Pravednici među narodima

CF2JWN SCHINDLER'S LIST (1993) OLIWIA DABROWSKA STEVEN SPIELBERG (DIR) 025 MOVIESTORE COLLECTION LTD

„Devojčica u crvenom“

Sinoć sam, po ko zna koji put, gledao „Šindlerovu listu“.

Zanemariću svu virtuoznu rediteljsku veštinu Stivena Spilberga i to kako on može sitnim detaljima da temu naglasi. Zanemariću tu malenu igru boja i nijansi, tonova i ambijenta, koji postaju neverovatno važni deo svake od scena. Zanemariću i sav raskošni talenat i vrhunsku glumu Lijama Nisona, Bena Kingslija i Ralfa Fajnsa.

Priča o Šindleru, uz koliko god detalja i ličnih momenata samog reditelja i njegovog scenariste da je predstavljena, tačna je. Oskar Šindler je bio češki Nemac, špijun Abvera, industrijalac i čovek koji je godinama koristio robovsku radnu snagu logoraša, mahom Jevreja. A onda je postao čovek koji je spasio, veruje se, oko 1’200 tih istih Jevreja, neminovne užasne smrti pred streljačkim vodom ili u gasnoj komori.

Doživeo je transformaciju dostojnu evolutivnog skoka bez presedana. Reskirao je sopstveni život spašavajući živote onih koji su smatrani nižim od najnižeg ljudskog bića u nacističkoj Nemačkoj. Svoje kompletno bogatstvo, veće od onoga što čovek može potrošiti za jedan život, on je utrošio na spašavanje čitavih jevrejskih porodica. Do bukvalno poslednjeg dana rata, čupao ih je iz kandži smrti. Od izrabljivača, saučesnika u zločinu i hedoniste koji je uživao u plodovima zlostavljanja drugih ljudi, postao je čovek, u najvećem smislu te reči.

Nakon rata, nijedan poslovni poduhvat mu nije polazio za rukom i u suštini, do kraja života je živeo od novca koji je dobijao od porodica onih koje je spasio tokom rata, tj. od „Šindlerovih Jevreja“ (Schindlerjuden).

1962. je proglašen jednim od Pravednika među narodima.

Kada je 1974. umro, njegovo telo je preneseno i sahranjeno na Sionskoj gori u Jerusalimu. Jedini je član Nacističke partije koji je doživeo takvu počast.

Postoji više scena u filmu koje prosto nateraju suze na oči. I ne mislim da sam zbog tihe suze slab, već samo da sam čovek. Jednostavno, nije moguće biti potpuno miran i hladan pred ljudskom sudbinom, koja je surova, hladna, čudovišna. Nemoguće je sa mirom gledati promenu čoveka iz simbola zlikovačkog sistema, pa do simbola onoga što čovek može, a mislim i treba da bude.

A onda se zapitam, može li se u današnjem svetu dogoditi slučaj nekog novog Šindlera? Koliku žrtvu su ljudi spremni da podnesu zarad mnoštva drugih ljudi?

I nisam siguran. Ne samo zbog iskustva ratova u bivšoj Jugoslaviji, gde su postojali zaista i glasovi protiv mržnje i nasilja, ali nikada sa takve pozicije moći i ugleda kakav je Šindler imao u Nemačkoj. Ne samo zbog današnjeg sveta, u kome se aktivnosti kalkulišu zavisno od broja kamera koje to mogu uhvatiti i broja reportera koji će o tome pisati romansirane priče.

Ljudi su se iskvarili. Postali su samodovoljni, sebični i ograničeni, na tako mnogo načina. Čitav svet se okrenuo nekoj bizarnoj varijanti hedonizma, sujete i sebičluka, koji postaju model opšteg ponašanja.

Pravednici među narodima, među svim narodima i prema svim drugim narodima, kao da su ostali u nekoj prošlosti, ne tako dalekoj po godinama, ali predalekoj po moralu, časti i ljudskosti.

Živimo u gadnim vremenima, u kojima će za ne još tako mnogo vremena, delovati da su filmovi poput „Šindlerove liste“ tek fantazija, ne toliko epska, koliko samo fantazija.

A to je tužno, jer ovako ili onako, okreni ili obrni, na kraju će ljudi imati samo jedni druge, samo druge ljude, onda kada postane tako savršeno nebitno to da li je neko sebi ili drugome dao kakvu plemensku odrednicu.

Jednom ćemo ponovo biti jedni drugima samo ljudi, ako uspemo da se setimo kako se biva čovekom.

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

One Response to Pravednici među narodima

  1. aleksandranm says:

    mislim,verujem,nadam se da ima čoveka.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s