Život, sloboda i potraga za srećom

Sreca

Kada u toku ljudskih događaja, postane neophodno da jedni ljudi raskinu političke veze koje su ih spajale sa drugim ljudima i da preuzmu među moćima zemlje, odvojeno i jednako stanje koje im daruju Zakoni Prirode i Bog Prirode, pristojno poštovanje stavova čovečanstva nalaže da obznane razloge koji su ih naveli na razdvajanje.

Ove istine smatramo očiglednima same po sebi – to da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je njihov Tvorac obdario određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i potraga za srećom. To da su radi obezbeđenja ovih prava, vlade ustanovljene među ljudima, tako da njihove pravedne moći proističu iz saglasja onih kojima vladaju. To da kada god neki oblik vlasti postane štetan po te ciljeve, pravo je naroda da ga promeni ili ukine, te da uspostavi novu vlast, čiji temelji imaju ležati na takvim principima, a uređenje njene moći na takvom obliku, da će uz najveću verovatnoću osigurati bezbednost i sreću naroda.

Gornji citat je prevod početnih redova jednog od najpoznatijih tekstova na kojima se u značajnoj meri temelji savremena zapadna civilizacija i ono što danas nazivamo demokratijom – Deklaracije nezavisnosti.

I premda sa punim pravom, možemo diskutovati o tome koliko je u praksi samih Sjedinjenih Američkih Država, ali i ostatka zapadnog sveta, zaživelo suštine ovih jednostavnih pravila, činjenica je da ona oslikavaju osnovne težnje bezmalo svakog čoveka na našoj planeti. Bez razlike, svi mi želimo bezbednost po svoj život, očuvanje svoje slobode i mogućnost da tragamo i uz malo sreće i dosta pameti i nađemo sopstvenu sreću.

Štaviše, tada kada je ovaj tekst nastao, pre više od 240 godina, bio je toliko radikalno drugačiji od suštine državotvornosti u najvećem delu sveta, da je sa jedne strane izazvao zgražavanje i užasnutost starih aristokratskih elita, dok je sa druge strane probudio do tada nedovoljno artikulisana osećanja običnih, takozvanih malih ljudi sa obe strane Atlantika. Nešto više od decenije nakon Američke revolucije, izbila je Francuska revolucija, koja je na tako mnogo načina, zauvek izmenila Stari svet. Cvetajuće ideje Prosvetiteljstva, u umetnosti, filozofiji, nauci, ali i u državnoj upravi i raskidanju starih privilegija klera i plemstva, proširile su se kao plamen po Evropi, dotakavši, makar i ovlaš i sa zakašnjenjem Srbiju. Kneževi Aleksandar Karađorđević i Mihailo Obrenović, bili su najbolji primeri naših prosvećenih apsolutista, koji su do tada učmalu, zaostalu kneževinu na Balkanu, okrenuli savremenim industrijskim i civilizacijskim tokovima.

Točak istorije, pokrenut romantičarskim težnjama za oslobođenje od Turaka i potom za ujedinjenjem nacionalnog korpusa, sakupljao je na svom putu ne samo ratnike i državnike, već i naučnike, filozofe, inženjere, lekare. Ne uvek lako i ne bez otpora patrijarhalne sredine, Srbija je zauzimala mesto mlade, ali prosperitetne savremene evropske države. Česti ratovi nisu pokolebali tu potrebu za novim i boljim, a priliv novih ideja, znanja i stručnjaka bio je stalan. Česi, Austrijanci, Srbi iz Austrougarske, Lužički Srbi, pa i Francuzi, Englezi, Rusi i Nemci, dolazili su u mladu kneževinu, potom i kraljevinu i donosili sa sobom nova znanja i nove bisere industrijskog i naučnog napretka. Od Dositejeve Velike škole i krompira, preko Františeka Zaha i braće Šturm, sve do čitave plejade naših ljudi iškolovanih o trošku države po francuskim i nemačkim školama i do talasa vojvođanskih i krajiških Srba, koji su pohitali da pomognu Srbiji da naraste i u dubinu, ne samo širenjem međa.

Život, sloboda i potraga za srećom, postali su tako svakodnevica i ljudi u Srbiji, premda je predstojalo još mnogo borbe za ostvarivanje univerzalnih prava, jednakosti polova i savremenih ljudskih prava. Oni koji su trebali biti nosioci promena, često su i sami bili žrtve primitivnog i nazadnog razmišljanja i nesposobnosti da se otrgnu iz uvreženih obrazaca misli. Mnogo toga je i dalje bilo na  „valja se” i „ne valja se”, a dominanto muški svet, sporo i uz mnogo gunđanja i frktanja, menjao se u svet jednakih.

Država je narastala, vođeni su ratovi, menjalo se državno uređenje. Balkanski ratovi, pa Prvi svetski i svega dvadesetak godina potom, Drugi svetski rat. Od Kraljevine Srbije, preko Kraljevine SHS i Jugoslavije, do Demokratske Federativne Jugoslavije, FNRJ i napokon SFRJ. Nakon Drugog svetskog rata, sa promenom društvenog uređenja, promenili su se i brojni društveni odnosi. Ono što prethodne decenije nisu uspele da izmene, veću emancipaciju žena, duže obavezno školovanje i besplatno visoko školstvo, doneli su jugoslovenski komunisti. Uz niz nedostataka tog društva, bremenitog neprekidnom potrebom da se obavlja „klasna borba” i traga za neprijateljima samoupravnog socijalizma, neke pozitivne tekovine tog vremena ostaju upisane zlatnim slovima.

Devedesete i posebno poslednjih nekoliko godina, kao da su okrenule sat unazad, u fizičkom i u mentalnom smislu. Urušeni sistem vrednosti, lažni i pogrešni uzori, razigravanje onih najgorih, simboli su jednog sistemskog propadanja. Život je postao jeftin, sloboda samo uslovna, a potraga za srećom je zamenjena beskonačnim redovima ispred prodavnica u vremenu hiperinflacije, ili pregledanjem oglasa za posao u inostranstvu poslednjih godina.

Jeziva kombinacija ratova u nizu i galopirajuće bede, devedesetih su život učinile kusurom stvarnosti i otaljavanjem muke. Mafijaški obračuni, bombe, kolateralno pobijeni prolaznici, postali su deo, ne crne hronike, već rubrike „Svakodnevica”. Taman je delovalo da se ludilo raščistilo iz naših života i taman smo počeli iznova da dišemo punim plućima, gurnuti smo u robovlasnički rad, život kao puki opseg radno sposobnih godina i nešto lepo što se dešava na filmu i nekim drugim ljudima, između našeg čeprkanja po kanti sa natpisom „AKCIJA!” u lokalnoj prodavnici.

Sloboda, tih devedesetih omeđena redovima za vize i izlaznim taksama, manjkom benzina i švercerskim turama do Segedina, kao da je zablistala ponovo, otvorenim i sunčanim nebom na prelazu milenijuma. I taman smo se zaleteli da sakupljamo tu slobodu i rasipamo je svud oko sebe, sirmoaštvo i beda su ponovo zakucali na naša vrata, a iz novina i sa TV ekrana su počele u lice da nam se keze spodobe nakaznih karaktera, da nas uvere da je naša sloboda samo onolika koliko su oni spremni da nam velikodušno daju. A daju mrvice, uslovljene pokornošću, gubitkom ličnosti i prodajom dostojanstva. Sloboda pojedinca i sloboda celog naroda, počeli su da se mere tankom najlon kesom u koju nekakvi aktivisti stave litar ulja i kilo brašna, kao cenu naše budućnosti. Sloboda izbora, postala je merena „jednom crvenom” ili samo pretnjom onim šta će se desiti ako je ne trampimo za somnambulije psihotičnog lika sa izveštačenim, neprirodnim osmehom na plakatima kojima je zagadio svaki kutak.

Potraga za srećom, postala je samo lutrija, brojana lozovima, prečeprkanim kontejnerima, nekom akcijom u supermarketu ili otkidanjem sopstvenog obraza i časti i bednom trampom za partijsku knjižicu i uhlebljenje na kakvoj budžetskoj liniji. Potraga za srećom je ponovo, kao i početkom devedesetih, postala i red ispred ambasada i konzulata, pretraga oglasa za posao i brušenje radnih biografija i propratnih pisama brusnim kamenom opervaženim nadama i molbama.

Iste nakaze i pajaci koji su nam devedesetih krojili sudbinu, prigodno i pogodno uljuljkani u svoje otete privilegije, vratili su se i sada, da nam mutirani decenijama iskustva života bez kičme, morala i principa, pokažu da će biti po njihovom, do poslednjeg čoveka među nama. Svaki put kada zinu, kao da to čine samo da bi nam ponovo pljunuli u lice, onako gnojno, anginozno, trulo i septično. Mrze nas, jer smo jednom bili hrabri da ih smenimo i podsmevaju nam se, jer smo jednom bili dovoljno glupi da ih ne procesuiramo, lustriramo i zauvek sklonimo iz javnog života. Zadrigli od otuđenih stanova, kuća, firmi i snova, vratili su se da nam se osvete za svoje godine van vlasti, nesposobni da se ostvare u bilo čemu drugom. Zadnjica raširenih u skupštinskim klupama i foteljama kabineta, bez dana radnog staža izvan budžetskih sinekura, tu su da oglođu ostatke mesa sa kostiju naroda koji ih trpi na svojim leđima.

Danas, kada su oni ponovo gospodari naših života, tamničari naše slobode i graditelji zidova i ograda od bodiljikave žice na našem putu ka sreći, nemam sumnje ni ko je odgovoran ni ko ima rešenje za lečenje tog mučnog kancera.

Oni nisu, osim moralno, krivi za to što su tako prokleto uspešni u stajanju na našim glavama u septičkoj jami. Ne, oni su samo iskoristili našu narav i manjak samopoštovanja. Našli pa zašli, kako narod kaže. Narod, poznat po svom inatu prema svemu naprednom i dobrom i po pokornom, ulizivačkom i sramotnom savijanju kičme pred lažnim autoritetima, proisteklim iz naše slabosti.

U nama, u narodu, ključ je i njihovog uspona na vlast, gaženjem preko leševa i preko naših života. U nama je i ključ za uklanjanje te besprizorne metastaze iz naše stvarnosti.

Američka revolucija i Francuska revolucija, kao i niz drugih revolucija, romantičnih i više praktičnih, imale su u svojim temeljima potrebu ljudi da žive, budu slobodni i da tragaju za svojom srećom.

Ni nama ne treba više od toga, osim što u samima sebi moramo pronaći izgubljeno dostojanstvo, samopoštovanje i prkos, ta tri zrna iz kojih se rađaju život dostojan čoveka, sloboda misli i delanja i potraga za srećom koja čeka na kraju tog puta.

Oni pobeđuju samo dok mi pristajemo da gubimo, da nas lažu, da verujemo da smo manje vredni.

A nismo. Ne možemo biti manje vredni od lopova, ubica, zločinaca, moralnih nakaza. Ne možemo nikako i nikada pristati da su od nas bolji falsifikatori, lažovi, nesposobnjakovići, polupismeni aparatčici, hulje i bitange čiju auru čine tolike zaslužene a neodslužene robije. Zašto bismo pristali da nam lekcije o životu daju histerici, neuravnotežene osobe, psihotičari i nesposobnjakovići, koji bi u nekom pristojnijem i dostojanstvenijem društvu, bili parije, a ne elita? Zašto, recite sami sebi.

Samo moramo pronaći u sebi to malo, ta zrnca, te semenke budućnosti koja pripada svakom čoveku, darovana našim razumom i svešću, ili nekom višnjom silom, ako u to volite da verujete. Svi ljudi jesu rođeni jednaki, obdareni neotuđivim pravima, koja im bivaju uskraćena samo onda kada sami dopuste da kao jedan narod, jedna velika grupa ljudi, budu opljačkani, bez reči i bunta. Svi ljudi imaju pravo na dostojanstvo, koje im ne mogu oduzeti kancerogeni tabloidi, ružičasti lopovi i ta prljava armija beskičmenih stvorova koji bi da parazitiraju na pristojnom čoveku.

Podigneš glavu, ispraviš kičmu, pogledaš se u ogledalo. Već time, ti si bolji od njih. Njihove glave su šuplje i pune izmaglice, lelujaju tamo-amo, kako koji vetar sa mirisom šargarepe i štapa dune. Kičmu nemaju, trampili su je za konce crvima izjedene marionete ili za gumeno crevo kojim se istače preliveni senkrup. U ogledalu oni ne vide sebe kakvima jesu, gole careve razvaline koju su oteli razumu, već aristokratiju našeg doba.

Revolucije nisu ništa loše, često. Potrebne su, lekovite, katarzične. I ne traže mnogo, osim svesti o ona tri početna cilja i zahteva koje samosvesni ljudi imaju pred sobom i koje postavljaju pred svoje vlade. Kada shvatimo da su naši tamničari to što jesu, samo dok iz sopstvenog džepa ne izvadimo ključ te iste tamnice, promenićemo svoj svet.

Vlade ako ne valjaju, moraju biti sklonjene.

Najbolje izborima, demokratski.

Htele to one ili ne.

Do nas je.

Advertisements

About markoek

Otac, suprug, inženjer, istraživač... možda donekle naučnik a odnekle sanjar, često bez jasne podele na ta dva... radoznao i slobodouman, pokatkad ciničan, po meri čoveka sujetan... Srbin i Beograđanin po mestu rođenja, kosmopolita po ubeđenju, anacionalan po opredeljenju... humanista, sekularista, antiteista... čovek
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s