih, necivilizacijskih i nehumanih učenja, namenjenih unižavanju svega ljudskog.
Biti tolerantan ne znači zamagliti karikature koje „vređaju verska osećanja”, već podržati slobodu misli, humor, ironiju i sarkazam, kao inteligentne forme kritike budalaština koje unižavaju ili uništavaju živote miliona ljudi.
Pod šerijatom danas živi 400 miliona ljudi u državama u kojima je to zvanični državni zakon, njih još 126 miliona živi u državama u kojima je šerijat deo državnog zakona i još oko 700 miliona ljudi živi u zemljama i kojima se šerijat primenjuje u slučajevima tzv. „porodičnog prava”, odnosno venčanja, razvoda, nasledstva i starateljstva nad decom.
Dake, preko 1’200’000’000 ljudi je direktna žrtva brutalnog zakonopravila koje svako „svetogrđe” kažnjava batinama, unakazivanjem ili smrću, nastalog u Arabijskoj pustinji, sa tendencijom uvećanja tog broja, do potpune svetske dominacije.
Tolerancija nije potčinjavanje razuma verskoj dogmi, već podsticanje razuma da se izbori sa njom.
Islam i njegov privezak, šerijat, odgovorni su za zločin u Parizu.
Ako se nešto ne učini, ti zločini će se ponavljati, a islamisti jačati sve više.
U budućnosti, čekaju nas, kako deluje, samo dve mogućnosti – ili će svi biti ateisti, jer će uvideti besmisao, nelogičnost i štetnost religije i odbaciti ih u potpunosti, okrenuti humanizmu, ili će svi biti muslimani, jer ništa drugo neće biti dopušteno.
Crvena i plava pilula su pred čovečanstvom, a samo jedan odabir je razuman.
Mislite o tome dok sledeći put vagate da li je smeh dozovoljen ili uvredljiv.
Poneka misao 
reci ti meni ,jesi li imao nekad muslimana prijatelja?
Pitanje je zanimljivo. Imam prijatelje koji se izjašnjavaju kao muslimani, pa bi odgovor mogao da bude “da”. Međutim, oni ne prate doslovno sva učenja islama (jer mi onda, između ostalog, ne bi bili prijatelji, kao “neverniku”), pa je odgovor “ne”.
I ne, svakako neću voditi diskusiju o tome da u Parizu nisu bili “pravi muslimani”, ili bilo šta u vezi sa “No true Scotsman” (ili kakvom drugom) logičkom greškom.
Hoćemo li voditi raspravu jesu li srpski ratni zločinci pravi Srbi? Ili ustaše pravi Hrvati? Kamo sreće da 1,5 milijarde muslimana ne razmišlja tako primitivno, generalizirajući većinu na osnovi manjine.
Nećemo voditi nikakvu raspravu. Ne praktikujem raspravljanje sa idiotima koji se bave “judeofašizmom”. Mada, moram se složiti u jednom – kamo sreće da 1,5 milijardi muslimana nisu primitivci. Eh da, kamo sreće…
Kao i uvek sama srz problema. Hvala za odlican tekst!
Kuran kao i Sveto pismo ne odobrava ovo sto se dogodilo i dogadja u svijetu. Smiješno je pljuvati po islamu i sve muslimane bacati u isti koš.
Naravno da odobrava, a da ste čitali Kuran, to biste i znali.
Da Vam pomognem:
„Mi vas odbacujemo. Neprijateljstvo i mržnja među nama je nastanjena, sem ako ne verujete jedino u Alaha“ (60:5)
„Nevernici su drvo za potpalu u paklu“ (72:15)
„Oni koji ne vjeruju (u islam i proroka) oni su najgora stvorenja“ (Kuran 98:6).
„Nije na verovesniku da drži zatvorenike rata i oslobađa ih za otkup dok ne počini veliki pokolj među neprijateljima. Vi želite blaga ovoga sveta (tj. novac od otkupa) ali Alah vam želi raj“.
„Neka vjernici ne uzimaju za prijatelje nevjernike kad ima vjernika; a onoga ko to čini – Alah neće štititi.“ (3:28)
„O vjernici, ne uzimajte za zaštitnike jevreje i kršćane! Oni su sami sebi zaštitnici! A njihov je onaj među vama koji ih za zaštitnike prihvati; Alah uistinu neće ukazati na Pravi put ljudima koji sami sebi nepravdu čine.“ (5:51)
„Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako učinite! Da Alah hoće, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomoću drugih. On neće poništiti djela onih koji na Alahovu putu poginu“ (47:4)
„Naređeno mi je da se borim s ljudima sve dok oni ne kažu ‘Niko se, sem Alaha, ne sme obožavati“. (Ovo kaže Muhamed u haditu, drugom svetu spisu islama)
„Nikako ne smatraj mrtvima one koji su na Alahovu putu izginuli! Ne, oni su živi i u obilju su kod Gospodara svoga“ (3:169)
„Vjernici koji se ne bore – osim onih koji su za borbu nesposobni – nisu jednaki onima koji se na Alahovu putu bore imecima svojim i životima svojim. One koji se budu borili ulažući imetke svoje i živote svoje Alah će odlikovati čitavim stepenom nad onima koji se ne budu borili, i On svima obećava lijepu nagradu. Alah će borcima, a ne onima koji se ne bore, dati veliku nagradu“ (4:95).
Ovaj poslednji stih potpuno obesmišljava tumačenje da je džihad nekakva duhovna borba. Uzgred, oko 250 ajeta od ukupno 6.235 odnosi se na džihad.
Svaka čast na tekstu!
Na kraju ste napisali da će u tom slučaju se svi okrenuti protiv religije i postati ateisti? Kao da je nemoguće biti nereligiozni vernik u Boga (deista)
Nije nemoguće, samo je takođe iracionalno. Inače, formalno je i deista ateista, zar ne? Ako nije teista, može biti samo šta? A-teista (ne-teista).
Međutim, nije mi to bila željena poenta, već re ukazivanje na dva kraja spektra (ne)verovanja, gde sa jedne strane vidim moguću budućnost oslobođenu stega ma kakvog iracionalnog verovanja, a sa druge potčinjavanje najagresivnijoj formi religije/ideologije, islamu.
Pa i ateista i aateista takođe haha.Potpuno mi je jasan štetan uticaj religije kroz istoriju,ali takođe postoje ljudi kojima religija pomaže da budu bolji i plemenitiji,iako su možda oni za vas slabići kojima je potrebna religija da bi bili čestiti,ne treba odma govoriti da religiju treba zabraniti jer je zlo,samo zbog ovih bolesnih akenonoeta.Takođe,iako je za vas bilo kakva vera u Boga iracionalna i glupa,neki su ipak koristeći nauku i razum opet došli do Boga,koliko god to vama izgledalo čudno.
Nisam nigde rekao da religiju treba zabraniti, već da očekujem da će sama nestati. Inače, što se islama tiče, da, zabranio bih nešto tako štetno. Znate, nacizam je takođ proskribovan, tako da nije ništa strašno zabraniti nešto tako štetno.
Niko nije korišćenjem nauke došao do boga, jer korišćenjem nauke dolazite do naučnih saznanja, a bog (bilo koji od njih oko 100’000) je samo deo imaginacije i iracionalnog u ljudskom biću, a nikako deo nauke. To što su neki naučnici bili, ili neki jesu i vernici, nema nikakve veze sa “korišćenjem nauke i razuma da bi se došlo do boga”. Nauka kao takva, ne bavi se postojanjem boga, da bi se njenim korišćenjem izvlačili takvi zaključci. Nauka boga ostavlja dogmatama, kojima bi korišćenje naučnog metoda samo štetilo u veri.
Čestitam Markoek, upravo si dokazao da se ne razlikuješ od najgorih vahabitskih fundamentalista koji zabranjuju druge religije u Saudijskoj Arabiji. Takvo nešto nikome među 1,5 milijardi muslimana van te zadrte proameričke vukojebine nije palo na pamet, na znanje i ravnanje. Ironično je da se pozivaš na nauku i njene metode kad ti je gornji tekst nevjerojatno šarlatanski i stupidan, od faktografskih pogrešaka (viktimizacija indijskih ultranacionalista, izjednačavanje sekularnih turskih nacionalista s islamom, izbjegavanje podataka mirnog religijskog suživota neviđenog na Zapadu, itd.) do tragikomičnih zaključaka. Napad na redakciju izveli su isti oni koje je Francuska sponzorirala u Siriji, znači – terorizam se vraća kući.
Viktimizacija indijskih ultranacionalista? kojih, onih koje su muslimani pobili između 1000. i 1525. godine, ili onih koji se dižu u vazduh u Londonu? Pošto nisam uveren da imaš kapaciteta da razlučiš sarkazam od istine, da pomognem – prethodna rečenica je sarkazam. Mada, šta očekivati od morona koji ima blog “judeofašizam”… tragično.
Možda je to za vas pseudonauka,ali takvih primera ipak ima.Postoje misterije koje su za nauku enigma,kao što su poreklo života i njegova kompleksnost, savršen intenzitet 4 sila koje postoje u prirodi i tome slično.Nauka se trudi da odgonetne ove stvari i to je za svaku pohvalu.Postoje zakoni po kojem funkcioniše život i svemir,a po meni ako postoje zakoni ,to ukazuje i na zakonodavca.Naravno da mogu da razumem ateiste koji kažu da postulirati odmah na nekog inteligentnog kreatora nas ograničava i sprečava da dalje saznajemo,jer će nauka još napredovati i ove stvari više neće biti nepoznanica.
Nema takvih primera, pošto je naučni metod jasan, a eventualni “dokaz boga”, apsolutno ne zadovoljava prosta pravila ove univerzalne metode. Poreklo života, sve i da jeste enigma za nauku, odgovor ne mora biti bog. Poreklom života se bavi Teorija evolucije, kao i abiogeneza. Poznati su preduslovi nastanka života, a još je Jurej-Milerov eksperiment pokazao put da se i u laboratorijskim uslovima simuliraju uslovi nastanka života. Ne postoji “savršen intenzitet” 4 sile koje postoje u prirodi, već se intenzitet, pravac i smer tih fundamentalnih interakcija menja u skladu sa zakonima fizike. Tkođe, zabluda je i tvrdnja da je univerzum u savršenom skladu ili kakvoj idealnoj ravnoteži. Nije, univerzumom vladaju zakoni fizike, a stohastičnost određenih dešavanja, premda su i ta dešavanja naravno podložna istim zakonima, relativizuje svaku tvrdnju o idealnosti.
Takođe, argumentacija “po meni” je u startu pogrešna, jer učitava subjektivno mišljenje, tamo gde mu nije mesto.
Da bih Vam pomogao, preporučujem sjajni a opet dovoljno kratki i lako razumljivi dokumentarac, koji će Vam, nadam se, objasniti svu iracionalnost učitavanja kreatora u zakone fizike i sam nastanak univerzuma. U pitanju je dokumentarac “Curiosity with Stephen Hawking”.
Tvrdnje o tvorcu (iako je vrlo upitno zašto biste se odlučili za judeo-hrišćansku verziju, a ne za Amaterasua, Manitua ili neko drugo božanstvo), spadaju danas u tzv. “God of the gaps” grešku, koja sama po sebi, postaje sve tanja i besmislenija poštapalica onih koji ili ne mogu, ili ne žele da razumeju zakone prirode.
Da kažem da je vrednost tih interakcija i odnos između eto jake atomske i elektromagnetne baš tačno određen kako bi na nebu imali zvezde i nebo i sl.Recimo snaga veze između protona i neutrona u jezgru je zaista kao da je pažljivo dizajnirana jer se protoni i neutroni održavaju baš na tačnoj udaljenosti.Znam za Milerov eksperiment i zaista mogu samo da ih pohvalim jer tragaju za odgovorima prirodnog porekla.Međutim moram da kažem da monomere koje je dobio nisu imali nekog smisla.To je problematično jer je stvorio i desne i leve oblike aminokiselina recimo.Znamo da su u živim organizmima sve levo orijentisane,a saharidi svi desno,a kada bi pokušali da spojimo samo leve kako bi dobili vezu kojom bi se dobio protein,bojim se ne bi uspeli jer bi se prebacili u desne izomere.Izuzetno poštovanje imam prema Hokingu i čak mu se divim,pa ću pogledati i taj dokumentarac.Inače moram da kažem da moj Bog nije ni Jahve ni Allah ,moj Bog je onaj kojeg spoznajem tokom meditacija i osećam da se povezujem sa njim,koliko god to vama čudno zvučalo.Otvoren sam za svaku diskusiju i kao neko ko je liberalan žestoko sam protiv bilo kakve diskriminacije i ekstremizma,koji je na žalost prisutan među religijama.Nisam od onih likova koji veruju da im nekakvi demoni napadaju štampač i tome slično.Takođe hteo bih da pitam da li ste ikada pomislili koliko ima zvezda? Ima ih jako puno,pa mi je takođe malo čudno da je uopšte bilo vremena za tih 15 milijardi godina da nastanu sve te zvezde,čak i da je svake godine nastajalo i po nekoliko miliona.
Vrednost tih interakcija se menja, ali mi je jasno da se savršeno ne razumemo, te da ne možete da razumete da su pomenute četiri fundamentalne interakcije determinisane obrascima, u koje se unose određeni parametri/vrednosti i odakle se posle dobija određena vrednost. Formule su iste, vrednosti ne.
Nemamo zvezde na nebu, već su zvezde deo univerzuma, ili uže, galaksija. Zemlja nije središte univerzuma. Snaga veze između protona i neutroba je rezultat fizičkih zakonitosti i nije dizajnirana. Nakon Velikog praska, tokom elektroslabe epohe, elektroslaba sila se odvojila od jake sile. To je jednostavno to, a rastojanje protona i neutrona nije konstanta, već se razlikuje od elementa do elementa.
Jurej-Milerov eksperiment nije dao konačne odgovore, ali je ukazao na to da će biti sasvim mogućno u laboratorijskim uslovima dokazati abiogenezu.
NIje mi uopšte čudno to da imate impresiju povezivanja sa ličnim bogom tokom meditacije, a uveren sam da bi taj utisak bio još jači uz dejstvo, recimo, meskalina.
Što se zvezda tiče, greška je posmatrati njihov nastanak linearno, već je nastanak paralelan, odnosno, u istom trenutku, nastaje ih veći broj, a ne jedna po jedna. Slično kao sa ljudima, gde se u svakom trenutku rađa određeni broj beba širom sveta, a ne jedna po jedna. 15 milijardi godina je mnogo vremena, a za neprekidno i sve brže šireći prostor, nastanak nekoliko miliona zvezda svake godine nije ništa.
Negde sam video podatak da bi svake sekunde od velikog praska moralo nastajati oko 32 000 zvezda,da je svemir star i 20 milijardi godina.Sad,malo je čudno da ih toliko nastane u sekundi a da to nije delo neke super inteligentne intervencije.Sve što sam hteo reći je da je intenzitet sile takav da se oni uvek održavaju na tačnoj udaljenosti ,nema sudaranja recimo nigde.Kad je nauka u pitanju,ne sme se ničija tvrdnja ignorisati bez analize,ne sme se prejudicirati i biti dogmatičan i time se ja vodim ,a verujem i vi i drugi razumni ljudi.
Kalkulacija je pogrešna, zato što podrazumeva linearnost, a univerzum raste eksponencijalno. Trenutno vidljivi (dakle ne i konačni) svemir, posmatrano sa Zemlje, ima poluprečnik od 46 milijardi svetlosnih godina (4×10 na 83 litara) i raste, stalno. Nastajanje sve većeg broja zvezda je realnost u sve većem dostupnom prostoru.
Plastično gledano, zamislite da stvarima punite kuću koja stalno raste. To znači da imate sve više prostora za sve više stvari, eksponencijalno. 32’000 zvezda i nije preveliki broj u tom kontekstu, mada, neke procene govore i o 145’000 zvezda u sekundi, iako ponavljam, ne može se rast svemira posmatrati linearno. Svemir raste sve brže i brže, eksponencijalno.
Kada je nauka u pitanju, ignorišu se apsolutno sve tvrdnje koje nisu potkrepljene dokazima. Prejudiciranje, kao posledica analize fizičko-matematičkih modela, savršeno je prihvatljivo. Prejudiciranje, mimo naučne metode i koncepta fizičko-matematičkoh modela, sve zadržava na nivou hipoteze i naučno je ništavno. ja se vodim time da sve što potiče iz naučne metode, mogu da razmatram, dok tvrdnje koje potiču iz ličnog utiska ili onog famoznog “osećaja”, ostavljam u domenu hipotetičkog i naučno ništavnog.
To što između protona i neutrona nema sudaranja je rezultat pomenute interakcije, ali to ne ukazuje ni na šta božansko. Zakoni fizike su zaista sjajni i precizni, ali ih ne treba mistifikovati.
Samo mi je čudno da se eto od helijuma i vodonika odmah u prvoj sekundi posle velikog praska pojavilo recimo 100 000 zvezda.Eto to je sve što sam hteo da napišem i nema potrebe da se više prepucavamo.Veliki pozdrav.
Prva zvezda se pojavila nekih 400 miliona godina nakon Velikog praska, zato sam i napisao da je pogrešno rast i evoluciju univerzuma posmatrati linearno.
Tekst je odličan i jasan.A moram nesto da pitam,a ubedjen sam da ateisticki odgovor na to pitanje ne postoji.Kako je Dejvid Koperfild preleteo veliki kanjon Kolorado? Da bi dokazao da ga nikakva zica ne drzi za helikopter,prosao je kroz 3 prstenova u toku leta.Postoji mnogo madjionicarskih ”trikova” koji nisu objasnjeni,a ja ih ni ne zovem trikovi,jer mislim da su u pitanju polu vanzemaljci koji imaju carobne moci koje su dobili od nekog bozanstva.
Vidiš, mogao bih da ti odgovorim, ali je to nepotrebno, pošto troluješ jako loše. Takođe, ne razumeš, uveren sam, koncept IP adrese, koji ću ti demonstrirati ne jednostavnom primeru, koji ćeš možda shvatiti. Čak i kada koristiš drugi gmail nalog, a pišeš sa iste IP adrese, to se vidi.
Razmišljaj o toj vanzemaljskoj pojavi. Imaš jedva 18 godina, pa i ne čudi tako patetično trolovanje. Mali trol sa IP adrese 109.92.112.218
Svaka čast!
Jedan od najboljih, ako ne i najbolji tekst napisan na BHS-u o ludilu koje je zadesilo Pariz i Francusku, a i šire Zevsa mi.
Idiotom ili moronom nazivaj svog oca.
Vidiš, to je taj sumanuti dogmatizam, nastao iz katastrofalnog neznanja. Idiotom i moronom nazivam onoga ko to jeste, tebe, a ne nekoga koga bi ti želeo.
Ako bih mogao da ptam nešto ovde,pošto ne znam gde bi drugde mogao.Da li vi proveravate ono što kažu ili napišu Dokins,Kraus ili Hoking,pa onda to poredite sa argumentima ljudi koji imaju drugačije stavove?
Ono što Dokins, Kraus, Hoking ili bilo ko drugi kaže i napiše, a zasnovano je na naučnoj metodi, predstavlja argument. Ako neko ima drugačiji stav od onoga što je zaključeno korišćenjem naučne metode, onda to nije argument za ozbiljnu diskusiju.
Naišao sam na jedan sajt gde opovrgavaju argumente njihove,Krausovu knjigu “Univerzum ni iz čega” i Hokingov dokumentarac- Curiosity did god create the universe.
Verujem. Postoje i sajtovi na kojima se tvrdi da je Zemlja ravna ploča, ali kao što rekoh, ono što se ne zasniva na naučnoj metodi ne može da nastupa sa snagom argumenta onda kada pokušava da obori argumente nastale upravo korišćenjem naučne metode. Kada naiđeš na naučni rad koji opovrgava nečije naučne argumente, slobodno ga isprati.